(VIDEO) KORAĆEVE ŠAMPIONKE: Sanja i Kika, ženski Teo i Bjelica, budućnost srpske košarke!

Ženski košarkaški klub Radivoj Korać dominira scenom u Srbiji i regionu, a među najzaslužnijima za istorijske rezultate koje pravi ovaj mladi klub su reprezentativke Srbije Kristina Topuzović i Sanja Mandić.

Kristina i Sanja su stekle afirmaciju u Koraću. Rasle zajedno sa klubom, sa kojim su osvojile sve što se moglo osvojiti, a sjajne igre preporučile su ih i selektorki Marini Maljković. Sanja je na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2014. godine bila jedina igračica iz domaćeg šampionata i najmlađa u timu, dok se Kristina okitila zlatom na Evropskom šampionatu u Mađarskoj. Krajem novembra su zajedno branile boje Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2017. kao jednine igračice iz domaćeg šampionata.

One eksluzivno za Kurir pričaju kako su se opredelile za košarku, šta im znače trofeji i rad u Koraću i reprezentaciji, međusobnom odnosu i planovima za budućnost.

Zašto košarka?

Sanja: Prva i najdraža igračka mi je bila košarkaška lopta. Kao mala sam često sa tatom išla na teren da šutiram, iako nisam mogla ni da dobacim do koša. Jedva sam čekala da porastem dovoljno da mogu da se upišem u školu košarke.

Kristina: Iskreno, htela sam da budem fudbaler. Kao klinka sam non stop igrala fudbal na poljani. Roditelji su mi branili da počnem da treniram taj sport, pa me je baka nagovorila da krenem na košarku. Na početku sam išla na treninge tek da bi se bavila sportom, a onda sam vremenom jako zavolela košarku.

Praktično čitavu karijeru igrate zajedno u istom klubu, godinama ste najbolje drugarice. Kako ste se opredelile za Korać i da li ste se odmah "skontale" na terenu i van njega?

Sanja: ŽKK Radnički Novi Beograd, klub u kome sam počela karijeru, je bio pred gašenjem. Bile su dve opcije: Zvezda ili Radivoj Korać. Posle prvog treninga u Koraću shvatila sam da je to prava sredina za mene i nisam pogrešila. Kika je došla u klub godinu dana posle mene, upoznale smo se na reprezentativnim okupljanjima mlađih kategorija i odmah smo se zbližile, kako na terenu tako i van njega. Od tada se ne razdvajamo, zato imamo nadimak "Crevca" (smeh).

Kristina: Počela sam da treniram u Šapcu. Brzo sam se izborila za mesto u prvom timu i sa 16 godina sam odlučila da se preselim u Beograd i dođem u Korać. Sa Sanjom sam u timu od mog dolaska do danas. Još u mlalđim kategorijama sam osetila da sa njom najbolje funkcionišem na terenu, jer ima odličan pregled igre i uvek zna šta ću da uradim. Tako je i van terena.

Sa Koraćem ste osvojile sve što se moglo osvojiti, kako u mlađim kategorijama tako i u seniorskoj konkurenciji. Nikada niste igrale za drugi tim. Šta je to što vas toliko vezuje za ovaj klub? Šta vas motiviše da i dalje igrate u njemu?

Sanja: Dobre stvari ne treba menjati! Dobar način rada i odličan odnos igrača i stručnog štaba. U ovom klubu sam odrasla, sazrela kao igrač i čovek. Tu sam stekla prijatelje za ceo život. Jednostavno, ne mogu da zamislim sebe u drugom klubu u Srbiji i ne mogu da zamislim da igram protiv Koraća.

Kristina: Za ovih pet godina, koliko sam u klubu, mnogo sam napredovala. Način na koji se uprava i stučni štab odnose prema igračima je za svaku pohvalu. Ne mogu da zamislim sebe u drugom klubu u zemlji.
Motiv nije teško naći. Iz svake utakmice može nešto da se nauči. Konstantno radimo na sebi i stvaramo dobre navike. Ko god da se nalazi sa druge strane dajem svoj maksimum. Svaka sezona je priča za sebe i u nju možda ulazite kao šampion, ali potrebno je da to i dokažete.

