Sportska biblioteka od skora je bogatija za knjigu Serđa Tavčara "Kako je Jugoslavija osvojila svet", posvećenu uspesima jugoslovensog basketa, pisana iz pera sportskog novinara TV Kopar, koji je sve te uspehe pratio sa strane komentarišući košarku za italijansku manjinu u tom delu bivše nam zemlje.

Tavčar danas ističe da se divi jugoslovenskoj košarci i načinu na koji je stvarana.


"To je uz Litvance jedina prava škola košarke. Zamislite samo majstore koji su je stvarali. Danas se malo zna da su njeni tvorci Nebojša Popović, Radomir Šaper, Borislav Stanković i Aleksandar Nikolić, bili zaljubljenici u sport, košarku, ali istovremeno i vizionari koji su pronašli put uspeha i opstanka ovog sporta. Impresioniran sam i danas umećem Dražena Dalipagića, Dragana Kićanovića, Zorana Slavnića. Oni su se igrali i vezivali ljude za TV ekrane, ako ih pre toga nisu odvukli na tribine dvorana", počinje priču čovek, čiji je otac Italijan slovenačkog porekla i koji kaže da danas ne prati košarku toliko.

20180109-144625-hdr.jpg
Promo 


"Dosadna je! Sve je isto. Kao da gledate na primer, odbojku gde znate da ekipa na čijoj je strani lopta u trećem dodiru sa njom mora da je prebaci na drugi deo terena. Svi bi danas da zakucaju ili ubace trojku. Manje ili više organizovana jurnjava. To nije jugoslovenska škola košarke."

Posle ovog odgovora, logično je da Tavčara pitamo, a šta jeste karakteristika jugoslovenske škole.

"Nadmudrivanje. Slavnić je mnogo puta ispričao da se košarkom bavio baš zato što su govorili da je nizak i da ne može ništa. U toj školi posebno se cenila kreativnost i inteligencija. Zato sam uveren da bi Kićanović, Delibašić ili Ćosić i danas bili najbolji! Kića na primer, nije umeo da promaši sa 4-5 metara. Šutirao je iz naskoka, što danas gotovo niko ne radi. Ćosić je posebna priča. I danas mi je pred očima slika kako igrač od 2,11 skida loptu vodi je jednom rukom, a zatim u trenu menja ruku i preko čitavog terena baca pas saigraču na zicer. Moga bih tako da pričam satima o Mišoviću, Đerđi, Simonoviću, Svetislavu Pešiću, Dalipagiću, koji je imao najbolju tehniku šuta, koju sam kao gledalac video.

Italijani su zbog toga ludeli za našom košarkom. Na Svetskom prvensvu u Manili recimo, igrali smo protiv njih i četiri sekunde pre kraja klupa je na Slavnićevo insistiranje zatražila minut odmora. Po priči igrača, Moka je zabranio timu da se raduje pobedi! Zašto? Italijani su mislili da su ne samo lepše obučeni, nego i bolji i on je želeo da im poruči da je tako velika razlika u korist Jugoslavije normalna stvar, koja nikoga posebno ne raduje."

Kroz priču se sve vreme, provlače, samo dve škole, jugoslovenska i litvanska. Šta je sa Amerikom?


"Oni su oduvek bili poseban svet. Anegdota sa Mek Donalds turnira kada je Jugoslavija izgubila od Bostona će vam to najbolje pokazati. Ljudi iz naše delegacije su se malo u šali, a malo u zbilji pitali kako možemo da izgubimo kad onaj sa nulom (Robert Periš, prim. aut) nema pojma, a samo je 33 (Leri Bird, prim aut) stvarno dobar. U to vreme o njima nismo mnogo znali. A kad ih već pominjemo, da kažem i da mislim da su '92 Amerikanci bili bolji za klasu, a da bi, da je Jugoslavija opstala, pravi duel bio u Atlanti. Tamo bi Danilović, Đorđević, Paspalj, Rađa, Vranković bili u najboljim godinama. Zreli za tako veliki zalogaj."

Tavčar na pitanje gde je nestala ta škola kaže:

"Dva su trenutka označila kraj. Jedan je zakucavanje Tonija Kukoča na duelu Partizana i Jugoplastike u Hali sportova na Novom Beogradu. Kuki je tada pre zakucavanja napravio okret od 360 stepeni. Taj krug u vazduhu je simbol kraja Jugoslavije, o kojoj pričam. Drugi se desio nešto kasnije i nažalost nije tako lep. To je pogibija Dražena Petrovića."

Dok pričamo, Tavčar ponavlja da ga današnja košarka ne zanima previše.

"Ne volim tuču. Miloš Teodosić me na primer oduševljava. Zato što je od malena kada sam ga gledao u ABA ligi ostao isti. Nadmeće se sa svima pa i sobom. On ima šmek koji podseća na igrače o kojima pišem u knjizi", zaključio je Tavčar.

s.tavcar.jpg
Promo 

Luka Dončić je čudo


Priča o jugoslovenskoj košarci sa čovekom iz Kopra teško može da prođe bez pitanja o Sloveniji, koja je posle finala sa Srbijom postala šampion Evrope.

"Svi smo plakali, zar ne? Mi od sreće, a vi... Ali to je dokaz svega o čemu pričamo. Uz to da kažem, Luka Dončić je čudo. Pamtim da su mi pričali kako je Dončić na jednom od prvih pojavljivanja na turniru ispod 15 godina, na utakmici između Slovenije i Italije, ubacio pedesetak poena. Cela dvorana je gledala u njega. Da se razumemo, Luka je biser koji se retko rađa. A utakmicu o kojoj pričamo je rešio Klemen Prepelič! Koliko ljudi danas zna gde je on? Igrač, koji za sada nije ostvario koliko može. Ako sam dobro obavešten čeka ga veliki transfer", zagonetan je Serđo Tavčar.

Kurir sport / Nenad Kiš

Foto: Privatna arhiva