RAT SE OSEĆAO, U SRCU NAM JE HRVATSKA, A MI IDEMO U BEOGRAD... Bivši igrač Hajduka setio se finala Kupa protiv Zvezde 1991. godine!

Finale Kupa SFR Jugoslavije odigrano 8. maja 1991. godine u Beogradu između fudbalera Crvene zvezde i Hajduka bilo je poslednje u zajedničkoj državi. Za Splićane je to bila prilika da se domognu trofeja posle više od jedne decenije, dok su crveno-beli bili koncentrisani na finale Kupa šampiona u Bariju protiv Marselja, tri nedelje posle kada će postati prvaci Evrope.

Tako je i nekadašnji fudbaler Hajduka iz Splita Goran Vučević pričao o ovoj utakmici. Splićani su pre finala protiv Crvene zvezde 1991. godinu dana ranije takođe igrali završnicu protiv istog rivaka, ali su bez trofeja. Crveno-beli su tada slavili na stadionu JNA golom Darka Pančeva.

- Utakmica je bila specifična. Već je poprilično bilo velikih tenzija i rat je praktično počeo. U Hrvatskoj su već bile barikade. Odlazimo u Beograd, nategnuta situacija. Zvezda će za tri nedelje postati prvak Evrope. Jednostavno smo tu utakmicu doživljavali s kudikamo više emocija i naboja nego igrači Zvezde - rekao je Goran Vučević za T portal i biranim rečima pričao o fudbalerima Crvene zvezde:

- Bili smo napaljeni u toj utakmici, išli smo, kako se kaže, 100 na sat, jer igraš protiv jedne od možda najboljih ekipa u Evropi. Rat se osećao, u srcima nam je Hrvatska, a igramo u Beogradu. Sećam se da je bilo i nekoliko naših navijača na tribinama, što je isto bilo prilično ludo i hrabro. Toj smo utakmici pristupili tako da ne možemo previše toga da izgubimo. U tom trenutku ne dati sve od sebe bilo je baš teško. Trener Josip Skoblar nas je uverio da smo jednako dobri, da mi to možemo i stvarno smo kao prava ekipa izašli od prvog do poslednjeg minuta i odigrali fenomenalnu utakmicu.

Goran Vučević prošao je omladinsku školu splitskog Hajduka, a za prvi tim debitovao je sa 17 godina, 1989. u utakmici protiv Rada. Šansu mu je ukazao Srbin Petar Nadoveza, tadašnji trener Hajduka.

Da podsetimo, Hajduk je pobedio Crvenu zvezdu golom Alena Bokšića u 65. minutu. Utakmica je po tmurnom, kišnom vremenu odigrana pred oko 7.000 gledalaca. Malo je nedostajalo da meč uopšte ne bude odigran. Naime, 1. maja grupa pripadnika rezervnog sastava policije Hrvatske napala je Borovo selo, a meštani su tada eliminisali 12 uniformisanih lica. Hajduk je posle toga tražio odlaganje utakmice, ali je Fudbalski savez Jugoslavije, na čelu sa predsednikom Markom Ilešičem, zapretio oštrim kaznama Splićanima ukoliko ne dođu u Beograd.

Fudbaleri Hajduka vojnim transporterom JNA doputovali u glavni grad. Nosili su oko desne ruke crni flor, što je bila provokacija i nije bilo dobro primljeno od malobrojne publike. Videlo se od početka utakmice da su Splićani motivisaniji i koncentrisaniji, dok su crveno-beli mislima već bili u Bariju.

Utakmicu je posle gola Bokšića nažalost obeležio sukob nekadašnjih prijatelja Siniše Mihajlovića i Igora Štimca. Stalno su bili u verbalnim prepirkama. Prvo je nervozni Štimac u 59. minutu zbog prigovora zaradio žuti karton, a samo minut kasnije javnu opomenu dobio je i Mihajlović zbog starta sa leđa upravo nad igračem Hajduka.

Sve se dodatno zakuvalo u 70. minutu posle faula Mihajlovića nad Grgicom Kovačom. Nastala je velika gužva na terenu, a Ante Miše je s leđa, mučki počupao Sinišu Mihajlovića za kosu. Bio je to sukob prijatelja iz detinjstva, jer su i Mihajlović i Miše zajedno išli u istu osnovnu školu u Borovu. Tada je Slaven Bilić pokušao takođe da isteruje pravdu, ali ga je pesnicom smirio Ilija Najdoski. Sudija Adem Fazlagić iz Čapljine isključio je Mihajlovića i Štimca, Kovač je zbog povrede napustio teren, dok je Miše prošao bez javne opomone ili isključenja, kao i Najdoski i Bilić.

Prelazni pehar Kupa Maršala Tita, koji je decenijama uručivan pobedniku, otputovao je sa Hajdukovcima u Split. Tamo je i ostao. 

Kurir sport/T Portal