RUGALI SMO SE SVIMA: Dino Rađa o dominaciji neponovljive reprezentacije Jugoslavije (VIDEO)

Bivši košarkaški reprezentativac Jugoslavije Dino Rađa, prisetio se ovih dana zlatne medalje, koju je taekipa osvojila na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 1989. godine.

- Te godine počinje retko viđena dominacija jedne košarkaške ekipe. Iako smo bili još uvek vrlo mladi već smo prošli sito i rešeto kroz reprezentativne nastupe. Toni, Danilović i Divac 21 godina, ja 22, Zdovc i Paspalj 23, Dražen i Stojko 25, uz par veterana, izdominirali smo konkurenciju u retko viđenom maniru. Italijane, Francuze, Špance, pa te iste Grke od kojih smo gubili dve godine ranije, smo dva puta razvalili.

U finalu je u jednom trenutku bilo 40 razlike. Dvorana krcata, atmosfera fenomenalna. Potvrda stasanja jedne neponovljive generacije. Ruganje sa svima. Celo prvenstvo je bilo nekako posebno jer se igralo doma. Na nama velika odgovornost i očekivanja, a mi mladi i nemamo pojma o ničemu osin da radimo kao psi.

Polako smo se kroz te 2-3 godine povezali mi BormiJaši sa Draženom, Paljom i Stojkom. Te godine se pojavio i Jure Zdovc, još jedan bitan lik u priči. Postali smo prijatelji kako na terenu tako i van njega. Respekt među nama je bio ogroman. Tačno se znalo ko šta radi i koja je čija uloga. Nije bilo nikad ljubomore, Duda je to odredio odavno, u jednom momentu koji sam zaboravio da naglasim, a mislin da je presudan. Dakle na moment ću se vratiti na Olimpijske igre u Seulu, i prvi naš dan tamo.

Spavanje u neko doba, svi po sobama, a Dražen i Stojko zakasne par minuta. Duda ih dočeka na hodniku i izdere se na njih da je cela zgrada čula. Rekao im je da ako se tako šta ponovi pakuju se i idu kući. Meni prođe kroz glavu šta bi tek meni napravio kad na njih ovako viče. Tek san kasnije shvatio da je to bila više lekcija svima nama, nego njima. Disciplina iznad svega, i svima isto. Nema zvezda.

Nazad na Zagreb. Dražen je bio najveća zvezda tada i došao je iz Madrida sa crvenin Poršeom 924. Mi smo ga gledali u čudu a on je svima davao da ga provozaju. Ništa njemu nije bilo bitno osim košarke.

Pripreme po ustaljenom običaju, Rogla plus Novi Sad, sa turnirima po Evropi. Roglu smo znali k'o svoj džep a tretirali su nas vrhunski. I polako smo to shatali kao priliku da popravimo stanje organizma, a ne kao mučenje. Osin treninga, obroka i spavanja nije bilo ama baš ničega. Posle treninga ti nije ni do čega osim do kreveta, a i ako bi ti šta palo na pamet osin male samoposluge i hotelskog restorana nije bilo ništa živo. Ni mobilnih, ajpeda... Samo mi između sebe, zajebanc..a. I nikad nan nije bilo dosadno. Eventualno bi neke novine došle, pa dok dođeš na red odustaneš.

Kurir sport

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: