"SRCE JE IZABRALO SRBIJU PRE KANADE!" Piksijev džoker otvorio dušu kao nikada do sada: "To je bio jedini način da ne obrukam roditelje i pretke"

- Nismo krenuli kako je trebalo u obe. Austrija je kvalitetna ekipa, a mi smo znali da do cilja možemo jedino ako se budemo borili. Teško je igrati protiv njih jer su agresivni, kompaktni i drže presing. Nisu nam dali da budemo na lopti, što nam je otežavalo posao. Opet, naša želja i mudra taktika selektora doveli su nas do cilja. Najvažnije od svega je da smo ostali u A diviziji - počeo je intervju za Kurir Stefan Mitrović (22).

A, kako biste ocenili vašu igru?

- U oba meča ušao sam sa klupe i nadam se da sam pomogao, da sam doneo neku novu energiju. Video sam da imam prostora po levoj strani. Gledao sam da to iskoristim. Kod tog isključenja dobio sam idealnu loptu u prostor od Luke Jovića. Lepo sam je primio i pobegao Austrijancu. Bio sam za korak ispred njega, morao je da me ruši... Nije imao šanse da me uhvati... Imao sam i šansu za gol, bio sam jedan na jedan sa golmanom, ali on je zatvorio svoj ugao. Čekam taj prvenac... Bilo mi je krivo. Ali, doći će i taj gol kad bude trebalo.

Šta vas je selektor Dragan Stojković posavetovao na ulasku u igru?

- Meni je važno da mi selektor veruje. Osećam to. Zato moram da mu se odužim na terenu, da mu vratim to poverenje. Nismo mnogo razgovarali. Rekao mi je samo nekoliko reči: "Sine, uđi i gazi! I ne boj se! Biće to sve kako treba!" Kao da je predosetio šta će se desiti. A ja opet na Marakani. Znate li vi koliko ja volim da igram na tom stadionu? Ponovo sam bio u svojoj kući, gledam onaj veliki teren, naježio sam se... Baš mi je prijalo. Dobro sam se osećao, neke slike su mi se vratile dok sam igrao za Zvezdu...

U junu počinju kvalifikacije za Mundijal. Koliko može Srbija?

- Englezi su favoriti na papiru! Mi smo tu da se borimo. Idemo da budemo prvi u grupi. Kao u kvalifikacijama, kada smo otišli u Katar. Ni tada nam niko nije davao ni promil šanse da možemo biti najbolji. Ako smo mogli da ostavimo iza sebe favorizovani i dobro organizovani Portugal, onda možemo i Engleze. Igrali smo protiv njih egal utakmicu na Euru i nesrećno izgubili. Nisu bili bolji. Biće interesantno u grupi. Posebno utakmica sa Albanijom na otvaranju. Igramo u Tirani, biće teško. Ali, nema straha, verujemo da smo kvalitetniji od njih. Za Letoniju i Andoru samo respekt, ali bodovi ostaju Srbiji.

Srbija je nekoliko utakmica afirmisala veliki broj mladih fudbalera u A timu. Kako vidite taj potez selektora?

- Lepo je to, posebno za nas mlade igrače. Iako sam ja u reprezentaciji, evo, već sada treću godinu. Dolazi nova generacija, potrebna je sveža krv, da pokažemo da zaslužujemo dres Srbije. Stariji su nas lepo primili. Meni je super kad dođem, jedva čekam tu atmosferu i energiju. Vidi se na terenu, po našoj igri i proslavi golova da se dobro slažemo.

Pored Srbije, imali ste i ponudu od reprezentacije Kanade. Kako ste prelomili?

- Srce je odlučilo! Nema tu šta da se priča. Rođen sam u Srbiji, ovde sam postao profesionalni fudbaler. To je bio jedini način da vratim dug otadžbini, da ne obrukam roditelje i pretke. Otac Ivan me nikada nije forsirao, ali je uvek gajio nadu da će moj izbor biti Srbija. Odluka je bila samo moja, bez bilo kakvih pritisaka. Razgovarao sam sa FS Srbije, svojim tadašnjim klubom Crvenom zvezdom i, naravno, roditeljima. Istina je, bio sam u kontaktu sa ljudima iz FS Kanade. Želeli su da igram za njih, ali su korektno prihvatili moj izbor. Pazite, kad nešto odlučim, onda nikad to ne menjam. Takav sam.

U savremenom fudbalu važna je brzina, a statistika kaže da ste skoro brzi kao Kilijan Mbape. Kako to vidite?

- Brzina je moj najveći kvalitet, a svi znamo koliko to znači u današnjem fudbalu. Pogotovo kad ste krilni napadač. Naravno da gledam Mbapea, njegove poteze, kako se kreće... Gajim sličan stil, pokušavam da naučim nešto.

Kako vam je bilo u Veroni?

- Bio sam u Veroni šest meseci. Nisam imao minutažu koju sam očekivao. Poklopilo se da dođe i novi trener, kod kog nisam bio u prvom planu. Verona je igrala suviše defanzivno, meni se to nije svidelo i odlučio sam da odem negde gde ću igrati. Moram da istaknem da mi je Darko Lazović mnogo pomogao kad sam došao. Za njega mogu reći da mi je pravi prijatelj. Prevodio mi je, davao savete svaki dan, pomagao na terenu i van njega, iza njega je veliko iskustvo... Ne čudi što je kapiten Verone.

Kako ste se odlučili da odete u Belgiju i Leven?

- Belgija ima pravu ligu za mene! Igra se napadački, ima prostora i to je ono što volim. A na leto, videćemo, možda se vratim u Italiju. Leven je dobra ekipa, trebalo je da budemo među šest, jer imamo kvalitet, ali nije loše ni ovako, borimo se za UEFA Ligu konferencije. Trener nam je Kris Kolman, bivši selektor Velsa. U Belgiji se igra čvrsto, fizički je to zahtevno prvenstvo sa dosta trčanja i tranzicije. Evo, izneću vam jedan podatak, na svakoj utakmici istrčim preko 11 kilometara!

Kako pamtite dane u Crvenoj zvezdi?

- Mene je Dejan Stanković doveo u Zvezdu. Nažalost, bili smo kratko zajedno, nešto više od mesec dana. Dao sam gol na debiju, igrao kvalifikacije za Ligu šampiona, desio se onaj meč protiv Hapoela... Posle je došao Miloš Milojević, s kojim sam nastavio da igram dobro, posebno u Ligi Evrope. Kod Baraka Bahara sam igrao "ving beka", i to mi je prijalo. Ali on je mnogo menjao formacije i postave, što se odrazilo ne samo na moj status već i većine fudbalera. Nikako nisam mogao da uhvatim pravi ritam.

Da li mislite da ste ostali nedorečeni u Crvenoj zvezdi? Da ste mogli mnogo više?

- Mogao sam! Upravo tako kako ste rekli. Trofeje sam osvojio, nije sporno, ali sam hteo da ostavim bolji utisak u dresu kluba koji volim. Otišao sam nekako, ne znam kako bih rekao... tiho... Voleo bih da se to desilo na drugačiji način. Opet, za mene je Crvena zvezda bila premija. Plus, veliki je iskorak otići iz Zvezde u Seriju A, direktno u neku od "liga petice".

Šta je bilo sa interesovanjem Barselone, Atletika i Herte dok ste bili u Zvezdi?

- Pričalo se, verujem da je bila istina, ali nisam želeo da budem uključen u sve to. Ostavio sam takve stvari ocu, menadžeru i klubu. Gledao sam da se fokusiran samo na fudbal. Da budem maksimalno fokusiran. Ne krijem, moj cilj je da jednog dana zaigram u Španiji. Verujem da će se to desiti pre ili kasnije - zaključio je Stefan Mitrović.

Eh, ta matematika

Pojavila se informacija da ste u školi voleli matematiku?

- Jeste, istina je, išlo mi je dobro. Ali, matematika... Ha-ha-ha... Nije bilo tolike ljubavi kako se piše - iskren je Mitrović.

Lepše je s Bekamom

Imate i malu srpsku koloniju u Levenu, zar ne?

- Da, stigao mi je i Jovan Mijatović. Znamo se iz Crvene zvezde, mladi smo. Trudim se da mu pomognem. Dobri smo prijatelji van terena, gledamo da olakšamo jedan drugom. Zadovoljan sam kako mi je u klubu.

 BONUS VIDEO: