Legendarni kapiten košarkaša Crvene zvezde iz osamdesetih dugo živi u Izraelu, gde ima svoju školu košarke

Ko se od starijih ljubitelja košarke ne seća Zufera Avdije, legendarnog kapitena košarkaša Crvene zvezde iz osamdesetih, njegovih belih čarapa dokolenica, a još više sjajnih poteza na terenu.

Prošlo je mnogo vremena otkad je Zufer napustio Beograd i postao stanovnik Tel Aviva. Košarka je bila i ostala njegov život.
- Eh, evo skoro tri decenije kako sam došao u Izrael, tačnije 26 godina. Radim kao trener, odnosno imam školu košarke.

Pa, vi ste se već odomaćili u Tel Avivu. Prilično ste poznati?
- Svi me znaju, zovu me i uvek sam tu kad dolaze neke naše ekipe, bilo da je reč o košarci, fudbalu ili nekim drugim sportovima. Trudim se da pomognem koliko mogu i drago mi je zbog toga.

Ima li nostalgije prema Beogradu i Crvenoj zvezdi?
- Naravno da ima, bio sam kapiten Zvezde, i ta se vremena ne zaboravljaju. Nije samo u pitanju sport već i muzika i ostale stvari koje su u moje vreme bile na višem nivou, čini mi se. Košarka posebno, mislim da to ne može da shvati onaj ko nije igrao ondašnju ligu. Kakvi su tad derbiji bili, pa i utakmice sa Cibonom, Jugoplastikom, Bosnom...

Nije mala stvar imati u biografiji činjenicu da ste bili kapiten crveno-belih.
- Lep je osećaj, kako da ne. Ljudi ovde i te kako znaju za Partizan i Zvezdu i super je kad mogu da im kažem da sam bio kapiten takvog kluba. Naravno da sam bio na utakmici, ali ne samo kad gostuje Zvezda, nego i Partizan ranijih godina. Pratim sport kod nas i zaista sam tužan kad vidim šta se ponekad dešava i da se više pažnje posvećuje dešavanjima van terena, incidentima. Nije to dobro.

Mlađi sin je krenuo vašim stopama, kažu da je veliki talenat.
- On igra u Makabiju. Talentovan je i dogurao je do kadetske reprezentacije Izraela. Ima i srpsko državljanstvo, pa ćemo videti. Na njemu je da odluči za koga će kasnije nastupati.

Šta mu vi savetujete?
- Kažem mu da će lakše napredovati u Srbiji jer ovde ima mnogo Amerikanaca i teško je za mladog igrača da se probije.

Prijateljstvo
SALETA, MUTU I NEŠU SAM DOBIJAO NA KARTAMA

Uvek ste raspoloženi da ugostite naše ljude iz sporta?
- Viđam se često s našima. Kad je reprezentacija bila ovde, sedeo sam sa Saletom Ðorđevićem, Nešom Ilićem i Miroslavom Nikolićem. Čak sam ih dobio u kartama (smeh).

Kad se poslednji put bili u Beogradu?
- Dolazim često. U Beogradu mi je sin iz prvog braka, dok je kćerka je u Herceg Novom. Obožavam Beograd u proleće, tad je najlepši.