PRITISAK I STRAH, ŠTA JE TO? RODIO SAM SE DA TO NE OSEĆAM: Velika priča sa biserom srpskog fudbala - Andrija Maksimović kakvog ne poznajte

Andrija Maksimović pamtiće 2024. kao godinu u kojoj mu se sve otvorilo. Talentovani fudbaler Crvene zvezde debitovao je za prvi tim, potom odigrao "večiti derbi" protiv Partizana (4:0), a onda na veliku scenu stupio i u Ligi šampiona, odigravši kvalitetno u utakmicama protiv Intera, Štutgarta i Milana. Kao nagrada stigao je i poziv za A reprezentaciju Srbije i još jedan debi.

Kako biste opisali godinu za nama?

- Dogodilo mi se dosta dobrih stvari. Eto, derbi, pa Liga šampiona, poziv za A reprezentaciju. Treba da nastavim još jače da radim na sebi - počeo je razgovor za Kurir Andrija Maksimović.

Da li ste prošle godine u ovo vreme razmišljali da ovako nešto može da vam se desi?

- Prošle godine sam igrao za Grafičar, za prvi tim. Ha, ha, ha... Tu sam se kalio za ono što me čeka u Crvenoj zvezdi. Ko bi mogao i da pomosli da će mi se u tri meseca desiti ono što mi se dogodilo. Ostvario se san jednog malog deteta.

Stigli ste do prvog tima Crvene zvezde, Lige šampiona, a onda i reprezentacije. Šta možete reći o tome?

- Pa, postao sam malo poznatiji. (smeh) Zaustavljaju me deca i ljudi u gradu. (smeh) Na meni je da radim još više na sebi, da postanem kao Lionel Mesi ovde, ono što je on u Argentini. Od malena je moj san bio da zaigram za Crvenu zvezdu. Ovo je moja druga kuća. Isto i za reprezentaciju, jer nema veće časti za nekog čoveka od da predstavlja svoju državu.

Koliko na vas utiču priče o mogucem transferu, pominju se milioni, razni klubovi, poput Liverpula, Sitija, Reala, Intera, Juventusa...

- Ne pratim, iskreno, da vam kažem. Za to je zadužen klub, direktor. Pokušavam da se sklonim od toga, da mislim samo na fudbal i igram dobro. Da dajem golove i imam što više asistencija. Mislim da sa tim pritiskom mogu da se nosim. Krenulo je sve do derbija i mislim da to ide kako treba. Ne obazirem se mnogo na priče vezane za transfer. Bude mi drago kad me povuzuju sa velikim klubovima, nije da nije, ali kao što rekoh trudim se da ne pratim sve to previše.

Ide li se vama uopšte iz Crvene zvezde?

- Ja da se pitam, uvek bih ostao ovde, u Crvenoj zvezdi! Videćemo...

Kako momak koji još nema 18 godina ostaje normalan u svemu ovome što mu se dešava? Utiču li na vas priče o velikom novcu o kojem se piše?

- Dobro... Svi me pitaju imam li pritisak... Evo, iskreno - nemam! Izašao sam na derbiju, dobili smo 4:0 na JNA. Posle sam izašao protiv Intera. Da vam kažem, mislim da je sve ovo mene čekalo u životu. Valjda zato i ne osećam pritisak i strah. Mislim da sam se rodio sa tim. Bez obzira na pun San Siro dva puta, naše navijače...

Kakav je utisak na vas ostavilo takmičenje kao što je Liga šampiona?

- Sa 17 godina sam igrao Evropsko prvenstvo, koje je takođe veliko takmičenje. A, onda je došla Liga šampiona. Vrh! Mislim da nema ništa veće od toga.

Kakav je osećaj igrati protiv fudbalera kao što su Martinez, Levandovski, Leao, koje ste do juče gledali na TV?

- Lautara sam gledao na mundijalu u Kataru, kada su Argentinci osvojili Svetsko prvenstvo. A, onda sam igrao protiv njega. Šta reći? Pozdraviš se sa njim, fenomenalan je osećaj kad to uradiš pre i posle utakmice. Bože, gledao sam tog čoveka do pre par meseci na TV, a sad igram protiv njega... I da, prošle godine na TV sam gledao Kataija, Ivanića i ostale igrače Crvene zvezde, a sada sa njima delim svlačionicu i igram na terenu. Prihvatili su me kao sebi ravnom i hvala im na tome.

