Francuski klub zahvalio se srpskim fudbalerima, a Nenada Bjekovića proglasio za fudbalera veka

Francuzi znaju da cene.
Bivši fudbaler Partizana Miloš Đelmaš doživeo je veliku čast u Nici na zatvaranju stadiona Rej, gde je kao igrač proveo tri godine. Zajedno sa svojim trenerom Nenadom Bjekovićem, nekad najboljim strelcem Nice, Đelmaš je uz ovacije izašao na teren s najvećim asovima koji su činili najbolji tim u istoriji kluba.

Kako ste se osećali u Nici?
- I sad se naježim kad se setim kakve smo ovacije dobili. Nema veze što sam igrao krajem 80-ih, ljudi i dalje pamte kako sam se borio i šta sam uradio za tri godine u Nici - priča za Kurir Miloš Đelmaš.

To znači da vas Francuzi nisu zaboravili, zar ne?
- Fenomenalan je osećaj kad si i posle toliko godina poštovan od navijača koji su te izabrali u idealni tim.

Da li se može reći da su srpski fudbaleri obeležili istoriju Nice?
- Ako se uzme u obzir to da je Nenad Bjeković prava legenda kluba, nije pogrešno doneti takav zaključak. Ako se ne varam, on je na 140 mečeva postigao 80 i nešto golova, što će još dugo biti nedostižan skor za generacije koje dolaze.

Da li su vas navijači prepoznali na ulici?
- Jesu. Grad živi za klub i mnogo kafića ima još naše slike i postere na zidovima. Zato ovi mlađi znaju naše likove - završio je Miloš Đelmaš.

Posle Nice u Hanover

Kako se razvijala vaša karijera posle Nice?
- Napravio sam pauzu od godinu i po dana zbog povrede, ali su me onda pozvali u Hanover. S drugoligaškom ekipom stvorili smo veliku senzaciju osvajanjem Kupa Nemačke. Pobedili smo tad u finalu Borusiju Menhengladbah posle penala, tako da me i za Hanover vežu lepe uspomene.

Asistent za anale

Kako je prošao susret sa saigračima?
- U idealni tim izabrana su još tri moja saigrača, pa smo mogli da se podsetimo zajedničkih uspomena. Centarfor Langers je u izjavi za TV rekao da nikad ne bi bio tu da nije bilo mojih asistencija, a desni bek objasnio je novinarima da je bio zapažen zbog naše saradnje na istoj strani terena.

Miloš Đelmaš

♦ rođen je 1960. godine u Beogradu
♦ u Humsku je došao iz niželigaša Beograda s Karaburme
♦ devet godina je nosio dres Partizana
♦ tri titule je osvojio u SFR Jugoslaviji sa crno-belima
♦ igrao je za samo dva kluba u inostranstvu - Nicu i Hanover
♦ krasili su ga brzina, prodor po desnoj strani, dribling u trku i izuzetan centaršut
♦ izvodio je penale za Partizan na specifičan način, plasirajući loptu
♦ njegov brat Raša proslavio se kao muzičar, a Miodrag kao automobilski as
♦ poslednjih godina radi kao fudbalski savetnik, a brine i o karijeri Miloša Dimitrijevića, sina njegovog velikog prijatelja iz Partizana Zorana Čave Dimitrijevića, koji je preminuo