Oni su bili u stalnoj konkurenciji, bila ona zdrava ili nezdrava. A tu nezdravu konkurenciju su pravili ljudi iz njihovog okruženja kojima je izuzetno bilo stalo da li su u Kićinom ili Prajinom klanu, uz upravu koja nije umela to da sastavi. Verovatno nisam imao drskosti da im kažem: 'Slušajte, hajde da sastavimo ovo', rekao je Dušan Duda Ivković

Partizanov tandem iz snova, Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić, verovatno su u svoje vreme mogli da izađu na crtu svakom NBA igraču. Da je bilo neko drugo vreme, da su postojali uslovi da se otisnu preko bare, verovatno bi i istorija košarke bila nešto drugačija.

Tek, ta sreća da jedan tim ima dvojicu toliko velikih igrača je pomalo bila i usud "crno-belih". Među njima dvojicom je postojalo rivalstvo, ekipa se delila na Kićin i Prajin klan. Što i nije neočekivano kada se u ekipi nađu dva košarkaša koji su bili u najužem izbori za najboljeg igrača Evrope. Interesantno je da Dušan Duda Ivković, koji je trenirao šampionski Partizan koji je je krajem sedamdesetih godina osvojio duplu krunu i evropski Kup Radivoja Koraća, nije imao priliku da ih trenira - zajedno. O iskustvu sa dva najbolja evropska igrača u tom trenutku Ivković je nedavno govorio za Nedeljnik.

"Te 1978, kad sam preuzeo tim, to su bile "moje pripreme", bila je tu kompletna selekcija mladih igrača koje smo doveli iz cele bivše Jugoslavije. Kroz tu selekciju je prošao i današnji ministar Goran Knežević.

Nisam verovatno imao dovoljno autoriteta, ne u odnosu prema igračima, nego prema tadašnjoj upravi koju su činili sposobni ljudi da donesu novac, ljudi odbačeni iz FK Partizan. Tako da nismo postigli, recimo, da Kića i Praja odigraju zajedno.

Oni su bili u stalnoj konkurenciji, bila ona zdrava ili nezdrava. A tu nezdravu konkurenciju su pravili ljudi iz njihovog okruženja kojima je izuzetno bilo stalo da li su u Kićinom ili Prajinom klanu, uz upravu koja nije umela to da sastavi. Verovatno nisam imao drskosti da im kažem: 'Slušajte, hajde da sastavimo ovo.'

Dok je Praja bio u vojsci, mi smo sa mladim timom osvojili sve, i duplu krunu i Kup Radivoja Koraća, igrajući nešto što je verovatno bilo najmodernija košarka. I vraća se Praja iz vojske, a Kića se pokupi i on ode u vojsku, a posle toga u Italiju. Ja sam se tako našao i u toj podeli oko tih vanserijskih igrača.

Kakva je sreća imati takve igrače, a nisam imao dovoljno iskustva da bih ja to prelomio", pričao je za Nedeljnik Duda Ivković.

On je rekao i da se sa igračima nikada nije družio.

"Ako je potrebno da obavimo neki razgovor, bilo da igrač ima privatne probleme ili nešto u vezi sa igrom, to se rešava u kancelariji. A noćni izlasci, ja to nikada nisam radio.

Vraćamo se jednom iz Zagreba, dobili smo Cibonu. I pošto je bilo nešto iza ponoći, meni jave drugari, moji Krstaši, pre svega golubari, da će biti u 'Jablanici'. U Beogradu, u to vreme, svaki kraj je imao svoju pijačnu kafanu gde su se okupljali seljaci sa pijace, ali i gradski boemi. I čekaju me drugari, kad jedan moj drugar Ćira kaže: 'Eno ti ga onaj s brkovima, sve viri iza vrata...' Kad pogledam, došao Kića. Šta da uradim, kažem: 'Uđi, sedi...'", ispričao je Ivković.

(Kurir.rs/Nedeljnik)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR SPORT: OVO JE prvo pojačanje Zvezde u zimskom prelaznom roku