KAKO NE ZNAJU GDE JE SRBIJA, A MI SMO DRUGI ILI BAREM TREĆI NAROD U ISTORIJI: Nikola Kalinić još jednom o Kosovu, mitovima, inatu i novim generacijama...

Srpski košarkaš Nikola Kalinić govorio je u opširnom intervju za BBC o košarci, ali i stvarima i životu van terena, stavu o Kosovu, Novaku Đokoviću, Željku Obradoviću, ali i zbunjenosti kada je u Briselu prvi put shvatio da ima ljudi koji ne znaju i nuisu čuli gde je Srbija.

Komentarišući odnose Beograda i Prištine, Kalinić je početkom godine rekao da je vreme da neko javno kaže "hajde da rešimo više taj problem, izvučemo šta možemo i nastavimo dalje".

"Ni u jednom trenutku nisam rekao da treba predati Kosovo, već da treba naći rešenje i okrenuti se budućnosti. Ali dobro, uvek je dobro skrenuti pažnju sa neke druge stvari na Kalinu izdajnika".

Košarkaš dodaje da se osećao dobro jer je konačno rekao sve što misli, ali i razočarano zbog velikog broja loših poruka koje su stigle od mladih ljudi.

"Očekivao sam da takvih poruke bude od starijih ljudi koji su prošli ratove i osetili na koži. Desilo se obrnuto, oni su mi rekli da sam u pravu i da je vreme da se okrene stranica i gleda u budućnosti".

Mitovi, obrazovanje i inat

U košarkaškoj terminologiji postoji izraz - greška u koracima. A u kontekstu stasavanja mlađih generacija takva greška je, kako tvrdi Kalinić, to što "imamo iskrivljenu sliku o sebi". I odmah iznosi lični primer.

"Kao klinac sam u Briselu prvi put čuo nekoga da ne zna gde je Srbija. Pomislio sam - kako je moguće da ne znate. Mi smo, ako ne najbitniji narod u istoriji, tu negde, drugi ili treći barem".

Imamo dugu i sjajnu istoriju, mnogo puta smo ispadali heroji, ali nekad treba da se uzmu u obzir objektivne činjenice, kaže Kalinić.

"Volim Srbiju, ali očigledno da poslednjih decenija nešto ne štima. Klinci su verovatno odgajani na tim postulatima, pa kad na to dodate i medijski mrak u Srbiji… To sve doprinosi da krv uzavri".

Kao jednu od najvažnijih stvari iz detinjstva navodi to što je u Vojvodini odrastao u multikulturnoj sredini.

"Prve komšije su nam bili Mađari, drugi Srbi, treći Hrvati, a četvrti Bunjevci. Shvatio sam da je apsolutno nebitno ko je odakle. Možemo zajedno da slavimo dva božića, ionako je sve slično".

Još malo se Kalinić zadržava na sličnom terenu - a tema je srpski "izum" - inat.

"Za to ni ne postoji pravi izraz na engleskom. Možda bi to trebalo da patentiramo kao sarmu i da od toga napravimo neki brend".

Doduše, ponekad ovaj specifičan način ponašanja može da pomogne.

"Ispostavilo se da u sportu ta tvrdoglavost može da bude dobra, ali u životu je često kočnica u uspostavljanju zdravih odnosa".

Najbolji primer kako ljudi sa prostora bivše Jugoslavije mogu da se "nađu" oko zajedničkog cilj je - navijanje za Novaka Đokovića.

Kalinić ga je upoznao tokom Olimpijskih igarau Rio de Žaneiru i kaže da je "čovek na mestu, normalac", a opet najbolji na svetu.

"Možda je već sada najbolji sportista svih vremena sa ovih prostora. Sramota je što ga razni ovako uzimaju u usta".

"Setite se, kada je na nekom turniru u Kanadi spustio loptu, a neko bi reagovao u besu. Drago mi je što živimo u eri kada on dominira", poručio je Kalinić.

Na turniru u Kanadi 2007. godine, organizatori su Đokovića predstavili kao hrvatskog igrača. Ubrzo je stiglo izvinjenje, a Đoković je događaj prokomentarisao rečima "svi smo mi isti."

Društvene mreže, novine i senzacionalizam

Neizbežna tema u razgovoru sa srpskim košarkašem su i društvene mreže.

Kalinić je relativno aktivan na Tviteru, mada je i tu imao neprijatnih situacija zbog kojih je odlučio da smanji provedeno vreme.

"Shvatio sam da su ljudi traže senzacije. Što bi mučio sebe?"

Mogu da budu izuzetno moćna, ali i pogubna stvar, postoji toliko informacija na samo par klikova od ljudi, ističe on.

"A da li ćeš ti to da iskoristiš da se obrazuješ ili da gledaš Kalinića kako radi ne znam šta. To je njihov izbor. Ali da li je tolika senzacija da neko nešto radi u sopstvenom stanu. Nisam ništa nelegalno uradio, nikog ubio, niti pokrao", aludirao je košarkaš na privatni video koji se pojavio na društvenim mrežama.

Spada u generaciju koja još pamti i stvari koje nemaju veze sa digitalnom erom.

"Još znamo i šta je nedeljni ručak, pa i dosada. Možda treba sebi da dopustimo da nam nekad bude i dosadno. Često iz dokolice nastanu dobre ideje".

Ono gde kaže da nikako ne može da se prebaci u digitalno doba su - novine.

"Dok sam igrao u Srbiji, voleo sam pre ili posle treninga da sednem, uz kafu ili ručak, da prelistam. Savetovali su mi aplikacije, ali nije to isto kao kad ih raširiš za stolom.

"U tome i sad uživam, ali biram novine koje čitam. To je sve veći problem, ali ima par listova koji su i dalje posvećeni istini".

Protesti i budućnost

Kalinić kaže da vidi budućnost u Srbiji, mada priznaje da ima i određenu dozu pesimizma.

"Gledam koliko je ljudi otišlo iz Srbije. A to su ljudi koji bi trebalo da menjaju Srbiju. Stariji su izgubili energiju. Izlazili su ranije na ulice, pravili revolucije, verovatno su razočarani".

Kaže i da bi voleo da Srbija ima dobre odnose sa susednim državama.

"Čitav život te uče da budeš dobar sa komšijom, zašto mi uvek imamo neke tenzije. Oni bi trebalo da nam budu najbliži".

Neplanirani odmor već je iskoristio za odlazak na Egzit i putovanje u Portugal.

"A sada mogu da sedim, gledam u reku, družim se sa prijateljima, porodicom i ljudima koje ne viđam tako često", objašnjava dok sedi u ležaljci na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu.

Kako stvari stoje, prvom prilikom oprobaće se i u jahanju na talasima.

"Bio sam fasciniran u Portugalu šta rade momci i devojke. Možda ću ovog leta imati i vremena da pecam i na reci", dodaje Kalinić.

Željko Obradović, menjanje boja i život u Turskoj

Rad sa najboljim evropskim trenerom Željkom Obradovićem u Fenerbahčeu je naporan, ali posle četiri godine savršeno dobro zna šta sme, a šta ne sme.

"Najbitnija je koncentracija, ako si takav nećeš imati problema. Ako si odsutan, možeš da mu naletiš. Ali nikad nećeš dobiti 'porciju' kritike ako promašiš šut", objašnjava košarkaš..

Ipak, postoje određeni trenuci kojih se čuvaju svi košarkaši koji rade sa Obradovićem.

"Dok je crven u licu, to je u redu. Ali ako postane ljubičast, obaraš pogled dole i čekaš da prođe oluja".

Kalinić kaže da mu prija život u Turskoj.

"Delimo sličnosti - ponašanje, mentalitet, hranu, pa i jezičke izraze. Ali neka istoričari preuzmu na sebe da kažu tačno koliko".

Hrana je jedna od omiljenih tema, a kao neko ko redovni čita BBC na srpskom,

Kalinić se dotakao i nedavnog teksta o raspravi o tome kako se kaže - knedle ili gomboce.

"Ljudi, knedle su za supu, a gomboce su slatkiš", ne ostavlja ni milimetar mesta za dilemu poznati košarkaš.

A hrana je Kalinićeva velika ljubav.

"Volim da jedem, možda ću posle karijere morati da pripazim na liniju. Nisam neki kuvar, uprljam sve, napravim previše. Ali, pogotovo u Turskoj koji god restoran da izabereš ne možeš da pogrešiš".

Šta bi bilo da nije bilo...

Da nije košarkaš kaže, verovatno bi, završio neki fakultet. Svojevremeno je i upisao smer Zaštita životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

A prva ideja kada je košarkaška karijera u pitanju bila je odlazak u Ameriku, na univerzitet Nortvestern.

"Njihov čovek je došao u Suboticu i gledao meč. Otišli smo na večeru i rekao mi da mi u ponedeljak šalje papire za vizu. Nikad se nije javio. Ko zna da li bi bio u NBA ili bi radio u nekoj banci".

Priznaje Kalinić da mu se ipak kasnije složilo dosta kockica u karijeri.

"Šta bi bilo (Vladimir) Micov nije 2014. ušao u sukob sa selektorom Đorđevićem i da je on, a ne ja, otišao na Svetsko prvenstvo gde smo uzeli srebro".

Razmišlja o tome i koliko će mu biti kvalitetan život posle košarkaške karijere. Mada...

"Miroslav Raduljica je izuzetno primetio i rekao - kad si ti video živog čoveka od 210 centimetara i 80 godina", uz osmeh zaključuje Kalinić razgovor za BBC.

Kurir sport / BBC

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: