Veliki klub. Veliko ime. U svetskim okvirima. Instituacija sporta. Rasadnik bisera po celom svetu. Mesto okupljanja velikog broja ljudi koji vole te dve boje. Mogli bi još do "sutra" da pišemo o tom klubu, ali njega nažalost više nema.
Fudbalski klub Partizan ne postoji. I to je činjenica koju ne prihvataju jedno oni koji sede u foteljama u Humskoj ulici, a oteli su i uništili velikana srpskog sporta. Ovo što je ostalo, samo nosi ime slavnog kluba i to je kraj svih sličnosti.
Uprava crno-belih na čelu sa Vučelićem i Vazurom ulazi u istoriju kao uništitelji nečega što uopšte nije bilo lako uništiti. Nečega što je stvarano decenijama i što je pripadalo svakom koje je crno-bela boja pri srcu. "Umetnost" je jednu takvu insituaciju dovesti do dna.
No, njima dobro. Sasvim sigurno oni i njihove porodice nisu posle mandata u Partizanu na dnu. Naprotiv, verujemo da jako dobro stoje.
Oni su tu godinama, dok su se menjali treneri i igrači, mnogi od njih apsolutno nedostojni kluba u koji su zalutali.
Ko su, bre, ovi stranci? Šta je ovo? Jel ovo Partizan? Dobri stari Partizan sigurno nije.
Pogleda na spisak igrača koji nose dres Partizan je gotovo neverovatan. Jeziv. U bilo kojem ozbiljnijem Partizanu 90 odsto ovih fudbalera ne bi moglo da sanja mesto u protoklu za utakmicu.
Trener Aleksandar Stanojević - nedostojan mesta trenera Partizana. Tačnije, trenera pravog Partizana. U ovom današnjem Partizanu trener može da bude ama baš svako, pa i Aleksandar Stanojević.
Čak da se kolektivno pokupe svi i odu iz kluba (a, neće jer im niko ne može ništa), veliko je pitanje koliko vremena bi bilo potrebno da pravi Partizan oživi...
Svedoci smo da je Partizan imao mečeve u domaćem prvenstvu koje je gledalo 100 ljudi. Uskoro će i 100 ljudi na stadionu u Humskoj ulici da bude misaona imenica.
Da li zaista postoji bilo ko, ko istinski voli Partizan, a da želi da gleda ovo što trenutno predstavlja ovaj veliki fudbalski klub?
Kurir sport
Bonus video: