Miroslav Raduljica: Amerima puštam srpsku muziku!

On nema televizor, čak i ne gleda TV, a ne čita ni novine. Ima specifičan smisao za humor i dar za pisanje, pa su njegove kolumne bile su veoma čitane. Obožava tetovaže i kultne motore "harli dejvidson". Kladimo se da oni manje upućeni nikada ne bi pogodili, ali reč je o Miroslavu Raduljici, centru Milboki baksa, jednom od retkih momaka koji brani obraz srpske košare u NBA ligi.

Kako posle debitantske sezone vidiš NBA ligu. Da li je to ono što si očekivao?
- Otprilike jeste. Generalni utisak je da je sve mnogo drugačije od svega što sam doživeo. Igrao sam u raznim ligama, ali veoma se razlikuju i košarka i stil života. Sve je nekako brže, ne mislim samo na igru.

Ne mogu da kažem da li je bolje ili lošije. To je novo iskustvo i mislim da je dobro što sam otišao, iako nisam igrao mnogo. Međutim, zadovoljan sam time kako sam se prilagodio jer mislim da evropskim igračima nije lako, posebno sa pravilom tri sekunde u odbrani jer to potpuno menja celu igru i shvatanje košarke. Brzo sam se uklopio jer, koliko su mi rekli, čak i Amerikanci s koledža se ne snalaze s tim pravilima po dve-tri sezone - priča Raduljica za Kurir.

Ko ti je od saigrača najviše pomogao da se snađeš u Americi i uopšte u potpuno novom sistemu?
- Zaza Pačulija, jer sam se s njim družio na putovanjima. On i Delfino su sjajni momci, i samim tim što su igrali u Evropi, približili su mi sve na neki način. Pre svega su dobri ljudi i saigrači i značilo mi je što su tu.

Kako je igrati protiv najboljih svetskih centara?
- Pa dobro, nisam igrao protiv svih koji su u vrhu na toj poziciji, ali sam odmerio snage sa mnogo njih, na primer, igrao sam protiv Hauarda. Ipak, najteže mi je bilo protiv centra Šarlota ala Džefersona. Možda ne deluje tako, ali ima neverovatne finte i dobro koristi telo. Znaš da će da te isfintira i da ne smeš da skočiš, ali opet to uradiš. Nije lako protiv njih jer su fizički dominantniji u odnosu na evropske igrače protiv kojih sam igrao. Ali mi iz Evrope, posebno Srbije, imamo veće znanje o košarci, pa im tako pariramo.

Da li si imao priliku da se suprotstaviš Pekoviću?
- Igrao sam protiv njega kada su oni gostovali u Milvokiju. Podsetili smo se starih dana iz Partizana.

Ni protiv njega nije lako...
- Ma gde lako! Pre svega je ljudina i dobar čovek, ali je i neviđen igrač. On što on radi u NBA je na najvišem nivou.

Da li si uspeo da se prilagodiš američkom načinu života? Kako ljudi žive u Milvokiju?
- Iskren da budem, ne osećam bliskost. U gradu je veoma hladno, ljudi su specifičnog mentaliteta jer je to srednja Amerika. Putujući po drugim gradovima, video sam da je prilično drugačije. Miran je gradić, pomalo je dosadno i ljudi su prijatni, ali ne mogu da kažem da mi američki način života prija.

Srećom pa u tom gradu postoji muzej "harli dejvidson" motora. Otkud strast prema baš tome?
- Meni je to oduvek bilo veoma zanimljivo. Još kao klinac obožavao sam "harlija". Tako da je bilo super u muzeju i mnogo vremena sam provodio tamo, ali i u njihovim u prodavnicama.

Da li si nabavio jedan primerak za sebe?
- Nisam, ne smem da vozim motor zbog ugovora. A ako govorimo o modelu, preferiram „fet boj".

Uradio si nekoliko velikih tetovaža. Da li je neka od njih nastala u Americi?
- Nisam se tetovirao u Americi, to sam uradio kod Igora u Banjaluci. On mi je veliki prijatelj i pravi je umetnik. Samo kod njega se tetoviram.

Šta kažeš na neuspeh "večitih" na fajnal-foru ABA lige?
- Nisam gledao utakmice, bio sam deset dana u Istanbulu. Obožavam taj grad, gde imam dosta prijatelja. A u Americi i nemam televizor, niti ga gledam, a ne čitam ni novine. Znam da su ispali, to sam čuo.

Puštaš li Amerikancima našu muziku?
- Naravno, pa morao sam da ih prevaspitam kad oni mene nisu mogli, odnosno kad to meni nije bilo blisko. Doneo sam malo Srbije u Ameriku.

Šta im najčešće zavrtiš?
- Svašta. Oni su hteli da čuju nešto tipično iz Srbije, pa je tu bilo i narodnjaka i hip-hopa, a i druge muzike. Da im malo približim podneblje odakle dolazim.

Kada možemo da očekujemo tvoje kolumne?
- Voleo bih ponovo da pišem, ali sam malo lenj. Inače, kad počnem, napišem brzo.

Bio si neočekivano dobar i zanimljiv.
- Šta, nisi očekivao da ovakva cepanica može da se izražava na taj način, ha, ha.