Pogodili ste precku protiv Milana u 17. minutu. Žalite li zbog toga što lopta nije ušla u gol?

- Uh... Dobro... (hvata se za glavu). Kad se završila utakmica, seo sam u svlačionici, a oko mene su se okupili saigrači, neki su me i zagrlili i većina je rekla - šteta što nije ušla! Možda sam lošije zahvatio loptu... Šteta što nije završila u mreži. Valjda će sledeci put biti bolje. Nadam se da će ući protiv PSV.

Može li Crvena zvezda da pobedi PSV Ajndhoven i Jang Bojs u gostima i nada se čudu?

- Ne dovodim to u pitanje! Treba da dobijemo obe te utakmice. A, onda, šta nam Bog da.

Možete li nam reći nešto o početku karijere? Kako ste zavoleli fudbal?

- Kad sam bio mali, čim sam prohodao, tata mi je kupio kopačke. Tada je počela ljubav prema fudbalu. Počeo sam u rodnom gradu, u Novom Pazaru. Posle sam prešao u Rašku, da treniram u školi fudbala "Vlada Dimitrijević". Tu sam počeo da gradim svoj san o Crvenoj zvezdi. I onda je došao poziv, a Zvezda se nikada ne odbija! Nikada! To je moja ljubav!

Da li je istina da vas je u isto vreme pored Crvene zvezde skautirao i Partizan? I zašto ste hteli samo u Zvezdu?

- Odmalena volim crveno-belo! Kod mene u kući, sve je u tim bojama. To je porodična tradicija. Crvena zvezda je najveći klub u Evropi, moj klub. Istina je, zvao me je i Partizan, ali nisam hteo ni da razmišljam o njima. Pa, zvezdaš sam, mogu jedino u Zvezdu.

Koliko znate o Vladi Dimitrijeviću, tragično preminulom fudbaleru Crvene zvezde?

- Znam dosta o njemu. Moj otac mi je pričao o Vladi, posle i njegov tata Nedeljko koji me je trenirao. Žao mi je što je on tako završio. Nadam se da ću ostvariti njegov san. Čika Nedeljko mi je rekao da mu je puno srce, kad me vidi na Marakani, baš zbog Vlade. Gledao me je, posle jedne utakmice je došao dole u svlačionicu, zagrlio me i zaplakao.

Kako ste došli u Crvenu zvezdu i kako vam je bilo kao detetu u Beogradu?

- Došao sam sa 12 godina. Sa mnom su bili majka i otac, živeli smo u hotelu "N". Imam dve starije sestre, one su ostale u Novom Pazaru. Trebalo mi je vremena da se priviknem na sve, jer je ovo veliki grad i veliki klub. Godinu dana mi je bilo potrebno. Majka i otac su i danas sa mnom, samo danas živimo u stanu. Tu su i sestre koje su mu uvek čuvale, još otkada sam bio dečak.

Koliko vam je važno kućno vaspitanje, tačnije sve ono što nosite iz svog doma?

- To je nekada i najvažnije! Bitno je ono što poneseš iz roditeljskog doma, to te prati celog života. Kad ljudi vide kakav si, onda ili te zagotive, ili se jednostavno distanciraju od tebe. Imam sreću da me ovde u Zvezdi svi gotive. (smeh)

Ko vam je bio uzor kad ste ili dete, od domaćih i stranih fudbalera?

- Uvek sam gledao Saleta Kataija i Lionela Mesija. Lakoću njihovih pokreta, tu magiju koju imaju u nogama, kako lako rešavaju teške situacije. Voleo bih da mi karijera bude kao njima dvojici.

Ko je od trenera tokom karijere posebno uticao na vas?

- Slađan Nikolić u kadetima Crvene zvezde, mnogo je uticao na mene sjajnim savetima. Zatim Uroš Urošević u pionirima. Potom Marko Neđić u Grafičaru i sada Vladan Milojević u prvom timu.

