Slušaj vest

Fudbaler Partizana Bibars Natho je govorio o situaciji u srpskom fudbalu za koju smatra da je problematična.

Natho igra šestu godinu u crno-belom dresu, ali još uvek nije osvojio nijedan trofej.

- Tužan sam zbog toga. Nadao sam se osvajanju trofeja. Kad sam došao, razumeo sam situaciju, ali sam istovremeno morao da budem realan. U Srbiji nemate mnogo šansi da osvojite titulu sa Partizanom. Ako uopšte imate. Možda neki ljudi ne vole da pričaju o tome, ali to je istina. Meni je jasno. Što se tiče kupa, triput smo bili finalisti, svaki put izgubili, od čega dvaput penalima, koji su lutrija. Činjenica je da nemamo pehar pet godina. Mnogi navijači su mi rekli da sam u pogrešno vreme došao u Partizan, ali ne možete u karijeri proživljavati samo lepe stvari. Srećan sam što sam deo ovog kluba, lepše bih se osećao da smo uzeli titulu ili kup, ali postoji nešto što se zove povezanost sa klubom i navijačima. U teškim trenucima jasno možete da shvatite ko su ljudi kojima je stalo do Partizana, koji žele da urade nešto bitno. Nije dobar osećaj, ali se nadam da će u budućnosti biti drugačije - rekao je Izraelac u intervjuu za "Mozzart sport" i dodao:

- Hoću da pričam o tome, ali neću da sam sebi ubijem karijeru. Prijateljima govorim sve, oni znaju o čemu je reč, ali isto tako znam gde živim i moram da poštujem ljude. Ne mogu da kažem baš sve što želim. Svako ko gleda srpsko prvenstvo može da se uveri u činjenice.

Bibars Natho Foto: Starsport

Ove sezone je na 19 utakmica postigao sedam golova uz devet asistencija. 

- Tokom karijere sam dosta utakmica gubio, sigurno više od 40 odsto od ukupnog broja. Kad si dete počinješ da se baviš sportom znajući da je normalno da pobediš ili izgubiš, ali mora uvek da postoji fer-plej. Da svi imaju identičnu startnu poziciju. U Srbiji to nije slučaj. Isto kao što tokom sezone ne dobijaju svi isti tretman. Zato mi je jasno šta se dešava. Samo se nadam da će ljudi iz Saveza i odgovorni u ligi uraditi sve kako bi prvenstvo podigli na viši nivo. Verujte mi da ću biti prvi koji će im pomoći.

Kaže da je zabrinut za srpski fudbal.

- Sećam se da je je pre samo dve sezone Srbija bila 12. na UEFA listi kad je reč o poretku nacionalnih šampionata. A gde smo sad? Na 22. ili 23. poziciji. Ljudi ne shvataju kakve su posledice ako jedan tim gurate da bude u Ligi šampiona. Šta se dešava sa ostalima? Moramo da posmatramo širu sliku, jer će naredne sezone prvak morati u kvalifikacije od drugog kola. Ne bih da budem negativan, ali gurate jedan tim da bude u Ligi šampiona, a šta će biti za pet godina? Neće biti uopšte evropskih takmičenja za naše klubove. Posledica su samo tri pobede timova iz ove lige od početka sezone na međunarodnoj sceni, a neki su ispali, uključujući i nas. Ne radi se ovde o Partizanu, nego o srpskom fudbalu. Poslednje dve godine su veoma loše. Ne vidim svetlu budućnost, izvinite što to moram da kažem. To me čini tužnim. Zamislite da imate dva, tri kluba koja su uvek u Evropi, da timovi poput Mančester Sitija ili Mančester junajteda redovno dolaze u Srbiju, stadioni budu krcati, oblikujete nove generacije fudbalera i navijača da budu deo spekatakla. Danas sve ide u pogrešnom smeru. Ne verujem da deca sanjaju o tome da igraju utakmice pred svega 2.000 posmatrača ili budu deo lige u kojoj nema takmičarskog naboja. To nije dobra slika srpskog fudbalua. Ako sad odete u Izrael i počnete da pričate o srpskom fudbalu, ljudi će lako proveriti: Partizan i Vojvodina su ispali, TSC jedini ostao uz Crvenu zvezdu. A Zvezda ima samo jednu pobedu u Ligi šampiona. Nije to dobro, čini me tužnim. Ako gledamo budućnost, ona ne izgleda dobro za srpski fudbal. To me brine.

- Hajde da se potrudimo da unapredimo ligu. To možemo tako što ćemo poboljšati uslove za svaku ekipu. Kako terene na kojima se trenira, tako i one za igranje utakmica. Osim nas, vrlo bitni su i navijači, moramo da vodimo računa da se osećaju komotno, udobno i bezbedno na stadionima. Onda će ih biti više. Tako će i fudbal biti kvalitetniji.

Upitan je šta ga motiviše da se bori na terenu u takvim okolnostima.

- Da vam kažem iskreno, mislim da sam lud! Čak mi je supruga pitala: „Zašto uvek moraš da zapinješ?“ E, takav sam! Skoro imam 37 godina, a to radim zato što volim fudbal i hoću da pobedim i u najglupljoj mogućoj igri tokom treninga, što ne vidim kod dečaka uzrasta 16 ili 17 godina. To je mentalitet. Ne želim da ga menjam..

Otkrio je i kako posmatra svoj odnos sa sudijama u Super ligi Srbije.

- Ja sam jedan od lidera ovog tima i to je deo mog posla. Moram da predstavljam druge igrače. S obzirom na godine i poštovanje kakvo uživam, to je normalno. Osim toga, nama je kapiten golman (Aleksandar Jovanović, op. au) i teško mu je da pretrči pola terena kako bi pitao sudiju nešto. Zato ja stupam na scenu. To je ono što me karakteriše tokom cele karijere. Uglavnom im se obraćam sa poštovanjem.

Tvrdi da ne upućuje ružne reči arbitrima.

- Neeee! Ponekad se desi da pređem granicu, ali nikad nisam psovao. Jesam nekad preterao u reakcijama ili bio grub, samo zato što sam osećao da prema nama nisu bile fer. Posle jednog derbija, kad smo izgubili 0:2, otišao sam do sudije i doslovce mu rekao: „Hvala vam mnogo zbog načina na koji ste vodili meč, poštujući sve aktere“. Nije pravio probleme i posle toga ga se niko nije sećao. E, to je poenta. U Srbiji je problem što se posle utakmica više sećate sudijskih odluka nego strelaca golova. Sudije moraju da budu neprimetne. Prema njima imam poštovanje, ali isto tako nisam čovek koga možete ućutkati. Naročito kad ste protiv nas. I još nešto: nisam čovek koji samo priča, a ne radi ništa. Pogledajte moje brojeve i sve će vam biti jasno.

Kurir sport/Mozzart sport

Bonus video:

03:34
Natho LJUT posle derbija: Ovo nije fudbal, neko mora da kaže istinu! Izvor: Kurir