Prvi deo sezone ste odigrali bez greške, nemate poraz ni u regionalnoj ligi ni u domaćem šampionatu. Kakvi su ciljevi do kraja takmičenja?

Sanja: Igramo u dosta teškom ritmu, dve lige paralelno i stvarno je veliki uspeh to što smo završili polusezonu bez poraza. Potrudićemo se da nastavimo u istom ritmu do kraja sezone. Ciljevi su najviši, da uđemo u sva tri finala i pokušamo da osvojimo sve tri titule, što da ne?!

Kristina: Cilj je da uđemo u sva tri finala i naravno osvojimo titule, ali moramo da nastavimo naporno da radimo da bi ispunili zacrtano. Daćemo sve od sebe da uspemo u tome.

Najdraža pobeda u karijeri? Na šta ste najponosnije?

Sanja: Definitivno finale Jadranske lige u Podgorici protiv Crvene zvezde 2014. godine. Dobili smo ih posle tri produžetka. Najponosnija sam na tu sezonu, osvojili smo sve što se moglo osvojiti.

Kristina: Ako izuzmem titulu prvaka Evrope sa reprezentacijom Srbije, najponosnija sam na sezonu kada smo uzeli sve tri titule: Region, Kup i prvenstvo. Najdraže pobede su protiv Zvezde u finalima. Najpre u Podgorici posle tri produžetka, pa poslednji meč finalne serije na njihovom terenu.

A najbolniji poraz?

Sanja: Najteži poraz u karijeri mi je finale Kupa Srbije protiv Vojvodine prošle sezone. Nekako je ta utakmica došla u nezgodnom trenutku. Odigrali smo te nedelje četiri utakmice u pet dana, ali to nije opravdanje. Mislim da je glavni razlog poraza to što smo bili prilično opušteni pred meč, delom zbog toga što nismo imali poraz u prvenstvu. Teško mi je pao taj poraz.

Kristina: Vojvodina definitivno. Imali smo nekoliko teških utakmica pre tog finala, došle smo potrošene. Nismo bile skoncentrisane dovoljno a sa druge strane je bio rasterećen protivnik pun samopouzdanja. Odigrali smo katastrofalno prvo poluvreme i to nas je skupo koštalo.

Vi ste jedine košarkašice iz domaćeg šampionata koje nastupaju za našu seniorsku reprezentaciju. Kako ste se osećale kad ste dobile Marinin poziv?

Sanja: Jedan od najlepših osećaja u životu. Kada si na terenu i znaš da predstavljaš svoj narod i svoju zemlju. Jednostavno neopisivo!

Kristina: Osećaj je neverovatan, najlepši mogući, velika čast. Jednostavno, ponosna sam što sam deo onakvog tima.

Rio?

Sanja: Spremna sam da dam sve od sebe da se nađem u timu za Rio. Olimpijske igre su moj san i učiniću sve što je do mene da ga ostvarim.

Kristina: Olimpijske igre su san svakog sprotiste. Nadam se da ću se brzo oporaviti. Daću sve od sebe na pripremama, više od maksimuma, kako bih izborila za mesto u timu.

Kako je boravak u reprezentaciji uticao na igru i ponašanje u klubu, odnos sa saigračicama? Da li se nešto promenilo?

Sanja: Velika stvar je biti deo reprezentacije, deo tima koji je sastavljn od toliko sjajnih i iskusnih igrača, koji u svakom trenutku imaju koristan savet za tebe. Sigurno sam dosta naučila, unapredila sam igru, dobila na samopouzdanju. Sada se više trudim da posavetujem mlađe saigračice, pomognem koliko mogu, jer znam koliko je to meni značilo.

Kristina: Posle dolaska sa Evropskog prvenstva dosta sam sazrela, ne samo na terenu nego i van njega. Pomoglo mi je što sam svaki dan trenirala i igrala sa našim najboljim košarkašicama i slušala njihove savete. Igre u klubu su bolje naravno, a i za mnoge druge stvari sam postala dosta ozbiljnija. Trudim se da dam savet mlađima, pomognem im na terenu.

Trener koji je najviše uticao na vašu karijeru?

Sanja: Miloš Pavlović.

Kristina: Dragan Vuković i Miloš Pavlović.

