"BIO SAM SPREMAN DA BRANIM ZA ZVEZDU, A ONI MI PORUČILI DA SAM VIŠAK" Ispovest mladog golmana: Pokazao sam da mogu, ali...
Miloš Gordić - talentovani golman nije "uspeo" u prvom mandatu u Crvenoj zvezdi. Kažemo prvom, jer njegov napredak u karijeri i ljubav prema klubu iz Ljutice Bogdana govore da bi uskoro mogli da vidimo i nastavak te priče. Do tada, brani za Žil Visente i nastavlja put ka fudbalskim visinama.
"Ljubav prema Zvezdi je počela i pre dolaska u klub. Otac je zaslužan za to, jer mi je usadio ljubav prema klubu, a ujedno me i vodio na stadion svakog vikenda. Tako da, i pre nego što sam došao u Zvezdu, bukvalno nisam propuštao utakmicu. U klubu me je dočekao veliki čovek, nažalost pokojni – Toma Milićević. Bio mi je prvi trener, čini mi se da je to bila 2009. godina. Moram da kažem da je čika Toma bio neverovatan čovek. Takvo fudbalsko i životno znanje, plus iskustvo, i spremnost da se sve to prenese na mlade. Ne mogu rečima da vam opišem koliko mi je to značilo za razvoj. Zaista sam imao sreću da me čika Toma dočeka u Zvezdi. I naravno da se sećam tih dana, bilo je to dosta drugačije. Uslovi su bili lošiji, ali smo svi voleli Zvezdu i maštali da zaigramo na Marakani", počeo je Gordić razgvor za Meridian sport i dahu nastavio da se priseća dana u mlađim selekcijama crveno-belih:
"Prošao sam doslovno sve Zvezdine selekcije i kruna je bila Liga šampiona za mlade. Imali smo odličnu ekipu, sada kada se vidi gde igraju Joveljić, braća Ilić, Čupa Eraković, Terzić, nema sumnje, bio je to fantastičan tim. Nama je to sve značilo, jer smo se našli na velikoj fudbalskoj pozornici. Moram i da pomenem sezonu ranije i generaciju 2000, kojoj i ja pripadam, a koja je izborila Ligu šampiona. Ne znam koliko se ljudi sećaju, ali znam da ja nikada neću zaboraviti da smo titulu osvojili protiv Partizana u poslednjem kolu. Ne može slađe…Bila je to utakmica na Teleoptiku, a nama je pobeda značila titulu. Bila ja očekivana podršku naših navijača, kao i njima njihovih. Ipak, došlo je do sukoba ispred Teleoptika, tako da smo bili uskraćeni za vetar u leđa od strane naše publike. Poluvreme, a mi gubimo 3:0 i oseća se da su nas svi otpisali. Pričalo se da su već nosili pehar na Brodarac koji je igrao protiv Čukaričkog i bio nam glavni konkurent za titulu. Dolazi razgovor na poluvremenu, i tu na scenu stupa naš trener i veliki gospodin Milan Lešnjak. Kakav je to bio nalet energije, koliko nas je podigao…Uspeli smo da preokrenemo na 4:3 i da pred njihovim navijačima osvojimo titulu. Posle smo se vraćali autobusom na Marakanu gde su bili naši navijači i tu smo slavili veliku pobedu i titulu. Nikad neću zaboraviti to."
I dan danas, Gordića možete videti na terenima iza juga Marakane, gde često dolazi i pruža podršku novim crveno-belim naraštajima. Kaže da Zvezda, po tom pitanju, ne mora da brine.
“Ne zaboravljam juniorske dane u Zvezdi. Mnogo turnira, putovanja, poznanstava, prijateljstava. Radio sam i sa mnogo trenera, od svakog sam nešto naučio, ali moram da napomenem Branka Katića. S njim sam najduže sarađivao i naučio mnogo toga. Igrao sam sa mnogo vrhunskih igrača, ne bih da nabrajam sve, ali bilo je naravno i onih koji nisu ispunili očekivanja. To je fudbal, moraš osim talenta i rada da imaš i mnogo sreće. Nekom se namesti, nekom ne. I danas često dođem iza juga Marakane da gledam Zvezdine klince i zaista mislim da mnogo talenata da ima na Marakani. Ne mora Zvezda uopšte da brine.”
Prvi seniorski korak napravio je u Srpskoj ligi Beograd, i stekao važno iskustvo za Superligu, iako je mladima danas ispod časti da idu na pozajmice u niže lige – Gordić je razmišljao drugačije.
