PRIMER USPEHA: Klub koji je za devet godina prešao put od osnivanja do titule u regionalnoj ligi

Puno mi je srce kada se setim da deca koja kada su došla nisu znala ni pertle da vežu, sada imaju imaju u vlasništvu najveći pehar koji može da se osvoji, rekao je trener Miloš Pavlović

Ženski košarkaški klub Radivoj Korać iz Beograda osvojio je titulu najboljeg u regionalnoj ligi posle spektakularnog finala u kome je posle tri produžetka savladao Crvenu zvezdu. Možda u toj informaciji i ne bi bilo ništa spektakularno da nema jedne bitne činjenice - beogradski klub postoji svega devet godina!

Klub koji nosi ime slavnog košarkaša osamostalio se od muškog pogona 2005. godine i prešao veliki put do prve seniorske titule osvojene u Podgorici 8. marta ove godine.

O fenomenu ŽKK Radivoj Korać razgovarali smo sa jednim od najzaslužnijih za ovaj uspeh, trenerom prvog tima Milošem Pavlovićem.

"Zvanično, ŽKK Radivoj Korać postoji od 2005. godine, kada se odvojio od muškog kluba i postao samostalan. Za manje od deset godina klub je zabeležio zaista nerealne rezultate s obzirom na stanje u državi i u ženskom sportu, pogotovo košarci. Za devet godina prešli smo put od kadetske ekipe, preko stabilnog B ligaša, pa stabilnog A ligaša, do najboljeg u regionu."

Onima koji prate zbivanja u ženskoj košarci upada u oči činjenica da u timu imate uglavnom igračice iz sopstvenog pogona.

"Od početka je klupska ideja bila pre svega kvalitet, manje kvantitet. Nismo želeli komercijalizaciju, da dovedemo što više devojčica i da živimo od članarine. U ekipi sa kojom smo osvojili titulu u regionu imamo osam igračica iz svog pogona. Tu je i Tamara Kapor koja je četvrtu godinu u klubu i ne mogu da je smatram strancem. Izuzetno sam ponosan što je toliko igrača iz našeg pogona. To je neosporiv dokaz da ovaj klub, pored toga što je napravio rezultat, misli na stvaranje igrača. Imamo tri igračice koje su pojačanja, Jelena Maksimović i Jelena Antić su stigle ove sezone, Anja Stupar je sa nama godinu i po, što znači da retko menjamo sastav tima i da postoji sistem rada."

Koliki značaj pridajete radu sa mlađim kategorijama?

"Jedan period ženske košarke obeležila je dominacija Radivoja Koraća u mlađim kategorijama. Recimo, u poslednjih pet godina osvojili smo četiri zlatne medalje u juniorskoj konkurenciji, a tri puta smo sezonu završili bez poraza. Ta generacija je i u kadetkoj konkurenciji dva puta zaredom osvojila titulu. Postoji sistem rada u koji apsolutno verujemo i on donosi rezultat. Taj sistem se prati od samog vrha uprave do trenera ekipa."

Klub je prethodnih godina iznedrio priličan broj reprezentativki.

"Kao i svi, i mi smo dovodili određeni broj mlađih igrača sa strane. Mi smo sa nekom jasnom idejom birali igrače, birali smo one za koje smo smatrali da će doći do određenih visina u seniorskoj košarci. Mi smo dovodili jednog ili dva igrača sa strane po generaciji. Oni su bili okosnica oko kojih smo gradili tim sa igračicama iz naših mlađih kategorija. Te igračice su podizale kvalitet svih ostalih pa se neretko dešavalo da te igračice dospeju u reprezentaciju na svim nivoima. Nadam se da će narednih godina i u seniorskoj reprezentaciji biti naših igračica. Puno mi je srce kada se setim da deca koja kada su došla nisu znala ni pertle da vežu, sada imaju imaju u vlasništvu najveći pehar koji može da se osvoji."

Pored igračica velike zasluge idu i na adresu stručnog štaba. Vi ste početkom sezone doživeli promene i u tom segmentu.

"Praktično, pred početak sezone imali smo nezgodnu situaciju da su nas napustili moj pomoćnik i kondicioni trener Dragan Vuković i Ivan Zarić, sedam dana pred početak priprema. Morali smo hitno da reagujemo. Na moju veliku radost, u mnogome su ovom uspehu doprineli ljudi koji su došli u klub na moj poziv. Pre svega tu je prvi pomoćnik Miloš Pađen, kondicioni trener Ivan Jovčić, uz čiju pomoć smo uspeli da dođemo do toga da ekipa u svakom trenutku bude sveža i da izbegnemo teže povrede tokom sezone. Tu je fizioterapeut Mirko Aleksić."

S obzirom na sveukupnu situaciju u državi i sportu, kako se snalazite za finansije koje obezbeđuju normalno funkcionisanje kluba?

