VUKOIČIĆ: Svaki mladi košarkaš Mege treba da dobije šansu, to je put do uspeha

Završena je još jedna sezona mlađih selekcija kluba koje su u juniorskoj i kadetskoj konkurenciji nastupale pod imenom Mega Bemax, dok su pioniri osvojili prve trofeje pod imenom Banjica Mega. Posle prošlogodišnjeg prvog trofeja u istoriji mlađih selekcija kluba, kada su kadeti postali šampioni Srbije, ove sezone je napravljen još jedan korak napred.

Gore navedeno je bilo i više nego dovoljan razlog da razgovaramo sa Vladom Vukoičićem, Koordinatorom omladinskog pogona Mege i trenerom juniora Mega Bemaxa. Iako je razgovoru na početku sezone isticano da je razvitak igrača u prvom planu u odnosu na rezultate, koliko ste zadovoljni rezultatima svih selekcija ove sezone?

– Praktično je završena još jedna sezona, pionirima je ostao još završni turnir II kadetske lige, gde oni nastupaju sa starijom generacijom, što je samo po sebi izvanredan rezultat, ali pre svega jedno veliko iskustvo za njih. Što se tiče sezone mlađih kategorija, možemo da budemo apsolutno zadovoljni imajući u vidu da smo u svim takmičenjima u kojima smo učestvovali, što u Srbiji a što u Evropi, bili najmanje drugi. Po tom rezultatu smo jedinstveni u Srbiji i to je samo po sebi velika stvar. Ipak, ono što stalno ističemo kao prioritet kluba je razvoj i napredak igrača u svakom trenutku, ne mogu da kažem toliko na štetu rezultata, ali najmanje podjednako važno koliko i uspeh ekipe.

U pogledu osnovnog cilja, razvitka mladih igrača, koliko je urađeno na tom polju? Da li bi mogli nekoga posebno da izdvojite po napretku?

– U svakoj selekciji su svi igrači otišli na viši nivo znanja. Naravno, napredak i razvoj su individualne stvari. Kod nekoga možete odmah da vidite na čemu je najviše radio u prethodnom periodu, kod drugoga se vreme primene naučene stvari vidi kasnije. Najvažnije je da se rad akumulira i da sa vremenom počne da se primenjuje ono što je naučeno kroz trenažni proces. Svaka naša selekcija je imala istaknute pojedince koji su dobijali individualna priznanja i pozive u reprezentativne selekcije, uz učešće na međunarodnim pozivnim kampovima. Šansu treba dati svakom pojedincu, ali isto tako treba biti transparentan i reći da su neko od njih odskočili. Zato treba zapamtiti imena Andrića, Paunovića, Langovića, Mehića, Drobnjaka, Jovičića, Miškovića, Bitadzea…

Prošlog leta ste postavljeni za Koordinatora omladinskog pogona Mega Leksa, koji je pored vođenja treninga i vođenja utakmica juniora, podrazumevao još puno tehničkih pitanja. Koliko Vam je to pomoglo da sagledate kompletan rad mlađih kategorija i gde vidite prostor za napredak?

– Rad sa mlađim selekcijama mi nije nepoznat. Već sam se bavio time, uz to sam puno puta u radu sa seniorima bio u prilici da igram sa mladim igračima. Naravno da svaki klub, okruženje i vreme nosi specifičnosti. Smatram da je najvažnije da u radu svi u klubu imamo iste ciljeve i principe rada i da uz dobru logistiku i podršku menadžmenta i sponzora to zajednički sprovodimo u delo. Najvažnije je da je svaka promena u cilju poboljšanja postojećeg sistema kluba. Okolnosti se menjaju i odnosu na okruženje u kojem radimo pa je potrebno sistem povremeno prilagođavati.

Na finalnom turniru juniorske Evrolige u Istanbulu, malo ko je očekivao ovakav rezultat Mege. Koliko će taj turnir značiti za budućnost i mlađih kategorija i samih igrača?

– Na turnir smo otišli kao ekipa koja nije u grupi favorita visok plasman, ali nam je potajna želja bila da mi taj rezultat i napravimo. Možda je to nekome izgledalo nerealno, ali verovali smo u sebe i hteli smo da budemo pre svega zdravi, a na utakmicama onakvi kakvi smo bili na treninzima. Povrede su sastavni deo sporta i nešto na šta se teško utiče. Nažalost u našem slučaju su bile važan faktor i mi smo morali sa njima da živimo. Jovan Virijević nije ni uspeo da se oporavi za turnir uz veliki trud medicinske ekipe, Mihailo Jovičić je igrao sa pokidanom tetivom srednjeg prsta desne ruke, Igor Drobnjak je igrao sa povredom tetive i nabijenim kažiprstom desne ruke, gde se kasnije pokazao i prelom i njemu je posle toga stavljen gips. Goga Bitadze je pet nedelja bio van trenažnog procesa i praktično je samo tri dana radio košarkaške treninge pre nego što je otputovao sa ekipom u Istanbul. Uz ogromnu želju, sjajnu energiju i dozu sreće, uspeli smo da napravimo veliki rezultat i da pokažemo dosta dobrih stvari koji ovi momci i naš sistem poseduju. Igrači su puno naučili i stekli bitno iskustvo, na njihovom primeru je pokazan značaj dobrog rada i velikog truda, koji će se uvek, nekada pre a nekada kasnije, vratiti i materijalizovati na terenu.

Koliko ste uspevali da ispratite utakmice i treninge pionira i kako ste zadovoljni igračima koji su na početku ove sezone prekomandovani iz pionirske selekcije?

– Pioniri su bili sjajni. Dosta sam ih gledao, bio prisutan na nekim treninzima. Kod njih je od prvog do poslednjeg dana bila prisutna ogromna doza posvećenosti svakom delu treninga i segmenta igre, čak i pomalo nerealno u odnosu na njihov uzrast. Naravno da je najvećoj meri to zasluga stručnog štaba i trenera Stefana Bulatovića. Takva posvećenost i energija su morali da rezultiraju dobrim igrama a samim tim i dobrim rezultatima u svim takmičenjima, gde su ukupno izgubili samo jedan meč uz osvojenu titulu i Mini-kup koji je prvi put održan tokom trajanja Kupa Radivoja Koraća. Sjajan uspeh za pionire.

Koje su stvari najbitnije kod prelaska igrača iz juniorske u seniorsku košarku i koje su najveće opasnosti, osim povreda, da neko ne razvije svoj talenat u dovoljnoj meri?

– Priča je individualna, ne postoji šablon, ali treba da postoji sistem, kao u slučaju našeg kluba. Igrač kroz mlađe kategorije mora da se spremi taktičko-tehnički za seniorsku košarku. Prilikom ulaska u seniorsku ekipu mora da postoji iskrena želja trenera i saigrača da prime i uključe tog igrača u ekipu. U slučaju Mege je to već provereno i prikazano na delu. Druga bitna stvar je puno rada. Kada neko dođe na nivo kada misli da je sve naučio i da ne treba više da radi, sigurno je da ulazi u problem. Rad je nešto je što je sastavni deo trenažnog procesa od početka do kraja karijere, onaj ko prestane da radi je uvek u problemu, a taj rad je naročito važan u prelasku iz juniorske u seniorsku košarku. Na kraju, svakako ne najmanje bitno, su strpljenje i vreme pošto ništa ne ide preko noći. Nešto se možda ostvari i ranije nego što se očekuje, ali u sportu postoji pravilo da je za sve potrebno vreme. U klubu se trudimo da to vreme skratimo što je više moguće, da igrač bude usmeren na pravi put i način, ali isto tako jako bitno da igrač ne gubi strpljenje i ne odustane ukoliko naiđe na bilo kakvu vrste prepreke. Kada imamo sve uslove, bez sreće ne postoji uspeh u sportu, ali sreću treba i zaslužiti i na njoj treba raditi.

Neki planovi ili novine za narednu sezonu, na čemu će se raditi tokom leta?

– U toku leta nas očekuju uobičajene stvari. U odnosu na pojednice to je oporavak i pripreme za letnje reprezentativne akcije, korekcija tehničkih elemenata. Tu je svakako i selekcija, proces koji nikada ne staje kada je sport i napredak u pitanju.

Kurir.rs/Kurir sport, Foto: Mega Leks/Ivica Veselinov

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR SPORT UŽIVO: Zašto je Boban Marjanović hteo pred utakmicu sa FMP-om da se zagreva sa košarkašima Zvezde