"Posle omladinaca sam otišao na pozajmicu u GSP Polet Dorćol, jer su me u klubu savetovali da je važno da imam utakmice u rukama i steknem iskustvo u seniorskom fudbalu. Poslušao sam ih i zaista osetio kolika je razlika između juniora i seniora… Trenirao sam tokom nedelje sa prvim timom Zvezde, a vikendom branio za Dorćol. Iskreno, sjajna kombinacija, jer sam veoma kvalitetno trenirao i imao utakmice u seniorima."
Potom dolazi do saradnje sa Ivicom Kraljem koji ga dovodi u Mačvu i “baca u vatru”.
"Nakon šest meseci u trećem rangu takmičenja, otišao sam u Mačvu koja je tada igrala Superligu. U klub me je doveo Ivica Kralj i ukazao veliko poverenje. Hrabar je potez dovesti mladog golmana i dati mu šansu, u situaciji kada se klub bori za opstanak. Kralju ću zauvek biti zahvalan i nemam problem to da kažem, iako je partizanovac. Bio sam veoma mlad, ali lepo dočekan u klubu. Bila im je to debitantska sezona u Superligi, a uspeo sam dobrim odbranama da im sve odužim na poverenju. Takođe, mislim i ponašanjem van terena, volim uvek i to da napomenem, jer su i te stvari izuzetno važne u fudbalu. Pamtiće se ta utakmica protiv Partizana u Šapcu kada smo nažalost izgubili, ali sam branio neverovatno. Na kraju sam imao 12 ili 13 odbrana, čini mi se."
U Zvezdu ga je posle dobrih partija vratio Dejan Stanković koji mu je potom i ukazao šansu. Ne veliku, ali opet – šansu.
"Period u Mačvi mi je bio povratna karta za Marakanu. Tada su počeli da se ostvaruju dečački snovi. Sećam se debija protiv Spartaka, pod vođstvom trenera Stankovića. Ostaće mi taj momenat zauvek urezan u srcu, jer sam debitovao za klub koji volim, a na sve to smo i pobedili. Nedugo zatim sam debitovao i na Marakani, kada smo slavili rođendan stadiona. Utakmica protiv Proletera, nova pobeda, bez primljenog gola, a atmosfera na tribini za priču. Pun sever, vatrometi, prava emocija… Hvala Stankoviću na ukazanoj šansi, u sezoni koja je bila možda i najneizvesnija u poslednjih nekoliko godina. Partizan je na polusezoni bio ispred nas, a znamo koliko je zahtevno biti golman u Zvezdi i to još mlad. Svaka greška može skupo da košta. Nisam mnogo branio, na tri utakmice sam dobio šansu, ali sam zahvalan na tome što sam bio deo ekipe koja je osvojila duplu krunu. O Misteru kao treneru se sve zna. Nemam ja tu šta da dodam, takvo ime, karijera… Kad se radi – radi se, kad se šali – šali se. Odličan trener, pokazuju to i rezultati."
Posle Zvezde je otišao na Kipar, i uprkos tome što praktično godinu dana nije branio, nosi fantastične uspomene iz druženja sa “balkanskim klanom”, kako je nazvao ekipu koja ga je dočekala tamo.
"Otišao sam na Kipar, ali se stvari nisu namestile kako sam očekivao. Prvi golman koji je bio u klubu, sada već i moj drug – Kenan Pirić je branio odlično i prosto nije bilo šanse da stanem na gol. Kad si golman – ili braniš ili ne. Retke su smene na golu i toga je svaki golman svestan. Ipak, Kipar će mi ostati u fantastičnom sećanju zbog najbolje svlačionice koju sam do sada doživeo. U klubu me je dočekao Nenad Tomović, bili su tu reprezentativci Bosne i Hercegovine – Hrvoje Milićević i pomenuti Pirić, pa zatim Ivan Tričkovski. Bio sam dete kada su Tomović i Tričkovski igrali u Zvezdi, a onda sam imao priliku da delim svlačionicu sa njima. Primili su me kao brata, olakšali mi mnogo, ali mi je i dalje žao što nisam dobio šansu da branim. Mislim, zato sam i došao u klub, u nadi da ću braniti, ali eto. Potom se naš “balkanski klan” pojačao na polusezoni sa Nemanjom Nikolićem reprezentativcem Mađarske i Marinom Jakolišem. Svakodnevno smo u kontaktu i dan danas, smatram ih bliskim prijateljima i Kipar mi je prirastao srcu. Kiprani su veoma slični Srbima i vrlo rado odem tamo kad god sam u prilici."
Posle priprema sa crveno-belima, otišao je na novu pozajmicu, ovog puta u IMT.
