U ENGLESKOJ JE BIO TIP KOJI ME NIJE "BUŠIO", ALI JE BILO NEZGODNO IMATI GA PROTIV SEBE: Slaviša Jokanović se prisetio dana na Ostrvu

Slaviša Jokanović, jedan je od retkih srpskih fudbalskih trenera, koji je sa uspehom radio u Engleskoj. Dva puta je uvodio iz Čempionšipa klubove u Premijer ligu, Votford nije verovao u njega, ali Fulam jeste. Posle toga gradio je Srbin uspešnu karijeru.

Nedavno je Slaviša Jokanović dao intervju za portal "Engleski fudbal" u kojem je govorio o svom mandatu u Votfordu i odnosu sa kapitenom Trojom Dinijem.

- On se generalno nije slagao ni sa kim. Bio sam ja njima senzacija – ko je sad ovaj sa dosta lošim engleskim. Bio je jedan momenat kada mi je gazda dozvolio da se malo rasčisti svlačionica. Posle četvrtog poraza sam ga pitao da mi da novi ugovor ili da očistim svlačionicu. Posle toga je ta grupa igrača sve malo ozbiljnije shvatila. Troj Dini je neko ko je imao veliki uticaj u svlačionici. Kada sam došao on je imao neke svoje privatne i poslovne stvari i u jednom momentu je našao stabilnost i pogurao tim ka pravom cilju. Ja radim svoj posao, on svoj. Vrlo često se igrači ne slažu sa nekim stvarima, ali moraju da te prate. On nije bio tip koji bi te "probušio", ali je nezgodno kada je kontra tebe. Bio je vrlo bitan igrač u ekipi - kazao je Jokanović.

Slaviša Jokanović kao fudbaler igrao je u Premijer ligi i nosio dres Čelsija od 2000. do 2002. godine.

- Tim detaljima moje karijere sam se služio vrlo često sa nekim mladim igračima kao trener. Kuriozitet svega toga je bilo da su oni napravili transfer kada sam imao 32 i po godine. Prvi put ulazim u Englesku u tim godinama i to je bilo mnogo neobično. Povredio se Roberto Di Mateo i onda su oni tražili neku zamenu. Došao sam u oktobru u Englesku. Vrlo često sam zato govorio da se niko ne predaje i da je sve moguće. Samo je potrebno da si zdrav u glavi i da cepaš i da guraš. Sad u taj Čelsi idu neki dečaci od 16 i 17 godina, što je moguće u ovo moderno vreme, u moje nije bilo. Ali bilo je moguće da dođeš u takav klub sa 32 i po godine. Čelsi je tada bio pobednik poslednjeg ili jednog od poslednjih Kupa kupova. Uvek je bio popularan. U to vreme je Ken Bejts bio gazda. Tu je dolazilo dosta igrača poput Gulita, Vijalija, Zole… Imali su povezanost sa italijanskim fudbalom. Bio je tu Klaudio Ranijeri u tom momentu, a mene je poznavao iz Španije. Tu su bili Desai, Lebef, Lampard, Teri se vratio sa pozajmice. Kao i svaka svlačionica, bilo je mnogo poznatih imena. Denis Vajs je bio kapiten. Mislim da sam i ja bio u postavi bez Engleza, nisam siguran, znam da smo izveli jedne godine startnih 11 bez Engleza - rekao je Jokanović, a potom izdvojio Vajsa kao vrlo interesantnu figuru:

- Bila je priča kako on samo bije… On je tehnički bio mnogo dobar igrač naviknut na taj fudbal. Prvih pet minuta nekog 'očetka' i onda nastavi da igra. Sledeće godine otišao u Lester i sećam se to mu je bio stil. Nekog nagazi na početku da obeleži teritoriju. Sećam se, sledeće godine ja mu prvi naletim. Mislim se dobro Denise, u redu je, znamo se, nemoj da mi otkineš nogu.

Prisetio se Slaviša Jokanović i Francuza Marsela Desaija.

- Desai je mnogo dobro igrao derbije i velike utakmice. Imao je mnogo trofeja iza sebe. Sećam se kad smo izgubili finale FA kupa u Kardifu od Arsenala. Mario Stanić i ja ulazimo u svlačionicu, Desai pred plač. Šta je Marsel, šta je bilo? Kaže - "Ovo mi je bila poslednja prilika da osvojim trofej i nisam uspeo." Mario i ja se mislimo, osvojio sve što se može osvojiti i on sad u suzama - objasnio je Jokanović.

Kurir sport/Engleski fudbal