Rezultat koji smo napravile u Francuskoj može slobodno da se svrsta u domen naučne fantastike, ako se uzme u obzir kakva je bila konkurencija na šampionatu i kakav tretman ima ženska košarka u našoj zemlji, rekla je selektorka Srbije

BEOGRAD - Godina na izmaku najuspešnija je, kada je ženska košarka u pitanju, u poslednje dve decenije. Seniorska reprezentacija Srbije četvrtim mestom na Evropskom prvenstvu ostvarila je najbolji rezultat od 1991. godine i raspada SFRJ pa će posle 12 godina zaigrati na Svetskom prvenstvu koje će održati u Turskoj 2014. godine. Renesansa ženske reprezentativne košarke počela je postavljanjem za selektora Marine Maljković, koja posle vođenja Partizana trenutno sa puno uspeha predvodi francuski Lion.

Posle velikih uspeha sa Hemofarmom i Partizanom u Srbiji i regionu, otišli ste u francuski Lion i napravili pravi bum. Da li ste očekivali ovakav rezultat s obzirom na probleme koje je klub nasledio iz prethodnih sezona?

"Prvi put se zaista susrećem sa tako teškom situacijom. Stigla sam dosta kasno u klub, tek sredinom septembra. Dve glavne igračice su se priključile timu dan pred početak sezone. Tada sam imala svega osam košarkašica na okupu, pa je taj broj zbog zabrane od strane Saveza sveden na samo pet igračica i bili smo primorani da se snalazimo uz pomoć juniorki i kadetkinja. Tim nisam sastavila, nisam znala nijednu igračicu, novi je predsednik, novo rukovodstvo... Na prijemu u skupštini grada pred početak sezone sva priča je išla u pravcu da se klub stabilizuje i da se nekako održi priča za naredne godine koje su vrlo "svetle", ali uz prisutan ogroman strah i pitanje "kako zapravo", koje visi u vazduhu. Ništa drugo nisam obećala od onoga što sam radila u mojim prethodnim klubovima, a to su ogromna količina rada, energije i iskrene posvećenosti, sve što uostalom tražim i od svojih igrača, a ja moram biti prva u svemu tome, primer. Igračice su prihvatile taj sistem, radi se o grupi dobrih ljudi i profesionalaca, i onda više ništa ne može da iznenadi, sve je moguće. Snažno verujem u veliki rad!"

Kakav je status ženske košarke u Francuskoj i može li se on uporediti sa stanjem u kojem se nalazi ženska košarka u Srbiji?

"Prvo kolo francuskog prvenstva, takozvani "open" gde se u tri dana igraju sve utakmice prvog kola u Parizu, gde su svi timovi smešteni u isti hotel uz mnoštvo događaja, snimanja, slikanja, potpisivanje autograma, dolazak najvećih zvezda iz zemlje i inostranstva, radio i televizijske emisije, pres konferencije i specijalizovani sastanci trenera, predsednika, lekara, druženje i kokteli igrača, druženje sa mladima... je jedan tako veliki festival i promocija ženske košarke, pa onda zamislite kakva je liga. Suvišno je govoriti o ravnopravnom statusu sa muškom košarkom i, naravno što je najvažnije, svakodnevno se razmišlja o mogućim poboljšanjima, u narednim godinama se očekuje još bolji status! Pre neki dan je ministarka sporta najavila znatno veća ulaganja u ženski sport, istakla je da je to primarni cilj, a u samoj ženskoj košarci dolaze novi ljudi sa dobrim idejama."

Koliko vam je olakšala (ili otežala) život činjenica da ste jedan deo života proveli u Francuskoj, da dobro govorite francuski jezik i da vam je to, na neki način, druga kuća posle Srbije?

"Iako sam živela u nekoliko evropskih zemalja, nikada nisam krila da osećam Francusku kao drugu kuću. Pored toga, moje prezime je, radi oca Božidara, ovde neizmerno poštovano. Ovde se ne zaboravlja istorijski uspeh 1993. godine sa Limožom, uspeh koji se poredi sa uspehom fudbalske reprezentacije kada je postala prvak 1998. godine. Uživam veliko poverenje i poštovanje na svakom koraku u Lionu, nemam prava reč zamerke da kažem."

