NEVENA RISTIĆ: O košarci nisam znala mnogo, a trebalo je da oživim vreme kada smo bili prvaci sveta

Serija "Prvaci sveta", koju svake subote gledamo na Javnom servisu, predstavlja nastavak filma "Bićemo prvaci sveta", koji govori o prvim uspesima jugoslavenske košarke, još jednom je oživela vreme posle Drugog svetskog rata, ali i značaj velike četvorke koja je zaslužna za stvaranje tog sporta, a koju su činili Nebojša Popović, Aleksandar Nikolić, Radomir Šaper i Borislav Stanković.

"To je velika uloga ne samo po istorijskom značaju tog projekta, već i po uzanosti rokova u kojima je sve trebalo uraditi. Kada mi je rekao šta ćemo raditi, ostala sam šokirana, jer sport, osim kada igra reprezentacija, ne pratim čak ni iz novina, koje ako mi verujete i ne čitam. O istoriji košarke, nisam imala zavidno znanje!"

Kako je nastao lik novinarke Nevene?

"Shvatila sam da o istoriji košarke treba da govore drugi ljudi, a da je moje da se kroz razgovor sa njima upoznam sa vremenom o kojem se priča. Ako gledate seriju, vidi se da iz epizode u epizodu, ta nit između sagovornika i mene kao novinarke postaje sve jača. Vezujem se pre svega za ljude, a kroz njih i za to vreme, koje ne pamtim, jer sam rođena 1990. godine, nešto malo pre raspada Jugoslavije.

"Svetla tačka u mom slučaju imaginarne Jugoslavije, može da se poveže sa postojanjem pravila kojih danas nema. Sada kao da smo u nekom takmičenju, koje je dobra ili loša predstava. Pamtim kako mi je Milena Dravić pričala u pauzama snimanja kratkog filma "Marijina epizoda" da je u vreme te Jugoslavije, glumac uživao u svom zanatu u pravom smislu te reči, za početak mogao da putuje širom velike zemlje i od zarade priušti ugodan život. Kada sve sagledam, mislim da bih u tom vremenu bila zbunjena, jer sam navikla da se borim kao na divljem Zapadu. Za mene je ova serija jedna uređena bajka".

U seriji se naglašava ideja četvorice ljudi da od košarke naprave nacionalni sport, koji će postati veoma važan za narod i zemlju. Koliko Vas je to opteretilo prilikom stvaranja lika?

"Ovo je igrana serija i sloboda mora da postoji kako bi se sve prenelo na ekran. Nema razlike, kada opisujete odnose između ljudi, na primer Popovića, Šapera, Stankovića i Nikolića. Jer oni su imali ideju, verovali su u nju i borili se prateći Nebojšu Popovića, koji je košarku kao ideju čvrsto zgrabio. Shvatila sam da se u to vreme, a priča se dešava 2001. godine, ja kao mlada novinarka, borim za promene i verujem u njih, baš kao što su se oni borili za ono u šta su verovali."

Jeste li zadovoljni kako je sve ispalo?

"Teško mi je da gledam seriju. Nikada ne gledam kao publika. Posmatram detalje, razmišljam da li je poruka svake od epizoda poslata kako treba, jesu li scene mogle bolje? To nije uvek do jedne osobe, mnogo je detalja čija simbioza dovodi do nečega što gledamo. Ali oseća se kada gledaš, jesi li i koliko uspeo. Ali, ako treba da ocenim, za mene je najveća vrednost ove serije što smo tu lepu priču ispričali. Mi ne znamo kako i koliko će sve to biti inspiracija nekom drugom sportu ili poslu koji radite, ali je jasno da ako se držiš jedne ideje sve je moguće. Čak i kada te država sputava, možeš biti mudriji od sistema, čiji deo moraš biti. Nađi svoje parče neba i veruj u cilj, koji imaš pred sobom."

To vam je bila vodilja?

"Da. Danas, je kao glumac teško ostati čist. Ima raznih programa i uticaja, koji mogu da uruše ličnost i nabace razne komplekse. U tom mulju, dođe ovakva priča, koja traži mir i nemanje lažnog glamura, estrade, elite... Ako tu uspeš, tada se najčistije zagrebe neka priča i ljudi koji je čine. Čist razgovor bez glume, koji se živi, dovodi do prenošenja poruke, na pravi način. Sve drugo je laž."

Vaši najbliži partneri major Štukalo (Rade Šerbedžija) i Nebojša Popović (Žarko Radić) u tome su Vam mnogo pomogli?

"Žarko Radić je na fenomenalan način odigrano Nebojšu Popovića. Prošla sam to u Cvatu lipe na Balkanu, kada sam kao Inda Korać, zapravo igrala Gordanu Kuić. Imala sam ogromnu tremu, kada je trebalo da čujem, njen komentar. U "Prvacima sveta" postoji scena između mene i Nebojše Popovića, u kojoj mi on pokazuje medalju iz Ljubljane. To mi je bilo jako važno i tada sam osetila odgovornost, prema profesiji novinara. Jer to je posao sa mnogo ljudi koji su stradali pričajući istinu.

Da li iz te odgovornosti, potiču strahovi i dileme koje ste pominjali?

"Da i posebno se vide kada pričam sa urednikom (Dragan Mićanović, prim, aut). U jednoj našoj raspravi, ja sam sa rediteljem promenila scenu i kroz monolog, koji smo Darko i ja raspisali, pokušala da odbranim novinarsku profesiju! Priča se o slobodi govora i potrebi da po okončanju posla spavate mirno, bez obzira na posledice koje možete imati, ako iznesete svoj stav."