FUDBALERI POSTALI MILIONERI: Od sirotinje do bogataša

Još malo do milijarde!
Kada je Džoni Hejns 1961. godine potpisao ugovor s Fulamom za tada rekordnu nedeljnu platu od 100 funti, svi su bili zgroženi i smatrali besmislenim da neko daje tolike pare običnom fudbaleru! Ovaj ugovor u stvari je bio početak revolucije, tačnije sumanutog trošenja velikih količina novca na plate fudbalera, što je kulminiralo potpisom Kristijana Ronalda za 288.000 funti nedeljno za produžetak vernosti Realu.

Prvi profesionalni ugovor je potpisan osam godina pre Hejnsovog, kada je takođe špic Fulama Džimi Hil počeo da igra za 20 funti sedmično. Međutim, ulazak u sedmu deceniju prošlog veka obeležili su prvi šestocifreni transfer, prelazak Denisa Loua iz Sitija u Torino za 100.000 funti, kao i prva trocifrena nedeljna plata. Samo sedam godina kasnije Džordž Best je produžio ugovor sa Mančester junajtedom za 1.000 funti sedmično i postao prva velika fudbalska zvezda i medijska atrakcija, ali i čovek koji prokrčio put Maradoni, Bekamu, Mesiju...

Ipak, 12 godina kasnije bogati italijanski industrijalci počeli su da ulažu veliki novac u fudbal, a 1980. Brazilac Falkao je postao prvi igrač s nedeljnom platom od pet cifara - 10.000 funti. Deceniju posle Roberto Bađo je uzimao od Juventusa 50 hiljada funti, a Bosmanovo pravilo 1995. godine donelo je potpuni haos.

Kada je Arsenal 2001. dao Solu Kembelu sedmičnu platu od 100.000 funti, prvu u istoriji sa šest cifara, javnost je već bila naviknuta na sulude ugovore, a fudbaleri su već bili bogataši. Zato se do kraja decenije očekuje i da će neki azijski šeik ili ruski tajkun postaviti novu granicu i iskeširati nekoj zvezdi pola miliona funti za sedam dana igranja.