(VIDEO) Evo kako izgleda kada Zagrepčanin zaluta na tribinu među Delije

ZAGREB - Poznati sajt "vice.com" doneo je priču o jednom Zagrepčaninu koji je bio na utakmici Cedevite i Crvene zvezde u finalu ABA lige.

Cedevita je u sredu pobedila na svom terenu Crvenu zvezdu 72:62 u trećem meču finala plej-ofa ABA lige. Trenutni rezultat u seriji, koja se igra na tri pobede, je 2:1 za Zvezdu. Četvrti meč je večeras u Zagrebu, a eventualna majstorica je na programu u subotu u Beogradu.

"OK, ovo zahteva mali uvod. Odrastao sam u Vukovaru, gde je navijačka populacija u eri raspada Jugoslavije bila izmešana, baš kao i stanovništvo. Kao i u većini nacionalno mešovitih sredina, potomci vojnih lica i policajaca navijali su za Partizan, deca Hercegovaca i gastarbajtera za Dinamo, zvezdaši su uglavnom bili Srbi iz okolnih sela, a mi - klasična socijalistička srednja klasa - navijali smo uglavnom za Hajduk.

Stvari su se malo istumbale pred raspad bivše države kad je Zvezda krenula da ubija u fudbalu, pa su odjednom razočarani Hajdukovci postajali hipsterski Zvezdaši (zato im sa posebnim uživanjem nabijamo na nos onaj poslednji Kup maršala Tita). Ipak, na košarku se nisu odnosila ista pravila. Počeo sam da je pratim kada je Cibona rokala, ali mi nije padalo na pamet da zbog toga počnem da navijam za Dinamo u fudbalu, isto kao što u eri Jugoplastike i Popa 84 nisam navijao za njih, iako sam bio hajdukovac. Za razliku od fudbala, u košarci mi Zvezda nije bila iritantna, verojatno zato što sam njene utakmice doživljavao uglavnom kroz halucinogene prenose pokojnog Riste Kubure na radiju.

Ove godine Zvezda je konačno počela da igra dobar basket, pa mi je par beogradskih prijatelja dalo prilično suludu ideju - da u društvu Delija odgledam treću utakmicu plej-ofa ABA lige s Cedevitom, u maloj dvorani zagrebačkog Doma sportova, i s njima proslavim planirano osvajanje titule regionalnog prvaka. Tvist je taj što već godinama živim u Zagrebu i sasvim mi je svejedno ko će da pobedi. Ako mi se gleda basket, mogu najnormalnije da kupim kartu i da sedim u ostatku publike, i ne moram da se gnjavim s kordonima murije i obezbeđenja, kao i potencijalnom pretnjom u vidu BBB-a. Ali adrenalin i želja za prizivanjem duha pokojnog Riste Kubure ipak su me naterale među goste iz Beograda.

Ušli smo u dvoranu, brutalno dekorisanu marketinškim kerefekama gazde Tedeskija, negde 45 minuta pre početka utakmice. Pretres je bio rutinski, oduzimali su se upaljači, ali torbu baš i nisu nešto gledali - dakle, pirotehnika se definitivno mogla uneti. Dobili smo karte za sektor G, ali čim smo ušli u dvoranu videli smo da su tamo navijači Cedevite, pitomi 'Fakini' (srpski: mangupi).

Oko 150 zvezdaša se naguralo u ugao dvorane, sektor A, a tamo ih je već okružila grupa od 30-tak interventnih pandura i otprilike isto toliko pripadnika obezbeđenja. Sastav zvezdinih navijača bio je heterogen, ali među njima svakako nije bilo huliganski orijentisanih Delija - uglavnom je to bila košarkaška publika, starija ekipa iz Pionira, neki od njih i sa malom decom. Sličan je bio i sastav domaće publike, koja je sve vreme korektno navijala, baš kao i Delije koje su izlazak Cedevitinih košarkaša dočekali aplauzom i uglavnom se držali komercijalnog repertoara pesama o ljubavi prema Zvezdi. Jedino 'kuvanje' koje bi domaća publika mogla da doživi kao provokaciju bila je obrada 'Za dobra stara vremena' Novih fosila, ali se ta pesma začula već na kraju, kad se dobar deo tribina ispraznio.

