BOBAN MARJANOVIĆ: U NBA psuju na srpskom, a nisam ih učio

Omiljeni saigrač Parker i Dijao prednjače u znanju našeg jezika, kaže Marjanović, koji će Novu godinu dočekati bez porodice: „Zbog papirologije pridružiće mi se u januaru“

U intervjuu za Kurir Bobi je samom sebi poželeo da u ovoj godini osvoji prsten.

Bobi, kako je u Americi, da li si se prilagodio?
- Ma fenomenalno, potpuno sam se privikao na život u SAD. Nije mi bilo teško jer sam došao u sredinu koja funkcioniše kao porodica. Čuo sam i ranije da je tako u Sparsima, a sada sam se i uverio u to. Ponosan sam što sam deo ovog tima.

Čujemo da je u Teksasu toplo?
- E to mi je jedino čudno. Kod nas u Srbiji minus, a ja ovde u majici i šorcu, ha, ha!

Kažu da je organizacija u NBA druga planeta. Da li je to istina?
- To ne može da se poredi sa uslovima u Evropi, ma ni sa jednim klubom u kojem sam igrao. Sve je dovedeno do perfekcije. Šta da vam kažem, ni patike ne nosim sa sobom kada idemo na gostovanja, samo kofer s ličnim stvarima. Ne treba da brineš ni o čemu, samo o tome kako igraš.

Neki igrači pričaju da se čak dobijaju dnevnice kad se putuje. Da li je to istina?
- Nisu dnevnice u pravom smislu reči, ali jeste novac za hranu tog dana. To je samo jedan primer toga kako klub funkcioniše. Odeš u restoran, jedeš, platiš, a klub ti to posle refundira.

A saobraćaj, kako se snalaziš u gužvi San Antonija?
- Nemam problema uopšte. Treba samo da se prilagodiš nekim manjim promenama saobraćajnih pravila. Ko nauči da vozi u Beogradu, nigde mu posle nije problem (smeh). Putevi su ovde široki, automobili veliki, tako da je to dosta drugačije.

S kim si najbliži od saigrača?
- Sve su to porodični ljudi, nema mnogo vremena za druženje. Inače, sjajni su momci, legende NBA lige. Trudim se da od njih naučim što više. Ne samo da je super kada igraš s Tonijem Parkerom nego i s bilo kim od njih, Dankanom, Đinobilijem...

Svojevremeno je Radmanović učio Kobija da psuje na srpskom. Imaš li ti nekog učenika?
- Ha, ha, pa nema potrebe da ih učim. Boris Dijao zna dosta psovki na srpskom, ne znam ko ga je naučio, a i Toni Parker zna neke naše reči, tako da se trudim da što više naučim engleski.

Nedostaje li ti srpska kuhinja?
- Ne baš. Ovde ima dosta dobre hrane, a kad smo gostovali u Torontu, posetio sam jedan srpski restoran.

Što se tiče tvojih igara, najpre si se super pokazao protiv Filadelfije.
- Jeste, sjajan je osećaj kada igraš dobro. Baš sam bio uzbuđen nakon te utakmice, nisam mogao da spavam.

Tada si trećeg pika sa drafta Okafora "poslao po burek". Kako trener Popović gleda na tako ležerne poteze?
- Ne ljuti se, ovde možete da igrate mnogo slobodnije. Ubedljivo smo vodili kad sam izveo taj potez, tako da je sve bilo u redu. Iznenadila me je reakcija publike u Filadelfiji. Retko se dešava da domaći navijači tako pozdravljaju potez nekog od gostujućih košarkaša. I onaj pas iza leđa u razvojnoj ligi sigurno ne bih mogao da izvedem u evropskoj košarci.

Na Instagramu je i Markus Vilijams pohvalio to dodavanje.
- Pa bilo je u njegovom stilu, zar ne?

Šta tek reći za 17 poena Minesoti? Pa bio si efikasniji od Parkera i Đinobilija!
- Iskoristio sam priliku što Tim Dankan nije igrao. Baš mi je drago jer sam odigrao dobro pred našim navijačima, ali sve je to zahvaljujući saigračima.

Tim je sedeo pored terena u odelu i često ti je aplaudirao.
- Jeste, mnogo je dobar čovek. Njegovi saveti su dragoceni.

Trenutno si sam u Americi, a uskoro će ti se pridružiti porodica.
- Jedva čekam da dođu, zbog papirologije bi trebalo da stignu početkom januara.

Da li ćeš biti Deda Mraz sinovima?
- Pripremio sam poklone, nego šta. Mlađi, naravno, ne zna još za Deda Mraza, ali starijeg teško mogu da prevarim. A nemaju ni odelo za mene (smeh).

Šta bi sebi poželeo u Novoj godini?
- Pre svega mnogo zdravlja i da naučim što više igrajući za San Antonio. Imam još jednu želju, da osvojim šampionski prsten.