NEMA ODUSTAJANJA! Nataša Kovačević: Nesreća je iskustvo iz kojeg sam mnogo naučila!

Srpska sportska heroina Nataša Kovačević gostovala je u studiju Fakulteta za sport na ovogodišnjem Sajmu sporta gde je govorila o svojoj knjizi, dokumentarnom filmu čije je snimanje pri kraju i o mnogim drugim temama.

“Čini mi se da danas svi pišu knjige, a da to ne bi trebalo da bude tako. Međutim, nakupilo se onoliko životnog iskustva, tako da sam tu knjigu pisala u saradnji sa Aleksandrom Miletićem koji je inače sportski novinar Politike. Moram da priznam da mi je on ulio tu sigurnost da ceo taj poduhvat prihvatim. Mislim da su oni koji su je pročitali zaista oduševljeni. Dobila sam razne povratne informacije, da im je knjiga na neki način pomogla da se suoče sa nekim svojim problemima, što i jeste bio cilj, tako da se nisam pokajala što sam je napisala. Smatram da je laka za čitanje, a opet da sadrži sve one važne stvari i lekcije koje sam htela da prenesema na čitaoce“.

Kada je reč o dokumentarnom filmu „Skok“ ostala je još jedna od priča koju prati film vezana za nju i da će snimanje uskoro biti završeno.

“Snimamo tri i po godine, to je jedan poprilično dug period, ali već se približavamo kraju. Film prati paralelno dve priče, prati moj povratak na parket, ali i srpsko i francusko prijateljstvo kroz decenije. Trenutno smo u završnoj fazi podizanja spomenika na Malom Kalemegdanu, što je jedan jako veliki poduhvat za mene i biću ponosna ako to uspemo da ostvarimo. Spomenik će biti između otvorenih terena Crvene zvezde i Partizana, gde je juče ujutru skinuta ograda, tako da se na neki način šalje dublja poruka. To je spomenik ekipi koja se kvalifikovala na prvo Svetsko prvenstvo u Buenos Ajresu 1950. godine. Ekipa se sastojala od igrača Crvene zvezde i Partizana. Ono što su mnogi ljudi kod nas nažalost zaboravili je da je trener te ekipe bio zapravo Francuz Anri Hel, tako da podižemo spomenik celoj toj ekipi. Opet kažem, šalje se možda neka dublja poruka da iako su Crvena zvezda i Partizan konkurentni timovi, da nekada treba da sarađuju, jer je to u svrsi košarke i svima nam puno znači“.

Prema njenim rečima, na nesreću koja joj se dogodila, sa ove distance gleda kao na iskustvo iz kojeg je mnogo naučila.

„Često me pitaju kada bi mogla nešto da menjaš da li bi promenila? Zaista ne bih ništa menjala, jer mislim da je to jedno novo iskustvo koje sam prošla, iz kojeg sam izašla jača, iz kojeg sam naučila definitivno neke lekcije koje mi sada pomažu u životu, tako da opet ponavljam, smatram da se svima dešavaju neki problemi, svi imaju neke svoje trenutke kada je njima teško, ali najbitnije je da na to gledate sa neke pozitivne strane i da nastavite dalje bez obzira na sve“.

Dodala je da je zaista presrećna što je danas ovde, baš na našem štandu, pošto je ovo na neki način njen Fakultet.

“Moram da kažem da je moja odluka da upišem Fakultet za sport doneta dok sam bila u bolnici i na neki način u tim teškim trenutcima što je meni puno značilo. Tada nisam znala da ću se vratiti na parket, mislila sam da više uopšte neću biti u kontaktu sa sportom. Ono što mi je ovaj Fakultet pružio jeste povezanost sporta i obrazovanja i mislim da je baš zato jedinstven. Tako da ne moraju samo ljudi koji su završili Sportsku gimnaziju da upišu Fakultet za sport, ne moraju neki sportisti, već to mogu da učine svi oni koji su zaljubljeni u sport, koji vole da gledaju sport“.

Srpska heroina je bila najmlađa predsednica KKŽ Crvena zvezda u istoriji.

„Uf, to je bio onako skok iz jedne faze u drugu, jer je potpuno drugačije igrati košarku i gledati je sa strane, a kamoli voditi klub. Zapravo, iz te perspektive sam videla koliko je to teško, koliko ima svih propratnih stvari koje se dešavaju van terena, a da je to na terenu samo jedan mali delić onoga što se dešava okolo. Ali, opet to je itekako bilo jedno novo iskustvo za mene i kao i iz svakog iskustva puno toga sam naučila i zaista sam srećna što sam u tom periodu mog života bila na toj poziciji. Crvena zvezda je moj klub, tako ga gledam, i dalje dolazim na utakmice i uvek mi je puno srce kada sam uz crveno-bele“.

Nataša je izjavila i zbog kog košarkaša bi sada, da je tinejdžerka počela da se bavi košarkom.

„Počela sam da treniram košarku zbog Predraga Stojakovića, zato što sam se zaljubila u njega i zato što je voleo da šutira trojke, ali sa ovog aspekta gledišta, da kažem da sam tinejdžerka i da opet gledam sa košarkaške strane, na neki način moj tip igrača su Miloš Teodosić i Nemanja Bjelica, tako da bi oni na neki način bili moji favoriti“.

Preporučila je svakom da pokuša skok iz padobran, iako možda zvuči strašno, ali da je to nešto neverovatno što je iskusila.

„To je neki vid slobode, nemam reči kojim bih to mogla da opišem. A šta je sledeće, pa ne znam, zarad mojih roditelja hajde da kažemo da ništa neće biti toliko ekstremno, ali volim da isprobavam nove stvari, to je neka nova prilika da se nešto novo nauči. Ne znam šta će biti u budućnosti, svakako ću se potruditi, ne da bude toliko ekstremno, ali da isprobavam non stop nove stvari“, zaključila je Kovačević.

Kurir sport/FZS - Nemanja Đokić