UMRO ANDRIJA DELIBAŠIĆ! Užasne vesti potresle region! Bivši fudbaler Partizana izgubio bitku sa tumorom mozga!

Crnogorski fudbaler Andrija Delibašić preminuo u 44. godini, preneo je "RTCG".

Za reprezentaciju Crne Gore odigrao je 21 meč i postigao šest golova, a opaka bolest dijagnostifikovana mu je dok je bio trener Mornara.

Kasnije se vratio fudbalu i postao sportski direktor Budućnosti, ali se i bolest vratila, a on nije uspeo da je pobedi ovaj put. O bolesti koja ga je pogodila, Andrija Delibašić je svojovremeno pričao u intervjuu "Mozzart sportu".

- Od prvog časa mi je bilo jasno da će ovo biti trka na duže staze. Zasad je prošlo tek šest meseci i mogu da kažem da predstavljaju najbolji deo mog života. Kako u fizičkom smislu, jer se dobro osećam, tako i sa aspekta ljubavi i podrške koje sam osetio. Čovek mora da bude zahvalan što je ostao živ, da može da vidi sve to. Neko ne dočeka da spozna svu emociju koju drugi ka njemu emituju. Ja jesam - rekao je Delibašić tada.

Otkrio je kako je saznao da je bolestan.

- Nikakve simptome nisam imao. Samo sam najednom osetio konfuziju. Ništa više. Mali umor se iz dana u dan povećavao. Zakazan pregled ionako nisam imao. Bio sam u Baru, na treningu Mornara, popodne su krenuli atipični bolovi u glavi. Znam kako je kad ’puca’ taj deo tela, ali ovo je bilo drugačije. Ne samo čelo ili migrena, nego bukvalno cela glava. Osetio sam prelamanje, nalik munjama i gromovima. Tek tad, na nagovor supruge, krenuo sam u Urgentni centar u Podgorici. Nalazi koji se tiču krvne slike ili pritiska bili su u redu. Onda je supruga bukvalno molila ljude da odrade skener, jer nisam neko ko ima malu toleranciju na bol. Bio sam ranije podvrgnut operacijama glave, usled raznih udaraca, nemam s tim problem, ali ovi bolovi su bili neizdrživi. Sećam se da je bio petak, nalazio sam se u polusvesnom stanju, sve mi se mešalo pred očima, ali sam znao šta se dešava. I evo, sad vam kažem, koliko god čudno nekom delovalo, nisam se mnogo potresao kad sam čuo dijagnozu.

- Već tad je nagovešteno da je situacija loša, ali smo čekali da pošaljemo nalaze za Beograd, jer u Podgorici, koliko god bile opremljene operativne sale, nema aparature za mikrohirurgiju. Morao sam na operaciju tumora mozga.

Objasnio je detalja kojih se sećao.

- A moja prva reakcija – ništa! Ni sad ne mogu da razaznam da li sam u trenutku kad mi je saopštena vest bio pod uticajem lekova, da li je tumor već narastao do mere da je malo štetio pojedinim funkcijama, da li sam se stvarno osećao dobro. Lekari su mi dali terapiju za smanjenje otoka, jer je bio veliki pored mesta gde je tumor. Čim je otok prestao da pritiska nervno korenje više nisam osećao bol, što mi je u tom trenutku bilo najvažnije. Uspeli smo da dođemo do lekara koji je konstatovao da je mesto gde se razvio tumor dostupno. Bilo je važno da nije ušao u koru mozga, onda bi nastao veći problem. Pričao sam sa sigurno 15 do 20 neurohirurga i niko nije mogao da konstatuje uzrok nastajanja tumora.

Operaciju u Beogradu je obavio spec. dr med. Vojislav Bogosavljević u Kliničkom centru u Beogradu.

- Čovek mi je doslovce spasao život. Posebna zahvalnost njemu, ali i saradnicima, lekarima, sestrama i osoblju na odeljenju neurohirurgije. Bili su divni prema meni sve vreme. Na odeljenju sam bio najmlađi. Na žalost. Ili, možda, na sreću. Sve vreme svestan o čemu je reč, ali strah nisam osetio, znajući da nisam u stanju ništa da promenim. Sport me je tome naučio, da se koncentrišem samo na detalje koji su u mojoj moći. Zato su me samo interesovali sledeći koraci.

Ivica Iliev ostao u šoku

 Iznenadna smrt Andrije Delibašića šokirala je i njegovog prijatelja i bivšeg saigrača Ivicu Ilieva.

- Gospode dragi... Šta je ovo... Preseče me... Da li si siguran - rekao je na prvu Ivica Iliev, kada smo mu saopštili da je Andrija Delibašić preminuo.

Nekoliko trenutaka Ivica Iliev nije mogao da priča, a onda je jedva prozborio:

- U šoku sam. Saučešće supruzu, deci, porodici... Bože, šta se ovo dešava? Neka mu je laka crna zemlja. Nemam reči. Izvini, molim te!

Ko je bio Andrija Delibašić?

