Naravno da mi je lakše da sudim ženama jer mogu da kažem da sam tamo svoj na svom (žena među ženama) ali muška košarka je u nekim drugim segmentima lakša i čistija, mnogo je jasnije definisana igra koju sprovode muškarci. Tako da sa te strane, ako to uzmem u obzir, lakše je suditi muškarcima, ali se tamo nameće drugo pitanje, a to je koliko meni kao ženi neko veruje, kaže prva žema iz Srbije koja je sudila finale Mundobasketa

Pored sjajnog učinka nacionalnog tima Srbije na Svetskom prvenstvu, našu košarku u Turskoj sa velikim uspehom reprezentovala je i Jasmina Juras. Poznati arbitar dobila je veliku privilegiju i čast, da sudi finalni meč između Sjedinjenih Američkih Država i Španije.

Tvoja prva veza sa košarkom je igračka karijera. Kako i zašto si se odlučila da treniraš košarku?

"Košarku sam počela da treniram sa 10 godina, razlog je bio taj što su moje drugarice iz škole isto počele, pa su me povukle sa sobom. Cela ekipa je bila iz iste škole ali smo spadali pod košarkaški klub Vojvodina iz Novog Sada. Mogu da kažem da je sve to počelo slučajno, ali mi se od samog starta svidela košarka kao sport. Naravno, i društvo je bilo presudno. Pošto mi je karakter takav da volim da se nadmećem sa drugima, pa i sa samom sobom uvek me je vuklo da uradim bolje i više. Naravno, stigli su i prvi rezultati i osvajanja mnogih medalja i priznanja kao najbolji pojedinac u svojoj generaciji. Košarka je bila moja najveća ljubav, 10 godina sam trenirala košarku i bila u svim reprezentativnim selekcijama (do 16, do 18 i do 20 godina)."

Iz igračkog si uskočila u sudijski dres. Da li je postojao neki poseban razlog za tu odluku?

"Sa 20 sam prestala da igram i prešla u sudije. Bolele su me mnoge nepravde i to je bio najveći razlog da prestanem sa igranjem. Ali nisam mogla da se odreknem košarke i tražila sam način da i dalje ostanem na terenu ili oko njega. Slučajno je usledio poziv jednog prijatelja (Vladan Borovina) da probam da se bavim suđenjem i ja sam prihvatila da probam. Tako, sa mojih navršenih 20 godina završava se uspešna karijera kao igrača, a počinje nova sudijska."

Koliko igrački staž pomaže u kasnijoj karijeri kao sudije?

"To što sam bila igrač, mnogo mi je pomoglo u sudijskoj karijeri. Da bi sudio košarku moraš da je razumeš, da predvidiš naredne moguće korake igrača, a to možeš mnogo lakše ako si i sam igrao. Kako bi mi u našem poslu rekli "moras da imaš osećaj za košarku i igru", a isto tako ne može niko da mi kaže da ne znam ili ne razumem košarku jer u svojoj kratkoj košarkaškoj karijeri imam mnogo zlatnih medalja i priznanja kao MVP."

Kažu da je za sudije najvažnije da nametnu autoritet. Na koji način ti stičeš autoritet na nekoj utakmici?

"Jeste, autoriter sudije je veoma bitan, stiče se iskustvom ali pre svega dobrim i tačnim odlukama. Ja se od samog početka trudim da uvek dam maksimum i respekt prema svim učesnicima, jer i ja sam prošla isti put dok sam igrala i jako dobro znam koja su to odricanja u životu. Nikoga nikada ne potcenjujem i ne omalovažavam ali zato isto to očekujem, ako tako mogu da kažem, i od druge strane. Trudim se da uvek budem korektna pa ćak i nekada i više nego što neko zaslužuje, ali to je sve deo našeg posla i života. Nisam osvetoljubiva i za mene je svaka utakmica nova stranica u knjizi. Nije lako u muškoj košarci biti žena, ali se trudim da svojim kvalitetima pokažem da i mi možemo biti deo te priče."

jurasjasmina.jpg
Fibaeurope 

Sudila si na Olimpijskim igrama, Svetskim i Evropskim prvenstvima, mnogim ligama. Koje takmičenje bi posebno izdvojila?