"Vratio sam se u Zvezdu posle izgubljene godine na Kipru i sa ljudima iz kluba se dogovorio da odem na pozajmicu u IMT kako bih ušao u takmičarski ritam, ponovo. Ekipa puna mladih i talentovanih igrača, ali neiskusnih. Većini je ta sezona u Superligi bila debitantska, tako da smo imali mnogo uspona i padova. Na kraju smo ostali u ligi, što je bio glavni cilj kluba. Drago mi je zbog toga, jer je IMT pun perspektivnih igrača i filozofija ljudi u klubu je takva da se mladi promovišu. Daju im odskočnu dasku za dalju karijeru, što će im iz Superlige svakako biti lakše, nego iz nižeg ranga. Zaista im želim svu sreću, lepa uspomena za mene."
I kada je delovalo da je Gordić konačno stasao da stane među stative Zvezde, usledio je hladan tuš.
"Nadao sam se novoj šansi u Zvezdi, iskreno. Priželjkivao sam da ću posle godine u IMT-u da konkurišem za mesto u timu. I ne samo tad, smatrao sam da ću posle niza pozajmica dobiti šansu, jer sam kroz njih pokazao da mogu da se nosim sa pritiskom koji zahteva Zvezda. Mislim da sam pokazao to i u utakmicama koje sam branio u Zvezdi. Osećam klub, znam svaki ćošak Marakane, Zvezdino sam dete i zaista sam se osećao spremno da konačno stanem među stative, ali je klub doveo Marka Ilića i shvatio sam da tu više nema mesta za mene. Ubrzo sam se dogovorio sa ljudima iz kluba da se rastanemo, ali u meni će Zvezda uvek imati navijača. Pratim klub kad god sam u prilici i drago mi je što su rezultati koje crveno-beli beleže sjajni. Zvezda je veoma dominantna u Superligi i mislim da tu niko ne može da im parira. Ono što me raduje, to je činjenica da je klub uprkos lošijem startu u Ligi šampiona pokazao da može da se nosi sa velikanima i da kvalitetom tu pripada. Nadam se da će svake sledeće sezone igrati Ligu šampiona, jer je Zvezda najveći klub na Balkanu, bez premca."
Odlazak u Portugaliju i potpuno neočekivani problemi. Došao je kasno, papiri su kasnili i nije mogao da bude licenciran za prvenstvo.
"Došao sam u Portugaliju, u Žil Visente koji je stabilan prvoligaški klub sa odličnim uslovima i filozofijom kluba. Ideja i dogovor pred potpis bila je takva da dođem i budem prvi golman. Ipak, tadašnji, a ispostaviće se i sadašnji golman, nije otišao iz kluba, iako ga je samo potpis delio od toga. Zakomplikovao se transfer i on je ostao u klubu, a mene su zadesile administrativne poteškoće. Imao sam određenih problema sa papirima koji se nisu rešili u roku koji je predviđen za licenciranje igrača. Ugovor sam potpisao kad je prvenstvo već počelo, i čekao sam papire kako bih dobio radnu dozvolu. Dobio sam ih, ali suviše kasno da bih mogao da budem licenciran. Pričao sam sa ljudima iz kluba i trenerom, i stoje pri tome da je ideja da kada se proda prvi golman, što je i cilj, da ću stati među stative. Tome se nadam…Što se mene tiče, zdrav sam, hvala Bogu i odlično se osećam. Nadam se da će se uskoro sve rešiti i biti onako kako smo dogovorili po dolasku u klub."
Nada se povratku na Marakanu, jednog lepog dana, uz nezaobilazno prisećanje koliko je naučio od Milana Borjana i Zorana Popovića.
"Imao sam sjajan odnos sa svima u Zvezdi, pogotovo mojim kolegama golmanima. Borjan i Popović su bili najduže u klubu, i prema meni su se zaista lepo postavili. Savetovali su me kao starije kolege kako da napredujem, a sa Borjanom sam se često družio i van terena. Voleo bih naravno da se jednog dana vratim u moju Zvezdu. Želim da ostavim veći trag u klubu koji volim."
I nije samo Zvezdino dete, već i izdanak reprezentacije Srbije.
"Prošao sam sve selekcije Srbije i to krunisao debijem u A timu protiv Paname. Vežu me baš lepe uspomene za te dane i nadam se da ću ponovo imati priliku da predstavljam Srbiju. Pamtim posebno Evropsko prvenstvo za kadete, ali nismo prošli grupu zbog gol razlike. I te kvalifikacije, i kako smo se plasirali…Baš lepe uspomene", rekao je Gordić za Meridian sport.
"TE JEZIVE SLIKE NE SMEJU DA SE PONOVE" Vučić se hitno oglasio nakon incidenata na blokadama: Siguran sam da će i povređena studentkinja i gospođa biti dobro