Sjajni napadač karijeru je započeo u Sutjesci iz koje je još kao 14-godišnjak prešao u redove beogradskog Partizana. Godine 1999. debitovao je za prvi tim crno-belih i u narednih pet sezona na 100 prvenstvenih utakmica postigao je čak 48 golova.

Sa Partizanom je osvojio dve titule šampiona 2001/02. i 2002/03, i nacionalni Kup 2001. godine.

Ostao je upamćen po tome što je tokom prvog učešća Partizana u Ligi šampiona bio jedini strealc za crno-bele u grupnoj fazi (2003/04). Grobari i dalje pamte njegove golove protiv Murinjovog šampionskog Porta i Olimpik Marseja.

Iz Partizana je 2004. godine prešao u špansku Majorku, a kasnije je igrao i na pozajmicama u Bragi, atinskom AEK-u, Beira Maru i Real Sosijedadu.

Godine 2008. potpisao je za Erkules, a nakon toga se oprobao i u Rajo Valjekanu.

Uspešnu karijeru završio je u 2015. godine u svojoj Sutjesci.

Reprezentacija

Andrija je nastupao za reprezentaciju Crne Gore od 2009. do 2013. godine. Odigrao je 20 utakmica i postigao šest golova.

Ljubitelji fudbala iz Crne Gore zauvek će pamtiti 7. oktobar 2011. godine i magični gol Delibašića za senzacionalnih 2:2 protiv moćne Engleske i plasman u baraž za Evropsko prvenstvo.

Opaka bolest

Nađalost, u martu 2023. godine dijagnostifikovan mu je tumor mozga, dok je bio trener Mornara.

Hitno je operisan, a podrška je stizala sa svih strana. Navijači Crne Gore su na utakmici sa Srbijom u kvalifikacijama za EP razvili transparent "Andrija, pobedi još jednom". Stizala je podrška iz Raja, Sosijedada, Erkulesa, Majorke i naravno voljenog Partizana.

"Nikakve simptome nisam imao. Samo sam najednom osetio konfuziju. Ništa više. Mali umor se iz dana u dan povećavao. Zakazan pregled ionako nisam imao. Bio sam u Baru, na treningu Mornara, popodne su krenuli atipični bolovi u glavi. Znam kako je kad ’puca’ taj deo tela, ali ovo je bilo drugačije. Ne samo čelo ili migrena, nego bukvalno cela glava. Osetio sam prelamanje, nalik munjama i gromovima. Tek tad, na nagovor supruge, krenuo sam u Urgentni centar u Podgorici. Nalazi koji se tiču krvne slike ili pritiska bili su u redu. Onda je supruga bukvalno molila ljude da odrade skener, jer nisam neko ko ima malu toleranciju na bol. Bio sam ranije podvrgnut operacijama glave, usled raznih udaraca, nemam s tim problem, ali ovi bolovi su bili neizdrživi. Sećam se da je bio petak, nalazio sam se u polusvesnom stanju, sve mi se mešalo pred očima, ali sam znao šta se dešava. I evo, sad vam kažem, koliko god čudno nekom delovalo, nisam se mnogo potresao kad sam čuo dijagnozu", otkrio je u jednom intervjuu za Mozzart sport Andrija.

Nakon operacije uspešno se oporavio i vratio fudbalu. Na leto je postao i sportski direktor Budućnosti.... Međutim, ubrzo je usledio novi šok. Bolest se vratila, a ovog puta pomoći nije bilo.

Potresna poruka Partizana

 Fudbalski klub Partizan se oglasio nakon tužne vesti koja je obišla region. Crno-beli su se porukom na zvaničnom sajtu oprostili od nekadašnjeg fudbalera Andrije Delibašića.

 - Andrija, borio si se kao lav. Nisi dozvolio da te bolest poremeti, upustio si se u neravnopravni meč u kojem je protivnik bio jači, ali nisi se predavao. Uvek si bio borac, verovao si u sebe, svoj trud, podršku porodice i prijatelja.

Pokazao si zube i pobedio. Taj prvi put!

Nažalost, bolest se vratila, udarila još jače i podmuklije. Ovoga puta nisi uspeo da je nadjačaš i sa tugom pokušavamo da prihvatimo saznanje da te više nema. Da više nikada nećeš ući na svoj stadion u Humskoj. I u svoj Partizan u kojem si odrastao i za koji si odigrao 100 utakmica i dao 48 golova.

Tvoj vedar duh, pozitivna energija i veliko srce uvek će biti nešto čega ćemo se sećati, kao i svih onih dobrih trenutaka koje smo zajedno proživeli.

Pamtićemo pobede, golove, kako one u Ligi šampiona, tako i sve druge, jer za tebe nisu postojale velike i male utakmice. Za tebe su postojale samo oni mečevi u kojima igraš i daješ sve od sebe za pobedu, i oni koje gledaš i bodriš one koje voliš kao da si i ti sam na terenu.

Andrija, počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju! - navedeno je na sajtu crno-belih.

Kurir sport / RTCG

 BONUS VIDEO: