Marina Maljković: Košarka je moj život, nikada je ne ostavljam, čak i kada sam na odmoru

Maljkovićeva je u Lion došla 2013. godine kada je klub bio u finansijskim problemima, koji su se ponovili i prošlog leta kada su umalo izbačeni iz prve lige.

"Da budem iskrena, nisam očekivala da toliko nervozno dočekam međusezonu. Tek smo osvojili Čelendž rundu što je bila prva titula za klub i sve je bilo dobro. Kada sam informisana o tim poteškoćama, bila sam sa nacionalnim timom Srbije. Zaista nije bilo lako. Ali ipak, odlučila sam da nastavim sa ovom avanturom jer se osećam dobro u Lionu. Dobro se slažem sa čelnicima kluba i ovde smo počeli nešto da razvijamo. I ja nisam tip čoveka koji beži", rekla je Maljkovićeva.

Njena odluka je pomalo bila iznenađenje, kada se uzme u obzir ozbiljan CV koji Maljkovićeva poseduje, ali ona kaže da je za nju ta odluka bila prirodna.

"Takva sam, takva je moja ličnost. Ja sam borac. Kada sam sa reprezentacijom ili kada radim u klubu, uvek dajem sve od sebe. Da, mogla sam da odem negde, ali ljudi u Lionu me cene i sviđa mi se što ovde imam priliku da podelim moje košarkaško znanje na pravi način", objasnila je Maljkovićeva.

Lion se trenutno nalazi na lošoj poziciji u ligi i moraće da se bori kako bi opstao u eliti. Maljkovićeva to vidi kao izazov.

"Došla sam u Lion 2013, nakon što sam vodila Partizan. Te sezone sam imala 32 pobede i nijedan poraz. Dakle, stavite se na moje mesto – nije bilo lako početi da gubite. Ja to ne prihvatam, ja prosto ciljam samo pobede. Nikad se ne žalim. Pristala sam da dođem u Lion, niko me nije prisilio. Ali da, iako postoji napredak u razvoju mladih igračica, teško doživljavam poraze", kaže Maljkovićeva.

Srpska selektorka je objasnila da je problem sa francuskom košarkom to što ne postoji pobednička kultura i što se porazi olako prihvataju.

"O tome sam pričala pred košarkaškim trenerima u Lionu. Uvek postoji ta činjenica da takmičarski duh nije dovoljno razvijen u Francuskoj. Nema te gladi za pobedom među igračima kao u drugim zemljama. To je nešto što ja ne mogu da prihvatim. Nikada neću prihvatiti da neka igračica ne pruža dovoljno", smatra Maljkovićeva.

Postoji inicijativa da se Lion udruži sa Asvelom u velikom projektu koji vodi NBA superstar Toni Parker.

"To je veliki projekat. Prema mom iskustvu u košarci, nije lako ulagati u ovaj sport. Nije dovoljno samo uložiti novac. Volela bih da svi ljudi budu svesni da Lion u svojoj oblasti, ima mnogo potencijala. Puno sam putovala u životu i ovako nešto sam retko viđala. Bilo bi šteta nemati jedan veliki muški i jedan veliki ženski klub koji bi bili poznati u Evropi", veruje Maljkovićeva.

Maljkovićeva smatra da se u Francuskoj na pravi način pristupa promociji i razvoju košarke i da ljudi vole ovaj sport.

"Ako bi Lion igrao u Evrokupu, to bi bio drugi sport, to je drugi nivo, drugi ritam. I to neizbežno privlači pažnju medija. Sledeće, mi ne možemo da uporedimo košarku sa fudbalom ili drugim sportovima. Fudbalski stadion, recimo ima 10.000 i više mesta. Naša dvorana Mado-Bone ima 1.500 mesta. Kada bismo je ispunjavali za svaki meč, da ne možemo da dišemo, to bi bilo sjajno. Ako bi nas jednog dana gledalo 5.000 ljudi, to bi bilo izuzetno. Ne mogu da se žalim, uprkos razočaravajućim rezultatima ljudi dolaze da navijaju za nas. Zahvalna sam i podržavam Nacionalnu košarkašku ligu i mušku i žensku jer rade puno na tome da promovišu košarku. Postoji puno dešavanja u školama, u samim gradovima i na utakmicama. Samo se u Francuskoj rade takve stvar. Francuska liga je najbolja ženska košarkaška liga na svetu. Slobodno napišite da Marina Maljković to tvrdi", smatra Maljkovićeva.

Maljkovićeva je objasnila da ima isti pristup u vođenju Liona i reprezentacije Srbije, da od igračica traži iste vrednosti.

"Vrednosti koje cenim, a pričam o ljudskim vrednostima, one se ne menjaju. Bilo da sam u malom ili velikom klubu ili reprezentaciji, ja ne menjam taj aspekt. Kada igračica nema dobro ponašanje, moje najbolje ideje, strategije i taktike su beskorisne. Svi pravimo greške, ali moja ideja je da ih pravimo što je manje moguće. Za dobrog trenera, kao i za velike igrače, talenat je urođen. Imate ga ili ga nemate. Možete da naučite kako da napredujete, ali morate da ga posedujete. I kao što sam rekla, košarka je moj život", kaže Maljkovićeva.

Maljkovićeva je poznata po snažnom karakteru za koji ona tvrdi da je deo nje i da se samo trudi da bude svoja u svemu što radi.