"Na svaku medalju koju smo osvojili, treba da dođe još jedna medalja za upravu kluba. U situaciji u kojoj se nalazimo, kada se klubovi gase i ne mogu da egzistiraju, oni su uspeli da obezbede sjajne uslove. Mlađe selekcije treniraju u jednoj od najboljih hala u gradu, prvi tim ima apsolutno sve najbolje uslove. Troškovi nimalo nisu mali, počev od onih najosnovnijih stvari kao što su medikamenti, pa preko medicinskih pregleda, do dvorana koje žestoko, žestoko plaćamo. To je možda i najveći problem u Beogradu. Da ne pričamo o ciframa, ali preko 60 odsto budžeta odlazi na dvorane. A na to treba dodati troškove sudija, kotizacija, opreme, prevoza... Znam da ljudi koji su u upravi čine nadrealne napore u ovakvoj situaciji da pronađu sponzore kako bi obezbedili uslove da egzistiramo i postižemo vrhunske rezultate. Mislim da nas taj odnos, gde postoji apsolutno poverenje između uprave i tima, izdvaja od ostalih. Uprava od samog početka ima jasan cilj. Mi nismo gledali samo u sutra, već smo uvek pravili plan za godinu, dve, tri unapred. Recimo, sredstva koja su utrošena u mlađe kategorije, mogla su da budu uložena u seniorski tim i da igramo Evroligu, ali ne žalimo zbog toga. Naprotiv, želeli smo da izgradimo jedan stabilan klub koji će dugo trajati. Članovi uprave su ljubitelji sporta, bivši košarkaši... Verujte mi, ko se s nama malo više druži, vrlo brzo mu se "podvučemo pod kožu". Mi smo mali klub u poređenju sa Crvenom zvezdom, Partizanom ili Hemofarmom, sadašnjim Vršcem, ali smo ponosni na naš rad i stabilnost."

Kako sada sa izvesne vremenske distance gledate na epsko finale i tri produžetka protiv Crvene zvezde?

"Teško je vratiti film. Zaista neverovatno finale, tenzije tokom svih 55 minuta, praktično na jednu loptu. Bili smo u prilici dva puta da privedemo utakmicu kraju, međutim neka naša mladost i neki strah od pobede, doveli su nas do toga da dva puta damo Crvenoj zvezdi šansu da nas pobedi. Međutim, koncentracijom i smirenošću uspeli smo da privedemo meč kraju. Mislim da smo bili hrabriji tokom meča i da je presudan momenat bila koncentracija u minutama kada se odlučivalo. Sve vreme sam devojkama ulivao veru i nadu da ne smeju da prestanu da se bore i da veruju da smo kvalitetniji. Govorio sam im, ako smo mogli da igramo 40, možemo i 45 minuta, ako možemo 45 možemo i 50. Kada je došao i poslednji produžetak i kada sam rekao "ako smo mogli 50..." onda su devojke nastavile "možemo i 55". Ušli smo hrabrije u treći produžetak, prebrodili psihološku barijeru i napravili seriju 7:0 što je bilo presudno."

Kakva je perspektiva kluba?

"Finansijska situacija je takva da ne znamo maltene ni šta će biti sutra, a kamoli za dva-tri meseca. Nadamo se da ćemo trofejima, rezultatima i odnosom prema sportu, uspeti da probudimo uspavane ljubitelje ženskog sporta i ženske košarke, da nas neko podrži. Ne mora to da bude isključivo u novcu, da li je to u vodi, medikamentima, bilo kakva pomoć je dobro došla. Kada je ekipa u pitanju, ona ima veliki potencijal s obzirom na godine. Prosek ekipe je 22 godine, što je fantastično da ovako mlad tim uspe da deluje tako zrelo. Ono što je pred nama u ovoj sezoni su borbe u kupu i prvenstvu. Opet ćemo igrati sa Crvenom zvezdom, ovog puta u polufinalu Kupa Milana Cige Vasojevića. Međutim, Kup je specifično takmičenje i dosta toga zavisi od trenutne inspiracije."

U kojoj meri ste ponosni na ime "Radivoj Korać" koje nosite?

"Sigurno nam puno znači to što nosimo njegovo ime. KK Radivoj Korać osnovan je u njegovu čast 1972. godine. Ljudi koji su se okupili oko muškog kluba su tu i danas, neki su u ženskom klubu. Svi oni su veliki poštovaoci lika i dela Radivoja Koraća, počev od rokenrol muzike koju je donosio u zemlju, pa do čuvenih igara, levice i slobodnih bacanja. Mi sve devojke u klubu upoznajemo sa životom Koraća. Gledali smo prošle godine film posvećen njemu "Žućko", koji je sniman i na našim košarkaškim terenima. Pomogli smo u renoviranju ploče na mestu gde je nastradao. Meni puno znači jer nosimo ime jedne legende. Retki su klubovi koji nose ime neke legende."

Ukratko, tajna uspeha kluba.

"Upornost i istrajnost."