To je najviše zbog izjava koje često podignu puno prašine. Može se reći da je još jednom uspeo da uradi to, pošto je gostujući u podkastu "Indirekt" na zanimljiv način govorio o danima kada je, kao mladić, radio u fabrici.
"Znao sam da moram da postanem fudbaler. To mi je bilo u podsvesti zato što je to za mene bio jedini izlaz - da ne završim na nekim banderama ili fabrikama. Radio sam u Energoinvestu leti, preko studentske zadruge i taj rad u fabrici mi je pokazao "lli si bos ili si hadžija". Prva, druga, treća smena... Treća se dobro plaća, ali ne spavaš, a i žena ostaje sama kući", rekao je Bogdanović i nasmejao se.
Poručio je da je jedva dočekao da prestane sa radom u fabrici.
"To je tada bila praksa. Iskren da budem , hteo sam da pobegnem. Otac mi je imao tu ideju u Energoinvestu... Bio je jedan direktor, Pašo smo ga zvali, nameračio me je da budem stipendista Energoinvesta, da radim tamo, oni putuju i idu po zemljama Afrike... Da imam dobru platu. Joj, na čengelama gore da visim, na dalekovodu... Bolje na ogradi kod navijača da visim posle datog gola. Bio sam uporan jer sam voleo fudbal. To moraš da voliš. Mislim da sam 100 odsto pogodio dve stvari u životu koje moraš da izabreš – šta ćeš da radiš i s kim ćeš da živiš".
Kurir sport