MILAN MAČVAN O SEBI, UZORIMA I ODNOSU PREMA DECI: Tvrdoglav sam, ali fer i pravičan!

U SVAKOJ državi u kojoj je igrao, naš košarkaš Milan Mačvan je osvajao šampionski pehar.

Trag je ostavio i u reprezentaciji Srbije, sa kojom je osvojio srebro na Olimpijskim igrama u Riju, kao i dve medalje istog sjaja na EP 2009. i 2017. i dopriosio uspesima izuzetnom borbenošću, srčanošću i kvalitetom.

Upravo su mu ti delovi ličnosti pomogle da ostvari više nego bogatu karijeru i svrsta se među najuspešnije srpske košarkaše poslednje decenije. Mačvan danas rado govori o svom karakteru i stvarima koje su ga odredile kroz život.

- Pomalo je nezahvalno da o sebi govoriš na taj način, ali karakterno mislim da sam teška osoba. Priznajem to. Ali, u isto vreme sam fer, tvrdoglav, i dosta pravedan. Verujem da i drugi dele moje mišljenje – ističe naš as.

Koliko ste privatno drugačiji u odnosu na teren?

- Veoma sličan, kada je reč o istrajnosti. Sa decom sam svakog dana pravičan, i trudim se da im od malena usadim prave navike. Kao košarkaš mogu i da podbacim, da mi se ne trenira ili malo manje trenira, ali kao roditelj, kod kuće, sam uvek loš policajac. Žena je dobar.

Vi ste jedan od igrača kog klinci gledaju kao uzora i idola. Ko je Vas odredio da budete danas takvi?

- Ako bih iz privatnog života morao da odredim, to su onda moji roditelji. Moje odrastanje nije bilo tako jednostavno. Bila je to konstantna borba, mnogo sam radio i mnogo trenirao, tako da su roditelji definitivno najviše na mene uticali, iz najbliže okoline.

Koje ste lekcije naučili?

- Kada je košarka u pitanju to su na početku one najosnovnije lekcije da mora da se sluša trener, da budem odan onome što radim i da budem posvećen. Svaki put na terenu moram da dam svoj maksimum, a onda posle utakmice procenjujemo da li smo možda mogli bolje ili gore, ali u tom momentu dok igram dajem sve od sebe, dajem svoj maksimum.

Sigurno ste imali neke košarkaške uzore?

- Košarkaški uzori su mi se menjali kako sam i ja rastao i razvijao se. To je na početku bila ona naša najsjajnija generacija Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević.... Posle je to bio Predrag Stojaković, uz neke druge igrače. To su ljudi na koje sam se ugledao i hteo sam da budem kao oni. Tih nekoliko godina koje su oni obeležili su bile izuzetno bitne za moj razvoj. Tu sam zavoleo košarku i sve ono što su oni radili. Imali su veliki uticaj na mene, na to da krenem da se bavim košarkom.

Kakav je posle bio Vaš utisak kada ste ih kasnije upoznali?

- Upoznavao sam ih periodično, kako je moja karijera napredovala. Imam lep odnos sa Zoranom Savićem, koji mi je agent. Sa Saletom Đorđevićem, on mi je selektor, Danilović je predsednik KSS, pre toga je Bodiroga bio u vrhu saveza. Tomašević je u KSS takođe. Za mene je privilegija poznavati takve ljude i sportiste.

Ispričajte nam koju reč o Zoranu Saviću?

- Njegovi saveti mi mnogo znače. Zoran radi sa mnom od samog početka moje karijere, od moje 16. godine. On je neko ko je napravio fenomenalnu karijeru u evropskim okvirima, osvojio je dve ili tri Evrolige, bio je na višem nivou. Ali taj neki reprezentativni plan i putevi su nam jako slični i meni on zaista mnogo znači.

Možete li da nabrojite tri utakmice koje su Vam posebno ostale u sećanju?

- Utakmica koja mi je posebno ostala u sećanju je Evropsko prvenstvo 1997. i čuvena Saletova trojka protiv Hrvata. A dve utakmice koje bih lično izabrao, na kojima sam učestvovao, su 2010. prvenstvo u Turskoj, kada smo izgubili u polufinalu od Turske i finale Olimpijskih igara. Konkretno, polufinale sa Turskom mi je izuzetno teško palo, pogotovo kada smo primili koš u zadnjoj sekundi, a Kerem Tunčer dao koš iz auta. Sa druge strane, Olimpijske igre su mi kruna reprezentativne karijere gde smo igrali finale protiv Amerike.

Kako porazi utiču na Vas i kako Vas grade?

- Veći uticaj mogu da imaju porazi nego pobede, jer posle pobede uvek si pod adrenalinom i osećaš se dobro, sve se lakše odvija i lakše se trenira. Porazi te čine mentalno jačim, jer znaš koliko ti je nešto bilo bitno, koliko si hteo da pobediš, a nisi uspeo. Gledam da iz toga izvučem najbolje, da li iz sledećeg ili nekog desetog puta, jer koliko puta pobeđuješ toliko i gubiš, a onda moraš da gledaš da izvučeš najbolje – govori Milan, dok Đorđe Gagić i Branko Lazić, “saborci” iz reklame pokazuju na Laško pivo, kroz šalu ga pozivajući da je vreme za pauzu i za kraći predah.

Koga od naših mladih igrača, koji trenutno nastupaju u Srbiji, izdvajate, kao igrače koji bi u budućnosti mogli da nose naš nacionalni tim?

- Vanja Marinković se dosta popravio, sve je bolji i bolji, pokazao je da može da bude vrhunski igrač. Poznajem ga od kako je ušao u prvi tim Partizana. Imao je potencijal, ali mu je uvek malo falilo tako da je sada pokazao šta može i napravio je iskorak u toj igri. U Crveoj zvezdi su to Davidovac i Dobrić, oni su se odlično pokazali na utakmicama i radi se o sjajnim košarkašima – zaključuje Mačvan u razgovoru tokom snimanja reklame za Laško, u kojoj će biti jedan od glavnih junaka.

Kurir sport