"Mogu da kažem da imam lepu sudijsku karijeru. Sudila sam od seniorskih takmičenja Olimpijske igre u Pekingu, Svetsko prvensto za žene u Turskoj sada (finale), tri Evropska prvensta za žene 2007. u Italiji , 2009. u Letoniji, 2013. u Francuskoj i od ta tri sudila dva finala 2007. i 2013 godine. Imam još dva odsuđena Svetska prvenstva do 19 godina jedno muško i jedno žensko na kom sam takođe sudila finale. Sudila sam mnoga evropska prvenstva za mlađe kategorije i u svim kategorijama imam bar jedno finale, a u nekima i više puta. Takođe, imam F4 Evrolige za žene i F8 Evrolige za žene i na oba sam takođe sudila finalne utakmice. I mnoga druga finala ovde kod nas u ligi i kupu, kao i u regionalnoj ženskoj ligi. Verovatno bi neko rekao da to su samo ženska prvenstva, slažem se, ali i tamo sude muške sudije pa mnogi od njih nikada nisu sudili ni jedno finale. Zato smatram da imam sa čim da gradim respekt i autoritet kod drugih. Za nas sudije je suditi finale isto kao kad igrači osvoje zlatnu medalju. To je za nas najveće priznanje u našem poslu.Ni jedno takmičenje ne mogu posebno da izdvojim, svako je na svoj način posebno, ali, ipak, hajde da kažem da su to Olimpijske igre. Kao dete sam sanjala da budem deo te priče jednog dana i taj san mi se ostvario kroz sudijski poziv. Mislim da nema sportiste koji nema taj san. A i mi sudije smo sportisti i profesionalci, možda i više nego što ljudi misle. Sudim sve muške lige od Evrolige, Aba lige i naše domaće i jedina sam žena na svim tim listama. Mislim da bi bilo dovoljno da samo to navedem."

Koju utakmicu na kojoj si bila arbitar, posebno pamtiš?

"Ne bih izdvajala ni jednu utakmicu posebno jer svaka utakmica je posebna sama po sebi. Svaka nosi neku uspomenu, bila to lepa ili ružna, ali je ipak uspomena."

Da li se i na koji način pripremaš za utakmicu koju treba da sudiš?

"Kao što sam već rekla, svaka utakmica je posebna priča za sebe tako da se za svaku posebno i pripremam. Kao što se igrači pripremaju i rade skauting za suprotnu ekipu, mi to isto radimo, ali za obe ekipe, plus i za trenere. Tako da mi znamo i više nego što oni sami to misle."

Prva si žena arbitar koja je sudila na vrhunskim muškim takmičenjima, prva žena koja je sudila večiti derbi, bila si član prve čisto ženske sudijske trojke na Evropskom prvenstvu... Šta bi volela da je sledeće "prva"?

"Kao što si i sam naveo sve to sam bila prva, sada bi mi možda bila želja da idem da sudim Olimpijske igre u Riju i da sudim finale na najvećem planetarnom takmičenju i tada bih mogla da kažem da sam prva žena iz Srbije koja je sudila finale na Olimpijskim igrama i na taj način bi zatvorila krug da sam bar po jednom sudila finale na svakom mogućem takmičenju koje postoji u košarci."

Da li je teže suditi mušku ili žensku košarku?

"Muška i ženska košarka ne mogu da se grubo porede. Totalno su drugačije. Što od samih fizikalija igrača, tako i do same igre i taktike. Naravno da mi je lakše da sudim ženama jer mogu da kažem da sam tamo svoj na svom (žena među ženama) ali muška košarka je u nekim drugim segmentima lakša i čistija, mnogo je jasnije definisana igra koju sprovode muškarci. Tako da sa te strane, ako to uzmem u obzir, lakše je suditi muškarcima, ali se tamo nameće drugo pitanje, a to je koliko meni kao ženi neko veruje. Tako da se svakim danom borim sa istim da stalno pokazujem i dokazujem da i ja mogu suditi na istom nivou kao i moje muške kolege."

jasmina-juras.jpg
ABA Liga 

Šta si pomislila kada su ti saopštili da ćeš suditi finale Svetskog prvenstva?

"Kada sam dobila nominaciju da ću suditi finale naravno mojoj sreći nije bilo kraja, a isto tako mi je to bio pokazatelj da se moj trud i rad isplatio. To je za mene veliko priznanje. Svaki sudija priželjkuje da prvo ode na takvo prvenstvo, a onda ako i ode da sudi finale. To je sve isto kao da si i igrač. Prvo želiš da se plasiraš na svako veliko takmičenje, a onda se boriš za zlatnu medalju. Tu nema nikakve razlike."

Kakav si osećaj imala uoči samog starta? Da li postoji trema u takvim trenucima?

"Naravno da postoji trema, to je onaj pozitivni osećaj da je to zaista stvarnost i da se dešava. A ima i toga da si svestan da i ti sam sa svojim dobrim ili lošim odlukama utičeš na to ko će osvojiti to zlatno odličje. Koliki je pritisak na igrače toliki je i na nas. Zato se trudim da uvek dam svoj maksimum, pa i više od toga.

Kurir sport / Košarka24.rs