Idete li redovno u školu koju pohađate?

- Da idem, zajedno sa Veljkom Milosavljevićem koji je takođe u prvom timu. Idemo u školu "Stefan Nemanja" na Slaviji. Trudimo se da budemo redovni na nastavi, ali zbog profesionalnih obaveza često puta se desi da moramo da izostanemo. Onda nam profesori izlaze u susret, pa odradimo časove i ispite onlajn.

Šta misliš o tome, koliko je obrazovanje važno za jednog fudbalera Crvene zvezde?

- Imamo sreću da direktor Zvezdan Terzić i Marko Marin insistiraju na tome da budemo obrazovani. Da učimo školu, da znamo makar jedan strani jezik. Kada sam potpisao prvi ugovor Zvezda je insistirala da idem redovnu u školu. Učim engleski, ide mi dobro. Sve je to za nas igrače mnogo važno.

Koliko vam je važna porodica i njihova podrška tokom karijere?

- Majka i otac kažu da smo stigli tek na pola puta. Imam tek 17 godina. Uvek mi kažu da ostanem "čvrsto na zemlji", da "ne poletim", jer to ne bi bilo dobro. Njima je najvažnije da ja budem srećan i zadovoljan.

S kim se najbolje slažete u svlačionici?

- Svi se družimo! Opet, izdvojio bih Stefana Lekovića. On je moj cimer. Zatim Uroš Spajić kao kapiten, pa Sale Katai. Evo, primera, Spaja mi je prišao tokom meča protiv Milana i rekao da sam dosta izlazio iz zone i mnogo su mi koristili ti saveti. To je fudbal, kolektivna igra, moramo svi da se dogovaramo.

Kakav utisak na vas ostavljaju Zvezdan Terzić i Vladan Milojević?

- Zvezdan Terzić me prati od kadeta. I tada je pričao o meni da ću jednog dana igrati za prvi tim. Verovao je u mene od malih nogu. Ispostavilo se da se sve to, što je pričao i desilo. Šef Vladan Milojević je izuzetan trener, daje mi volju da treniram još više. Prijaju mi njegovi saveti, da tek treba da dođe moje vreme.

Kako se opušta Andrija Maksimović u slobodno vreme?

- Volim da se družim, najviše posle napornih treninga da odem na kafu. Uglavnom sam sa porodicom. Nemam mnogo slobodnog vremena, dosta se trenira, mnogo je utakmica i karantina, pa i ono malo vremena što imam budem uz najmilije. Volim društvene mreže, pratim instagram, ali nisam zaluđen da visim satima. Kad izađem u grad, drago mi je kad mi priđu ljudi. Naježim se kad neko hoće da se slika sa mnom. Nikada ne bih mogao da odbijem neko dete, kojem sam uzor.

Kako ćete proslaviti Božić?

- Novu godinu sam proveo u Novom Pazaru, a prvi put ću Božić proslaviti daleko od porodice. Biću na pripremama sa Crvenom zvezdom! I krivo mi je, ali i drago što ću imati jedno novo iskustvo sa Zvezdom, za tako jedan veliki praznik.

Koja jela najviše volite za Badnji dan i Božić?

- Za Badnji dan je na stolu riba, mada ja često jedem ribu, jer pazim na ishranu. Verujem da će sve na pripremama biti prilagođeno našim potrebama.

Da li ste išli u crkvu ili možda manastir Đurđevi Stupovi? Kako se dočekuju Badnji dan i Božić u tvom kraju?

- Ujutro se ustaje, rano. Okupimo se, pa onda u šumu da sečemo badnjake. Posle se ide u crkvu, uveče je liturgija i onda se badnjaci pale i dočekuje Božić. Sutra je proslava velikog praznika, okupi se porodica i tu se zaista vidi vrednost Božića, jer svi budemo zajedno. Kad god odem u Novi Pazar, obavezno idem u manastir Đurđeve Stupove sa porodicom. Prija mi kad odem tamo, nađem potreban mir u molitvi, zapalim sveće - završio je intervju za Kurir Andrija Maksimović.