Da li vas ponekad uhvati nostalgija i da li Francuzi umeju da proslave lepe događaje kao u Srbiji?

"Iskrena da budem, bila sam iznenađena činjenicom koliko se slavi, izlazi u Lionu, a onda su mi objasnili pravila igre (smeh). Od srede do nedelje se verujte preteruje sa izlascima, slavljem, raspevanim druženjem, a da ne pričam kakav je spektakl bio 8. decembra za Praznik svetlosti, kad je milion ljudi došlo u Lion. Pravi spektak koji toplo preporučujem svima. Moje društvo, tamburaši, karirani stolnjaci ili neko novo lepo mesto u Srbiji se ni sa čim ne mogu uporediti."

Godina na izmaku je najuspešnija u poslednje dve decenije, kada je ženska košarkaška reprezentacija u pitanju. U kojoj meri je polufinale na Evropskom prvenstvu i plasman na Svetsko prvenstvo realna podloga za naredna velika takmičenja?

"Rezultat koji smo napravile u Francuskoj može slobodno da se svrsta u domen naučne fantastike, ako se uzme u obzir kakva je bila konkurencija na šampionatu i kakav tretman ima ženska košarka u našoj zemlji. Rekla bih da je on posledica našeg velikog entuzijazma, zajedništva, požrtvovanosti, ali i kvaliteta i velikog srca koje poseduje svaka od devojaka."

Ljubitelji sporta u Srbiji upamtili su vas po čuvenom tajm-autu i rečenici "veruj do kraja", kao i po velikoj borbenosti vaših košarkašica. Da li je to recept po kojem će Srbija pokušati da iznenadi na Svetskom prvenstvu u Turskoj narednog septembra?

"Da iznenadi. Mislim da je to ključ. Ovo će biti jedno od najjačih svetskih prvenstava u istoriji i svaka pobeda ostvarena na tom turniru može da se meri sa ukupnim rezultatom koji smo postigle u Francuskoj. Srbija će se boriti do kraja, u to nemojte sumnjati, jer su naše košarkašice prave “lavice”. Koliko će sve to zajedno biti dovoljno na smotri najboljih košarkašica sveta, vreme će pokazati, ali moja vera u svih 12 igračica za koje procenim da su svojim kvalitetom, radom i odnosom prema ekipi i državi zaslužile mesto u reprezentaciji trajaće do kraja."

Od trenutka kada ste postavljeni za selektora nacionalnog tima ističete da je plasman na Olimpijske igre 2016. krajnji cilj. Da li iz sadašnje perspektive, posle iskustva na Evrobasketu u Francuskoj, smatrate da je taj cilj lakše ili teže ostvariv?

"Olimpijske igre predstavljaju krunu svakog sportiste i put do njih nikada neće biti lak. Do Igara u Riju ima još dve i po godine, a u tom periodu mora mnogo stvari da se uradi da bi reprezentacija dostigla određeni renome na evropskom i svetskom nivou. Rezultati koje su postigle mlađe kategorije prethodnog leta daju nam određenu nadu. Isto tako, velika satisfakcija za mene je bila činjenica da je posle našeg uspeha u Francuskoj drastično povećan broj devojčica koje pokazuju interesovanje za košarku. Ništa ne može da se postigne preko noći. Potrebno je praviti prave poteze. Pojedinačni entuzijazam ne može da bude dovoljan da bi uspeli da ostvarimo kontinuitet."

Zbog nerazumevanja i nedostatka para projekat "Partizan - reprezentacija" je propao pa su košarkašice našle uhlebljenje u evropskim ligama. Da li ste zadovoljno njihovim trenutnim igrama, kao i igrama ostalih reprezentativki?

"Rekla bih da je taj projekat bila svetla tačka i nešto na čemu su nam zavidili mnogi iz mnogo razvijenijih košarkaških zemalja. Ne postoji osoba koja više od mene žali što taj projekat nije nastavljen u meri koji je trebalo da donese dobar rezultat na narednim takmičenjima. Jedan od razloga je bio taj što sam na oku imala veći broj reprezentativki i što sam plan rada selektorke mogla da sprovodim tokom čitave sezone. Mislim da sam time sve rekla."