(VIDEO) INTERVJU - SONJA PETROVIĆ, KOŠARKAŠICA: Verujem da imamo ekipu za trofeje

Sonja Petrović, jedna od najboljih košarkašica koje je ikada naša zemlja iznedrila, odigrala je prošle nedelje jubilarnu 150. utakmicu u Evroligi.

Po čemu ćeš pamtiti debi u Evroligi i svoj prvi koš?

- Debi pamtim po velikoj šansi kojoj mi je trener ukazao i punoj hali u Buržu. Iako sam bila novajlija u ekipi i najmlađa, trener mi je ukazao poverenje, počela sam u prvoj petorci i imala značajnu minutažu. Igrali smo protiv Šibenika i sjajno smo otvorile sezonu. Bila je to odgovarajuća uvertira za

sezonu koju smo imala potom.

Šta ti je u pamćenju sa 50., a šta sa 100. utakmice u Evroligi?

- Iskreno, ne sećam se 50. utakmice, pretpostavljam samo da sam je odigrala u Spartaku. Drugačija je priča sa 100. utakmicom, Spartak mi je poklonio plaketu i bio je to dosta emotivan trenutak jer je to bila moja poslednja sezona u klubu. Iskreno, dok neko sa mnom ne podeli tu informaciju nikad nisam ni svestna da se radi o tim "jubilarnim" utakmicama. Na kraju to su samo brojke. Jeste mi drago jer su pokazatelj mog rada i igranja u kontinuitetu na vrhu, ali su ipak samo brojke.

Sa Buržom si prvi put igrala završni turnir. Kakva sećanja nosiš sa tog turnira?

- Prvi Fajnal-for je poseban za mene i ostaje u posebnom sećanju. Jednostavno, sve je bilo dosta novo, nisam uopšte bila svesna da je taj vikend središte ženske košarke i svi koji su iole bitni su tu, od igrača, trenera, agenata... Za mene, tada sa 18 godina, to je bilo previše da odjednom svarim. Imali smo i tu nesreću da smo obe utakmice izgubili zamalo, polufinale u produžetku, utakmicu za bronzu trojkom u poslednjoj sekundi. Ali, tad sam i shvatila koliko je format F4 specifičan, da je sve moguće u ta dva dana, kao da sve što ste uradili pre toga tokom sezone ne važi.

Kakav je bio osećaj kada si sa Spartakom osvojila prvi šampionski prsten Evrolige?

- Prvi trofej Evrolige ima posebnu vrednost za mene, naravno zato što je prvi, ali više jer je usledio nakon moje prve povrede kolena. Nažalost, ja sam se leto pred sezonu povredila, tako da nisam mogla mnogo da doprinesem uspehu tima. Ali, Spartak me je zbog mog napornog rada i truda da se što pre vratim na teren nagradio i dosta rovitu poveo na F4. Takođe, taj F4 u Salamanki je možda ikada najbolje odigrani finalni turnir od strane nekog igrača, Dijana Taurazi je u dve utakmice ubacila 72 poena! I činjenica da sam ja tome prisustvola na terenu, a ne gledajući na te-vue ili prateći statistiku je za mene bila podstrek i znak da sam i ja sad deo velikog karavana.

Za mnoge je bilo iznenađenje kada si prešla u Prag. Pokazalo se kao dobitna kombinacija. Šta je, generalno, u tvojoj karijeri presudno u izboru nove sredine?

- Dosta faktora uzimam u obzir i vagam, ali obično za sve sredine sam odmah znala. Čim bih čula tu ponudu druge su nekako padale u drugi plan i nije bilo potrebe da više vagam. Ipak da budem konkretnija, najvažnije su mi ambicije tima, trener ekipe i na kraju vidim li prostor za sebe da napredujem i je li to novi izazov. Zatim ću naravno razmotriti i kakva je organizacija, kakvi su ljudi u klubu, igračice, grad... Ali, košarkaški aspekti uvek imaju prevagu. Naravno finasijska strana je bitna, ali dešavalo se da je zanemarim nekad iz emotivnih razloga. Prag konkretno je bio lak izbor. Oni su se te godine probili na F8 prvi put ali se znalo da godinama dosta ulažu. Sad su imali početne elemente sa sjajnim plejom Palau i trenerom Hejkovom. Tako da sam videla to kao sredinu gde mogu sebe da izazovem da napravimo korak dalje i uđemo i u F4.

Sa Pragom je stigla i treća titula prvaka Evrolige. Po čemu je ona posebna?

- Titula sa Pragom mi je iskreno najdraža, valjda zato što znam moj udeo u njoj. Ta sezona je imala svojih uspona i padova, ali smatram da sam ja lično napravila veliki iskorak u svojoj igri usled slobode dobijene od trenera Hejkove. Dodatno mi je bilo posebno jer smo igrali u Pragu, pred našom publikom, a mama, tata i sestra su pratili sve iz prvih redova. Činjenica da su mogli da prisustvuju i podele taj trenutak sa mnom posle svega što su prošli zbog mojih povreda mi je značilo dodatno.

Od ere Spartaka iz Moskve, a i dugo pre toga, nijedna ekipa nije uspela da odbrani titulu u Evroligi. S obzirom da je Dinamo iz Kurska aktuelni šampion, kakve su šanse da prekinete tu neugodnu tradiciju?

- Vredno radimo na tome. Imamo zaista jak sastav i odličnog trenera, ali Kursk je prošle godine i igrao najbolje u najbitnijim momentima. Tako da se nadam da ćemo i ove sezone tempirati formu jer zaista verujemo da imamo dobre šanse da odbranimo titulu.

150 - 11- 10 - 3. Kakve su šanse da se u skorijem periodu, sem prve, i preostale tri brojke promene?

- Verujem da su šanse dobre. To je i bio glavni razlog zašto sam izabrala Kursk za moj novi klub. Verujem da imamo ekipu za trofeje ali još je rano o tome govoriti jer sezona je tek počela. Ko što sam rekla, na F4 je sve moguće, ali prvo treba odigrati 6 meseci kako treba da bi se tamo kvalifikovao.

U čemu je jedinstvenost igranja u Evroligi i koji savet bi mogla da daš mladim igračicama koje trenutno maštaju o igranju u Evroligi?

- Evroliga je meni najdraže žensko takmičenje je igraju u njoj najbolje svetske igračice, a za razliku od WNBA igra se košarkaški stil meni draži. Nažalost, situacija u Evropi je teška, pa se smanjio format i broj klubova, a samim tim je konkurencija porasla. Ali, ako to žele treba da streme da učine sve da to i ostvare.

Kurir sport/Dejan Ignjatović

Foto: FibaEurope.com

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR SPORT UŽIVO : OVO su sastavi timova koji će večeras braniti čast srpskog fudbala