Bio je to podvig koji je tada okvalifikovan kao najveći uspeh jugoslovenskog sporta posle Drugog svetskog rata

Krajem ovog meseca u bioskope stiže dugo najavljivani film "Bićemo prvaci sveta". Još jedna istinita sportska priča, poput one fudbalske "Montevideo...", ovog puta posvećena je košarci i osvajanju prve zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. godine.

Bio je to podvig koji je tada okvalifikovan kao najveći uspeh jugoslovenskog sporta posle Drugog svetskog rata. Košarkaši Jugoslavije pobedili su 23. maja 1970. godine Sjedinjene Američke Države (SAD) rezultatom 70:63 (35:32) i osvojili zlatnu medalju na Svetskom šampionatu u Ljubljani.

Ovom uspehu prisustvovalo je u hali "Tivoli" oko 11 hiljada gledalaca.

Na prepunim tribinama pažnju je privukao transparent na kojem je pisalo: "Luna vaša, zlata naša" ("Mesec je vaš, zlato je naše"). Naime, američka posada "Apola 11", u sastavu Armstrong, Oldrin i Kolins, samo devet meseci ranije, 21. avgusta 1969. godine, obavila je istorijsko sletanje na Mesec.

Svetski šampioni postali su: Krešimir-Krešo Ćosić (Zadar, u finalu postigao 11 poena), Dragutin Čermak (Partizan Beograd, 6), "Sveti" Nikola Plećaš (Lokomotiva Zagreb, 12), Vinko Jelovac (Olimpija Ljubljana), Damir Šolman (Jugoplastika Split, 4), Ivo Daneu (Olimpija, 4), Ljubodrag-Duci Simonović (Crvena zvezda Beograd, 7), Ratomir-Rato Tvrdić (Jugoplastika, 4), Dragan Kapičić-Kaponja (Crvena zvezda, 2), Petar-Pero Skansi (Jugoplastika, 14), Aljoša Žorga (Olimpija) i Trajko Rajković (OKK Radnički Beograd, 6). Selektor i prvi trener bio je Ranko Žeravica, a pomoćnik Mirko Novosel.

Prva petorka Jugoslavije, u sastavu Plećaš, Tvrdić, Šolman, Skansi i Ćosić, teško se na početku susreta nosila sa mladim, poletnim i agresivnim Amerikancima. Nakon rezultatske klackalice, gosti su sredinom prvog dela stekli osetniju prednost 16:11. Kada su izašli Šolman i Ćosić, a ušli Čermak i Trajković, dolazi do preokreta. "Plavi" su poveli sa 25:24 i prednost održavali do odmora. Ekipe su u svlačionice otišle sa tri poena plusa za Jugoslaviju – 35:32.

http://www.youtube.com/watch?v=Pa13hsTWNVk

U drugom delu nestalo je nervoze i domaćini su konačno zaigrali kako umeju, mada se protivnici nisu predavali. Ćosić je već u sedmom minutu drugog poluvremena zbog pet ličnih grešaka morao na klupu, nešto kasnije zbog istog razloga i Rajković, ali odlično su ih odmenili Skansi (najefikasniji u redovima "plavih") i mladi Kapičić. Jugoslavija nije ispuštala prednost iz ruku, koja je u jednom trenutku iznosila i deset poena – 52:42.

Na putu do titule prvaka sveta, "plavi" su pobedili Italiju (66:63), Brazil (80:55), Čehoslovačku (94:84), Urugvaj (63:45) i SAD (70:63). S obzirom da se igralo po bod-sistemu, Jugoslavije je trijumfom nad Amerikancima kolo pre kraja obezbedila prvo mesto, pa je u poslednjem meču Sovjetski Savez (SSSR) lagano trijumfovao sa 87:72, što mu je donelo bronzanu medalju. Srebro je pripalo Brazilcima.

Prvi strelac prvenstva bio je Korejanac Šin Dong-Pa sa preko 32 poena po utakmici, dok su u najbolju petorku šampionata ušli Krešimir Ćosić, Sergej Bjelov (SSSR), Modestas Paulauskas (SSSR), Ubiratan Pereira (Brazil) i Keni Vašington (SAD).

Ovom prvenstvu prethodio i skandal, koji je tek naknadno otkriven. Među ovom dvanaestoricom sigurno bi bilo mesta i za tada prvog strelca jugoslovenskog prvenstva Vladimira Cvetkovića, čoveka koji je slobodnim bacanjima doneo Jugoslaviji prvu olimpijsku medalju dve godine ranije u Meksiku. Žeravica mu je i uputio poziv, ali se košarkaš Crvene zvezde zahvalio na pozivu i odlučio da ne učestvuje u akcijama nacionalnog tima pod izgovorom da je to "takmičenje za mlade, a ne za igrače u poodmaklim godinama."

Nekoliko godina kasnije, Cvetković je izrekao pravi razlog povlačenja: Kapiten rerezentacije Ivo Daneu zapretio je svojim neigranjem ukoliko Cvetković bude u nacionalnom timu.

- Da sam bio tvrdoglav, savezni trener Ranko Žeravica ne bi nikako mogao da me izbaci iz ekipe. Ovako me molio da u interesu našeg sporta otkažem, i ja sam to u naponu snage i učinio, bez obzira što mi je cela igra teško pala. Kao čovek nisam imao pravo da miniram događaj koji prelazi okvire pojedinačnog gledanja. Mesec dana sam bio u očajnoj depresiji, ali sam se ipak savladao. I danas smatram da sam morao da povučem taj za mene žalostan potez – rekao je Cvele.

(strategija.org)