NELSON I KINSI: Volimo srpsku piletinu!

Prste da poližeš.
Jedan je rođen u Kaliforniji, drugi na Floridi, gotovo u isto vreme su počeli da igraju košarku, dodirnuli i NBA visine, a karijere su im se ukrstile baš u beogradskom Pioniru. Demarkus Nelson i Tarens Kinsi igrajući za Zvezdu i Partizan oduševljavaju potezima na parketu, ali i van njega.

Dovoljan razlog da ih pozovemo na novogodišnji ručak u Kurirov restoran „Redakcija“, pa da nam kažu kakvi su specijaliteti našeg majstora kuhinje Pavla Sretkovića. Ipak, pojavio se problem!
- Izvinjavam se, ali upravo sam ručao, zaboravio sam da idemo u restoran. Sve vreme sam mislio da je u pitanju poseta redakciji - rekao je Nelson uz širok osmeh, a Kinsija smo uspeli da nagovorimo da proba pohovanu piletinu u specijalnom sosu.

- Srpska kuhinja mi se sviđa, mada nisam stigao da probam baš sve - kaže Nelson, dok Partizanovo krilo pokušava da nauči kako se izgovara naziv našeg popularnog jela:
- Ćelapi? Ćevapi? A šta je to? Obećavam da ću sledeći put to naručiti. Inače volim da eksperimentišem s hranom, tako da nema problema. Mada, sviđa mi se ova piletina, odlična je.

Dakle, kuhinja im se sviđa, a šta je s glavnim gradom Srbije?
- Meni Beograd izgleda kao ogroman univerzitet. Izvinite što kažem ovo, ali svuda vidim prelepe devojke. Mislim, ne treba da idete na jedno mesto da biste sreli mnogo ljudi, ima ih svuda. Saobraćaj nije tako katastrofalan, pa može da se stigne na vreme. Grad je zaista lep, ali mi se više sviđa leti. Sad mi je malo hladno - smeška se Kinsi, a u istom tonu priča i njegov rival iz Zvezde:
- Pa i meni je hladno. (smeh) Inače, sviđa mi se ovde, ljudi su veoma prijatni. Ima mnogo različitih restorana, vidi se da ljudi uživaju. Mnogo je strasti u sportu. Čini mi se da neki navijači više vole svoje klubove nego porodice. Oni navijaju srcem, mi igramo srcem.
- Ali uz energiju, bol i povrede - dodaje Kinsi.

Ni jedan ni drugi ne mogu da razumeju zašto vlada tolika mržnja među navijačima oba kluba.
- Ovo je sport. Ne možeš uvek da pobeđuješ, jednostavno, to mora da se gleda s lepše strane, danas izgubiš, sutra trijumfuješ, i to se vrti u krug. Ipak, lepo je kad vidiš punu dvoranu i kad te svi bodre - poručio je Nelson, a s njim se složio i Kinsi.
- Uvek ovo poredim s koledžom jer mi je dosta slično, jedino što sada zarađujemo, bili smo bili amateri - objašnjava Demarkus.

Tvrde da nemaju mnogo vremena za izlaske, da je obaveza mnogo, a putovanja su česta.
- Uglavnom odem na večeru ili na piće s prijateljima - kaže uz osmeh Nelson.
- Pa da, to je to. Oporavljamo se od napora - smeška se Tarens.

Što se tiče srpskog jezika, tu se baš ne mogu pohvaliti.
- Pa dobro, znam ponešto, ali to čuvam kao tajnu. (smeh) Uglavnom slušam šta drugi pričaju, ponešto i razumem. Na terenu mi nije problem, svi saigrači znaju engleski - tvrdi Zvezdin plej, a Kinsi dodaje da je u početku imao problem jer trener Vujošević ne govori engleski:
- Prevode mi šta traži da se igra, ali u početku to nije bilo baš lako. Dule se ponekad naljuti, pa brzo priča i momak koji prevodi ne stigne sve da kaže, pa sam umeo da se izgubim na terenu i nisam znao šta da radim. Sad je mnogo bolje i sve funkcioniše dobro.

Kinsi se prisetio teških trenutaka kad je prvi put trebalo da napusti SAD i zaigra daleko od kuće:
- Porodični sam čovek i najteže mi je bilo prvih šest meseci. Kasnije sam shvatio da je to moja profesija, da u jednom trenutku moraš da odrasteš. Sreća pa sam u ekipi imao Amerikance koji su mi pomogli da se snađem u Istanbulu.

Iako još nije razmišljao šta bi radio posle košarkaške karijere, Nelson je rekao da bi voleo da ostane u sportu.
- Još je rano, ali nemam ništa protiv da ostanem u košarci, ali ne znam u kom svojstvu. Kao mali želeo sam da budem bokser, a sad su se stvari malo promenile. Sve češće razmišljam da novac uložim u neke pametne investicije. Moji drugari rade s kolima, pa ko zna, možda me i na to odvede put, i to sa starim kolima - objasnio je košarkaš Zvezde.