Koju osobinu najviše ceniš kod Kristine/Sanje?

Sanja: Uvek je pozitivna, nasmejana. Uvek je tu da pomogne, sasluša...

Kristina: Osoba je od poverenja, ima svoje "ja" i dobar je čovek. Ljudima koji je ne poznaju deluje kao mrgud, a u stvari je jako pozitivna.

Šta je to što te nervira kod Kristine/Sanje?

Sanja: Odakle da počnem? (smeh) Šalim se, nema puno stvari koje me nerviraju. Kao glavnu ću da izdvojim tu njenu preteranu želju sa hranom. Ona je stalno gladna i samo razmišlja šta će da jede (smeh).

Kristina: To što je povučena, da ne kažem "mutava" (smeh). Svaki put kad treba da se raspitamo za nešto, mene šalje da pitam. I samo bi da spava, to me izluđuje. A sad ozbiljno, mora da bude samostalnija jer će joj to trebati u nastavku karijere, a i za druge stvari u životu.

Koju Kristininu/Sanjinu košarkašku "vrlinu" bi volela da poseduješ?

Sanja: Volela bih da uđem u reket i porušim sve oko sebe, kao ona (smeh). Svakako da bih volela da posedujem njenu snagu i duel igru.

Kristina: Definitivno pas, asistencija. Umem i ja ponekad da dodam loptu (smeh), ali Sanja to radi na poseban način. Svaka njena asistencija je savršena.

Koji Kristinin/Sanjin potez te iznervira "izbaci iz takta" na terenu?

Sanja: Retko se dešava da me iznervira. Možda kad krene u dva igrača ili ne vidi da izbaci neki pas, ali to me samo u momentu iznervira. Nekad me nervira kad promaši čist zicer, mada bi možda trebalo da se radujem u tim situacijama jer imamo dogovor da za svaki promašeni zicer na moju asistenciju mora da mi kupi čokoladu (smeh).

Kristina: Kad treba da ide do koša i završi ona to ne uradi, a kad ne treba, obavezno ide do kraja (smeh). Ubiće me Sanja, neću ja posle ovoga više dobiti pas (smeh).

Imate li košarkaške idole?

Sanja: Idole sam imala kada sam bila bas klinka. Volim da gledam igrače koji su na mojoj poziciji i pokušavam ponekad da iskopiram neki potez.

Kristina: Ne idole već uzore. Nemanju Bjelicu baš obožavam, volim i Kevina Durenta, a u ženskoj košarci uzor mi je Sonja Petrović.

Imate li neki nadimak?

Sanja: Manda, najnoviji je Bela Manda. Nekad iz šale me zovu Teo.

Kristina: Imam ih baš mnogo, a najčešće me zovu Kile ili Smajli.

Da li ste ispunjeni na ljubavnom planu?

Sanja: Ljubav nemam (smeh)

Kristina: Ljubav, šta je to (smeh). Trenutno nisam zaljubljena.

Pored brojnih utakmica i treninga imate li vremena za izlaske?

Sanja: Uvek se nađe vreme za izlazak (smeh), ali ja nisam neki ljubitelj, više sam za kućne varijante.

Kristina: Naravno. Sve može da se postigne ako se dobro organizujete i uskladite.

Kada ne trenirate, kako ispunjavate svoje slobodno vreme?

Sanja: Spavanje je na prvom mestu (smeh), volim da šetam, gledam filmove, slušam muziku...

Kristina: Volim da idem u šoping, šetnju, da gledam filmove, slušam muziku, čitam knjige...

Da li je tačno da su vaša velika pasija tetovaže?

Sanja: Da, tetovaže obožavam. Imam ih nekoliko, a biće ih verovatno više.

Kristina: Tetovaže obožavam, mogla bih se cela istetovirati. Trenutno imam tri tetovaže, a već imam neke ideje za sledeću. Svaka tetovaža mi ima posebno značenje.

Životni moto?

Sanja: Sve što se dešava, dešava se s razlogom.

Kristina: Kakve su ti misli takav ti je život.

Šta biste bile da niste košarkašice?

Sanja: Baš teško pitanje... Ne znam, verovatno bih se bavila nekim drugim sportom.

Kristina: Fudbalerka definitivno (smeh).