Bivši trener košarkaša Partizana i miljenik Grobara Duško Vujošević, poznat je kao ljubitelj pisane reči i umetnosti.

U Beogradu je, pre nekoliko godina održana izložba slika iz kolekcije najtrofejnijeg trenera u istoriji košarkaškog kolektiva kluba iz Humske, a evo šta vam on preporučuje, kada je u pitanju, knjiga, pesma ili pozorište...

"Jako volim Kiša, jedan od mojih omiljenih pisaca. Neko je za njega rekao da drugi pišu sabrana, a on piše izabrana dela. Stilski je to fanstatično, moralno na najvišem nivou. Tako je i živeo. On je sa mojim prijateljem Božom Koprivicom bio blizak. Ja sam, u to vreme kada se približio momenat da se upoznamo, bio u Španiji, a onda se potrefila njegova bolest i brz odlazak. Mislim da ga jako dobro znam jer sam ga pažljivo iščitao", navodi trofejni trener.

"Od uslovno rečeno novijih stvari, Laguna je ponovo objavila Frenzenove "Korekcije", a Klio "Kako sam uništen od budala". Sportistima uvek preporučujem knjige koje upućuju na borbu kao što su Suzukijevi 'Zen i Samuraji', a Hemingvejev "Starac i More". Tu je i "Mobi Dik" Hermana Melvila, jako značajna knjiga... "Bašta sljezove boje" Branka Ćopića. Od novih izdanja koje je moguće lako naći u knjižarama preporučujem i "Struktura krize", čiji je autor Ortega i Gaset“

Red je da se dotaknemo i muzike.

“Volim domaću rok scenu domaću. Takođe jako volim Arsena Dedića, Azru, Haustor, Partibrejkerse, Đorđe Balašević je izvanredan kantautor, volim cigansku muziku, pogotovo Šabana Bajramovića, ponekad slušam i klasičnu muziku. Malo džeza slušam... Jednostavno, probudi me muzika“.

A film?

“Volim klasične filmove, "Građanina Kejna", "Kuma", "Lovca na jelene". Tu su i neki ruski filmovi, "Rat i mir", "Soba i po", pa češka ostvarenja. Volim naravno i domaći film, Živojina Pavlovića, Crni talas uopšte, Kusturučine prve filmove. Cenim Gorana Markovića i kao režisera i kao čoveka. Volim i vesterne, kao što su "Čovek koji je ubio Liberti Valansa, Šejn"...“, ističe Vujošević.

Kurir sport / Mozzart sport