PRIČA ZA SVA VREMENA: Preživeo dve avionske nesreće, izgubio porodicu i vratio se košarci

Mladi Amerikanac je 2003. godine izgubio majku, sestru i brata u avionskoj nesreći. Preživeo je još jedan pad aviona 2011. godine, kada je izgubio oca i maćehu, bio u komi i uprkos svemu prošle nedelje vratio se svojoj ljubavi - košarci

Mladi Amerikanac je 2003. godine izgubio majku, sestru i brata u avionskoj nesreći. Preživeo je još jedan pad aviona 2011. godine, kada je izgubio oca i maćehu, bio u komi i uprkos svemu prošle nedelje vratio se svojoj ljubavi - košarci.

Ostin je svojoj životnom pričom prava inspiracija za ljude širom sveta, dokazujući da je moguće ostvariti snove uprkos svim nedaćama koje nas snalaze tokom života.

Hečova stravična priča počinje 2003. godine. U avionskoj nesreći izgubio je majku, 11-godišnju sestru i 5-godišnjeg brata. Čudnim spletom okolnosti preživeo je pad aviona, ali je morao da prekine sa košarkom pošto se narednih godinu dana oporavljao od povreda.

Prebrodio je sve nedaće, uspeo da izađe na teren i nastavi da se bavi igrom koja mu je davala snage da nastavi s borbom u trenucima u kojima nije mogao da vidi svetlost na kraju tunela.

No, nažalost nije dugo uživao u tome. Samo nekoliko dana pošto je u junu 2011. godine dobio poziv Univerziteta Mičigen, mali avion u kome se nalazi zajedno sa ocem i maćehom, pao je na jednu garažu. Avionom je pilotirao njegov otac. Ostin je jedini preživeo. Narednih osam nedelja Ostin je vodio surovu borbu za život. Ležao je u komi u bolnici nedaleko od svoje kuće.

"Kada sam ustao iz kome, nisam bio svestan šta se oko mene događa. Probudio sam se, nisam imao pojma gde se nalazim. Nisam imao pojma ni koja je godina. Osećao sam se skoro kao da sam se tom trenutku rodio. Morao sam da se suočim sa gubitkom svog menotra, najboljeg prijatelja, trenera koji je ujedno bio i moj otac", kroz suze je pričao svoju neobičnu priču Amerikanac.

Tokom leta 2013. godine Ostin se preselio iz Indijane u Kaliforniju kod svog ujaka. Tu je obukao dres Lojola srednje škole kako bi dovršio četvrti razred.

"Moj oporavak ne može da se opiše drugačijim rečima od: to je apsolutno čudo. Kada sam ljudima pričao da želim da nastavim da igram košarku, njima je to toliko delovalo nemoguće, da su mislili da sam preko noći postao duhovit. Košarka je samo igra i ja razumem da imam više ciljeve od toga u životu. Meni je osnovna želja da završim studije. Košarka se uvek nalazila na drugom mestu mojih interesovanja. Međutim, košarka mi je dala nadu. Dala mi je oružje iz kojeg mogu da pucam."

Heč je iz prvog dodira na utakmici protiv Šerman Oaksa pogodio trojku, a dvorana je jednostavno eksplodirala od uzbuđenja.

"Pogodio je trojku, a naša klupa je eksplodirala. Neverojatno je kroz što je ovaj momak sve prošao i koliko je puno radio. Naučio me da se možeš vratiti nakon svega te da ništa nije nemoguće. Ovo je bila prava duhovna lekcija", rekao je Hečov trener Džamal Adams.