DUŠAN IVKOVIĆ MLADIM IGRAČIMA: U košarci nema prečica

"Pre svega, želim da izrazim zadovoljstvo zbog povratka u Evroligu, najelitnije evropsko klupsko takmičenje. Bio sam deo iste mnogo godine sa nekoliko timova: atinskim AEK-om, moskovskim CSKA, Dinamom iz Moskve i sada kao trener Efesa. A zašto sam se vratio? Jednostavno zato što sam još uvek osećao da sam sposoban da dobro radim. Moja filozofija je da dok god se neko oseća da može da radi treba da radi ukoliko može da garantuje da će kvalitetno obavljati posao. Dok sam vodio srpski nacionalni tim imao sam ponude od klubova, ali nisam hteo da radim dva posla jer bi jedan sigurno trpeo, ili u nacionalnom timu ili u klubu", započeo je svoj blog legendarni srpski trener.

"Nije to pitanje fizičkog umora već da moraš da radiš u kontinuitetu. Nekad sam radio i po 12 meseci u godini. Neke stvari se rade u klubu tokom leta, stvari kojih nećete biti deo ukoliko imate obaveze i sa nacionalnim timom. Bilo je i drugih načina da ostanem u košarci, koja predstavlja moj život, i nisam morao da se vratim trenerskom poslu. Ali uz podršku porodice sam odlučio da započnem novi projekat u novoj zemlji koja ima veliku budućnost u svakom smislu. Odličan posao se obavlja sa mladim igračima u Turskoj ii progres je sve više vidljiv. Turska je počela da osvaja medalje u mlađim kategorijama i to je najveća garancija za tursku košarku u budućnosti", dodao je Ivković, a potom istakao da je najveći izazov za trenera na početku sezone stvaranje hemije u timu.

"Izazov za svakog trenera na početku sezone je da sagradi tim i stvori hemiju unutar istog, visok nivo tolerancije između igrača. To je dug proces koji zahteva vreme, rad i strpljenje svih. U košarci nema prečica. Neke utakmice se mogu dobiti trenutnom inspiracijom ili uz malo sreće, ali doći do tačke gde će se igrači razumeti samo pogledom je proces koji traje, u najmanju ruku, oko dve godine zajedničkog rada", objasnio je Duda, koji je i sada rešio da talentima pruži šansu.

"Efes je zadržao samo nekoliko igrača iz prošle sezone. Takođe, imam nekoliko mladića koji nisu ni mislili da će biti u prvom timu ove sezone, ali moja ideja jeste da koristim turske talente, kao što sam u Olimpijakosu radio sa grčkim. Kako bih nadomestio nedostatak iskustva, doveli smo Krstića, Lazmea i Perperoglua, koji su mnogo bitaka prošli u Evroligi. Za nas su najvažniji svaki trening i svaka utakmica. Idemo korak po korak, uz strpljenje i vredan rad. Smena generacija je uvek teška u timskom sportu. U mojoj viziji, Anadolu Efes mora imati važnu ulogu u Evroligi u sezoni 2015/2016. Jedina moguća formula za tako nešto je da se veruje mladim igračima i da se obavlja dobar individualni posao sa svakim igračem",napisao je Dušan Ivković.

"Pretpostavljam da svi treneri znaju tu formulu, ali ne mogu da je primene u atmosferi pritiska od uprave, medija, navijača. Na sreću, to nije moj slučaj. Ja mogu da se izborim sa bilo kojom vrstom pritiska i da pružim šansu mladima – želim da oni preuzmu odgovornost. Još jedna vrsta pritiska sa kojim se treneri suočavaju jeste navala prosečnih igrača iz SAD-a koji zauzimaju mesto mladim Evropljanima i sputavaju njihov napredak. Sa jedne strane sumnjiv kvalitet nekih od Amerikanaca je nedovoljan da se dobijaju mečevi, a na drugoj strani mnogo se gubi kada mladi igrači ne dobijaju šansu. Ponekad je šteta koja se načini nad mladim igračima nepopravljiva. Taj problem ide ruku pod ruku sa odlaskom evropskih talenata u NBA ligu. Trenirao sam mnogo igrača koji su uspeli u NBA jer su otišli u pravom trenutku, zreli i iskusni. Sada mnogi odu premladi i nepripremljeni, pa se vrate kao lošiji igrači. Gube vreme jer su bili nestrpljivi," stoji u blogu Dude Ivkovića koji je pritom pisao i o mentalnoj pripremi.

"Mentalna priprema je takođe proces i to na dnevnom nivou. Ne volim da imam psihologa u timu jer smatram da nije potrebna treća osoba između trenera i igrača. Trener mora da bude psiholog, da razume dušu igrača, da uđe u njegovu glavu i srce i da vidi šta je unutra. Mora mnogo da se razgovara s njima, u četiri oka ili u svlačionici, ali uvek moraš da tražiš više od najboljih igrača. Optuživali su me da ne umem da izađem na kraj sa zvezdama, ali ja mislim suprotno – uvek sam bio više kritičan prema njima jer sam znao da mogu to da učine i zbog toga smo toliko puta zajedno završili na vrhu. Sa mladim igračima ne možeš da budeš tako zahtevan, moraš da ih naučiš poverenju i da budeš strpljiv sa njima", završio je iskusni trener.