Rekli bi cinici (a ne sumnjam i Grobari) - pa šta tu ima kontroverzno? Oba kluba se napajaju sa slične sise, Cedeviti je sponzor Tedeski, a Zvezdi Todorić, igra se regionalna liga, biznis je zamenio fanatizam, hostese dele srpski čips koji je po novom hrvatski. Ipak, kad pogledate te ljude koji na granici lažu da ne idu na utakmicu, po Zagrebu skrivaju automobile u garažama, a nakon poraza mole žene da ostanu u Zagrebu još jedan dan zbog nove utakmice, vi vidite fanatizam koji se ne uklapa u okvire uobičajene percepcije navijača, grdno izopačene sranjima koja su 'navijači' napravili poslednjih godina širom sveta.

Oni ne priželjkuju fajt, svesni su da im se puno gore s... može desiti u Atini ili Istanbulu, oni bi samo pevali te infantilne obrade starih dens i pop hitova ukrašene Zvezdinim motivima i navijali za svoj tim koliko god loše da igra. A sinoć je Zvezda stvarno bila užasna - neutralni posmatrač mogao je da stekne utisak kao da puštaju Cedevitu da bi uzeli šampionsko prstenje pred svojom publikom.

To nas dovodi i do poslednjeg čina, meni posebno zanimljivog jer sam iz dvorane u kojoj sam masu puta bio na koncertima ili sportskim događajima prvi put izveden u pratnji interventne policije. Dvorana je prvo ispražnjena od domaće publike, među kojima je bilo i par klinaca koji su mahali sa dva prsta prema tribini s Delijama, hvatali se za jaja i dovikivali neka s.... U intervalu od oko pola sata koliko su čekali na izlazak, Delije su vreme kratile pevajući antigrobarske pesme, posvećene Cedevitinom igraču Gordiću (bivšem igraču Partizana) koji se s ekipom istezao na parketu. Iako su i ovdašnje navijačke grupe znale međusobno da se pobiju kada igra Hrvatska, moram da prizna da ne mogu da zamislim Torcidu ili BBB kako usred Beograda jedni drugima poručuju da ga popuše, ali 'ajd.
Policija je u međuvremenu češljala prostor oko dvorane i tražila zalutale BBB-e, kojih nije bilo jer ovde huligane boli patka za košarku. Verovatno nisu ni znali da Zvezda igra u Domu sportova, a kamoli da će Delije (pa makar i stara generacija) da dođu. Zatim je krenulo oprezno puštanje iz dvorane u nekoliko kolona. Mi smo se kretali u grupi od oko 50 ljudi, koju je pratilo petnaestak 'kornjača', i tih sto metara od Doma sportova do hotela Panorama nikad mi nije sporije prošlo. Panduri su usput preventivno zavirivali u hemijske WC-e tražeći eksplozivne naprave, a u koloni se komentarisalo da kompletan prizor, sa sve ogromnim Frankovim silosom u pozadini, izgleda kao iz filma 'Ratnici podzemlja'. U daljini je par napaljeninih srednjoškolaca, bez vidljivih obeležja BBB-a, s tugom posmatrao kolonu i zaključio kako je policajaca previše da bi se pravilo neko s....

Poenta? Srećan sam što se u gradu u kome živim napokon dogodila utakmica visokog rizika na kojoj su i gostujući navijači mogli normalno da navijaju i da se raziđu na koliko-toliko civilizovan način, uz dobru organizaciju policije. Možda je razlog zato što je u pitanju košarka, sport koji igraju i prate inteligentni i civilizovani ljudi, i u kom se već godinama regionalna liga igra bez većih problema. Možda za života i dočekam da na ovakvu utakmicu mogu da odvedem ćerku, bez straha da će nešto da joj se dogodi. A najviše bih voleo kad bi sve mirno prošlo i večeras, pa neka bolji pobedi".

(Vice.com/Bojan Stilin)