"Jedna stvar je sigurna, ja ne varam. Ja sam to što jesam. Najvažnija stvar je da budete svoji. Smirena sam tokom utakmica jer ne osećam potrebu da gestikuliram tek tako. Ja sam iskrena i ne podnosim licemerje. Ne možemo da volimo svakoga iako moramo da budemo pristojni. Kada nemate ‘dosije’, kako se ovde kaže, život je veoma jednostavan. Kada ne radite ništa nepošteno, kada nikoga niste izdali, nemate potrebe da pričate neke priče", tvrdi Maljkovićeva.

Strateg Liona ispričala je kako je tokom odrastanja živela po celoj Evropi, ali da je zbog ljubavi prema svojoj zemlji, koja je u tom momentu bila bombardovana, odustala od odlaska u SAD.

"Ja sam detinjstvo provela u Evropi, jer sam napustila Beograd sa pet godina. Otišla sam u Barselonu i onda u Limož, zatim u Atinu i konačno u Pariz. Išla sam u francuske i američke škole. 1998, bila sam u Parizu i spremala sam se da odem u SAD u privatnu školu. Školarina mi je bila plaćena, samo je trebalo da odem tamo. Ali zbog događaja od marta do juna 1999. moja zemlja je bila bombardovana i odlučila sam da se vratim", rekla je Maljkovićeva.

Ona je objasnila da je njena odluka da se vrati u Srbiju bila deo njene ličnosti i srpskog mentaliteta.

"Odlučila sam da se vratim iz istih razloga zbog kojih sam ostala u Lionu. Ja to imam u sebi, želju za dokazivanjem, taj osećaj pravde. Na kraju, pratila sam svoje srce. Osećala sam da moram da napravim taj izbor. Neću ulaziti u detalje ali sam bila veoma pogođena onim što se dešavala. Bila sam u stalnom kontaktu sa prijateljima, u mojoj zemlji bila je loša situacija i nisam mnogo razmišljala o tome, morala sam da se vratim u Srbiju. Znate, Srbi su veoma snalažljivi. Na nekim mestima nije bilo vode ili struje, ali ljudi nisu dizali previše buke. U Parizu, sećam se, jednog dana je nestalo struje i bila je prava drama. Videli ste šta se dešava kada padne sneg u Lionu? Ljudi su u panici. Da se vratim na vaše pitanje, istini za volju, to je bio vizuelni šok ali se ljudi nisu žalili. Našli su se u toj situaciji i tražili su rešenja. To je nešto što je povezano sa sportom, jer na terenu morate da pronalazite rešenja u napadu i odbrani", objasnila je Maljkovićeva.

Ona se osvrnula i na nedavne tragične događaje u Francuskoj.

"Svi tražimo neko objašnjenje, pokušala sam da dam neki inteligentan komentar o toj situaciji, ali nažalost ga nije bilo. Ono što se dogodilo je bilo izuzetno ružno i užasno. U stvari, pogodilo me je, to je svet u kome živimo. Nisam površna, duboko zalazim u emocije i postavljam sebi brojna pitanja. Imam osećaj da kada sam imala 15 godina, da je svet bio drugačiji. Da je zajednički život bio bolji. Imam problem da shvatim zašto su u prvi plan došli pogrešni ljudi. Znam da zvuči smešno i da će neko reći da je banalno, ali ja insistiram na ljudskim kvalitetima. Bio je jedan sjajan košarkaš, Luis Bulok, koji je između ostalih igrao za Real Madrid i kada su ga pitali koje su mu ambicije, on bi uvek odgovarao “Moja ambicija je da budem dobra osoba”. Svet se smejao i bio je iznenađen njegovim rečima, ali ovaj momak, sjajan igrač, koji je davao 30 poena po utakmici, on je sve razumeo", smatra Maljkovićeva.

Selektorka Srbije ponosna je na rezultate koje je postigla sa reprezentacijom u prethodne četiri godine. Krenula je od nule, a onda su počeli da se nižu uspesi. Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, polufinale kontinentalnog šampionata i četvrtfinale Svetskog prvenstva svrstavaju Maljkovićevu među najuticajnije javne ličnosti u Srbiji.

"U osnovi, bavila sam se psihološkim studijama i tu sam se pronašla. Trenerski posao se slučajno dogodio. Kada sam se našla na čelu selekcije na umu sam imala samo jedno – hajde da napravimo revoluciju u ženskoj košarci. Da postavimo pravu organizaciju i uradili smo veoma detaljan posao. Išla sam po celoj Srbiji kako bih ubedila devojke da dođu da igraju košarku. Zapamtite da je to Balkan i da muškarci teško gledaju devojke kako se bave sportom. Da, na kraju se sve završilo tako što su nam svi čestitali. Srpski mediji su takođe odigrali svoju ulogu u tome. Ljudi nas prepoznaju na ulici i čestitaju nam. Te igračice, one nisu samo košarkašice. Vodili smo računa da imaju i bogat socijalni život. Išle su zajedno u pozorište, bavile su se manekenstvom, a onda, cela Srbija je gledala naše utakmice. Uspeli smo da privučemo ne samo ljubitelje sporta već i sve ostale", kaže Maljkovićeva.

Maljkovićeva je rekla da vidi sebe u košarci i u budućnosti jer je košarka njen život.

"Nikada je ne ostavljam, čak ni kada sam na odmoru. To je moja filozofija, uvek morate da budete posvećeni tome i ja tu osećam zadovoljstvo. To je u meni. Uveravam vas da imam život izvan košarke, volim da provodim vreme sa prijateljima, da izlazim, da idem u pozorište, da slušam srpsku muziku, flamenko i prelepe reči francuske muzike", zaključila je Maljkovićeva.