ŽALE SE KAKO NE IGRAJU MESEC-DVA, A JA NE IGRAM ŠEST GODINA! Luka Jović otvorio dušu kao nikada do sad: Nisam hteo da idem u Real, plakao sam pred odlazak

Praktično otkako je otišao iz Ajntrahta Jović ima probleme sa minutažom. Tako je i ove sezone u kojoj je u dresu Milana zabeležio tek osam nastupa i to sve u Seriji A. Nedavno je na utakmici protiv Napolija postigao, za sada, jedini gol u sezoni.

U intervjuu za "Mozzart sport" je govorio o problemima sa kojim se suočio nakon odlaska iz Ajntrahta u Real Madrid posle sezone u kojoj je na 48 zvaničnih utakmica postigao 46 golova uz 27 asistencija.

Real je za transfer izdvojio više od 60 miliona evra.

- Prva stvar koje sam jako svestan jeste da sam specifičan igrač i svoje najbolje kvalitete mogu da pokažem u formaciji sa dva napadača. Što se tiče sadašnjeg kluba, u Milanu kada god igramo sa dva napadača i dobijem šansu to izgleda dosta bolje nego kada sam sam. U Ajntrahtu sam igrao sa dva špica i imao sam fantastičnu sezonu. Onda sam otišao u Real Madrid. Iskreno da kažem, moja prva želja nije bio Real. Hteo sam da ostanem u Frankfurtu. Pred nekoliko poslednjih utakmica kada sam već znao da ću da napustim klub, plakao sam svaki put u karantinu kada smo Kole (Kostić, prim.aut) i ja bili u sobi, jer mi je bilo žao. Nekako sam bio spreman, otišao sam sa tim razmišljanjem da će biti tako kako je i bilo. Ali opet, kad sam već morao da idem, a imao sam više ponuda, rekao sam da ću da idem u najveći klub. To je veliki skok, iz Ajntrahta u Real.

- Ne mogu da kažem da je greška otići u Real Madrid. Meni je čast bila što sam bio deo najvećeg kluba na svetu. Međutim, dođete u klub gde su svi igrači top klase, konkurencija vam je Karim Benzema, koji u tom trenutku bio najbolji igrač na svetu, kao da se oslobodio iz kaveza Kristijana Ronalda i počeo da igra fantastičan fudbal, najbolji fudbal u njegovoj karijeri. Naravno, svaki špic kada daje golove hoće uvek da igra, da iskoristi momenat. Jer za nas je nezgodno, dođu trenuci kada jednostavno šta god uradite ne možete da date gol, a isto tako znate da dođu utakmice da kako god šutnete – ući će u gol. I jednostavno, vi to hoćete da iskoristite. Benzema je to iskoristio, hteo je da igra sve utakmice, davao je golove, doneo je te godine Ligu šampiona. Tako da ne mogu da kažem da sam zaslužio da igram više u Realu jer nisam. On je bio bolji. Tako da, ne znam... To je teška i jako široka tema. Sad sam u Milanu, Real je istorija. O tome svemu ćemo pričati na kraju karijere - rekao je Jović.

Priznaje da ga je uzdrmao period u Realu.

- Jeste, jer igrač kad ne igra - stagnira. Evo sad smo baš imali u reprezentaciji problem pošto je mnogo igrača dolazilo iz neigranja. I onda su momci koji ne igraju mesec-dva pričali kako im je nezgodno. A, kažem im: ‘Ja ne igram šest godina! Zamislite kako je tek meni’. Ali nadam se da će se i to sve promeniti. Smatram da sam i ovde zaslužio dosta više šansi. Prošle sezone sam svojim golovima doneo desetak bodova, Ligu šampiona, drugo mesto, zbog kojeg smo igrali na Superkup turniru u Arabiji, koji smo i osvojili. Smatram da sam zaslužio više i ove godine minuta u Milanu. Ali šta je tu je...

Svestan je da je ipak bilo teško doći do ozbiljnije minutaže.

- Benzema je drugi nivo. On je u tom trenutku bio ne samo najbolji špic nego najbolji igrač na svetu. I stvarno je suludo da se poredim sa njim. Benzema je 15 godina bio na tom nivou i ljudi to olako shvataju, pa se misle kako to da sad ja ne igram? Pa veoma jednostavno, Karim Benzema - to je to. Što se tiče ostalih situacija, totalno je drugačije. Mislim da to i drugi vide, ali nemam problem sa tim. Tu sam da pomognem ekipi, reprezentaciji, kad god, iako se stvara utisak da sam večito taj koji je problem, koji pravi probleme, što apsolutno nije tačno. Uvek sam tu da pomognem.

Iz Reala je kao slobodan igrač prešao u Fjorentinu, tamo konačno dobio priliku i na utakmicama Serije A, Lige konferencije i Kupa Italije postigao je 13 golova, ali...

- To jeste, ali ja sam neko ko se lako adaptira. Ove godine sam bio i zadnji vezni i vezni i krilo na treningu, šta god treba. Najviše volim da igramo sa dva napadača, pa da budem povučeniji špic, koji će imati slobodu, koji će moći da se kreće, jer ja nemam telo da mogu da igram sam u špicu, da mogu da ponavljam te partije iz utakmice u utakmicu, jednostavno nisam taj tip igrača. Mogu prostor da tražim pet puta na utakmici, ali ne mogu da tražim dvadeset i pet puta. I onda mi je to, na primer, stvaralo problem u Fjorentini. Na kraju sam sa Fjorentinom završio zbog poraza od Zvezde.

- Problem je bio posle one prijateljske utakmice. Na koju smo mi došli u šest ujutru, dan pre meča, ustali, putovali, trčali na treningu i na kraju izgubili 5:0 posle pola sata. Problem je ispao što sam otišao u svlačionicu Zvezde i što sam se smejao!? Dešavalo se posle toga da igrači dobiju pozive od svojih agenata, a njih su zvali direktori kluba, da im kažu da se ne druže sa mnom, zato što ja nisam dobar, nisam pozitivan, ne razmišljam o ekipi, što mi je drago što smo izgubili 5:0 i takvih nekih ‘iks’ situacija koje nemaju veze s mozgom. Ja uvek razmišljam pozitivno, trudim se da ostanem pozitivan, svestan sam svojih kvaliteta i šta god da se desi, pokušaću da se prikažem u najboljem mogućem svetlu.

Luka nije uopšte želeo da ode iz Ajntrahta, a Real Madrid nije bio njegov prvi izbor.

- Znate šta je bio problem u tom trenutku? Hteo sam da ostanem u Frankfurtu, ali klub tada još nije pravio prodaje koje sada pravi. Kad stigne ponuda od 67,5 miliona to znači da ja moram da idem. Kada sam pričao s agentom i kada me je pitao u koji klub bih voleo da odem, rekao sam - Dortmund. Nisam rekao Real, Mančester, ne znam ni ja šta. Gledao sam šta je najbolje u tom trenutku za moj razvoj. Ali to nije bilo realno, za tu sumu su mogli u obzir da dođu samo top klubovi. I kao što sam već rekao: ako sam morao da idem u top klub, onda ću da idem u najbolji na svetu. Pa šta bude.

S vremena na vreme se pomene potencijalni povratak u Crvenu zvezdu.

- Ne. Iskreno ne. Mislim da još nisam spreman na taj korak. Naravno, navijam za Zvezdu od malih nogu i ništa ne može da me iznervira u životu kao Zvezda u košarci, u Evroligi. To je stvar koja me najviše pogađa od svih trenutno u mom životu, ali iskreno mislim da mi je rano. Zvezda je napredovala mnogo kao klub, ali mislim da su nivo fudbala i infrastruktura u Srbiji na jako niskom nivou. Jednostavno, ne mogu sebe da zamislim da igram na tim nekim stadionima posle svega što sam prošao u karijeri. Isto tako smatram da imam kvalitet da ostanem u Evropi i boriću se za to.

Rekao je Jović i da je uprkos svemu zadovoljan kako se njegova karijera odvijala.

- Pa znate šta je tužno? Kad na celu moju karijeru, na takve klubove, kaže se da nisam ostvario puni potencijal. Jer, mi pričamo o Realu, koji je najveći na svetu sa 15 trofeja Lige šampiona i Milanu, koji je odmah do njega sa sedam pehara. To su ogromni klubovi. Samo da budete u Realu, Milanu, ogroman je uspeh. Ja sam došao iz sela koje ima 110 kuća. Da mi je neko rekao da ću stići do Reala, do Milana, na kraju krajeva i do Benfike, Frankfurta, Fjorentine, ne bih mu verovao. Isto tako, kad sam bio mali, meni je san bio da igram za Zvezdu. Nije mi bio san da igram za Milan. Posle, naravno, kako odrastate, vidite da imate potencijal, osetite i vi to sami i onda gledate neke dalje ciljeve. Kao što ste rekli: Zvezda, Benfika, Real, Milan – četiri evropska šampiona. Igrao sam na dva svetska prvenstva, na jednom evropskom. Zadovoljan sam, ali mislim da imam prostora za još.

Kurir sport/Mozzart sport

Bonus video: