JA SAM POMALO OD OBOJICE! JEDAN JE TALENTOVAN, A DRUGI JAK Nikola Jokić o braći: Bili smo luda deca, uvek smo pravili mnogo buke (VIDEO)

O Nikoli Jokiću svakodnevno se piše, prati se svaki njegov korak, ali njegovo odrastanje u rodnom Somboru nije bilo toliko poznato javnosti

- Ceo svet mi se vrteo oko konja - počeo je Nikola pa nastavio:

- Oduvek sam voleo košarku, ali kada sam bio mali, čak i u tinejdžerskim godinama sa 13 ili 14, išao sam na konjske trke. Nisam čak ni trenirao toliko košarku.Išao sam u štale, kako bih radio u njima. To je bio moj život. Trkao sam se, ne profesionalno - već amaterski. Jednom sam čak bio i četvrti, bio je to lep hobi-priča Nikola.

Košarku je počeo redovno da trenira tek godinu dana pre nego što je napustio rodni Sombor.

- Prelepo je tamo. Možete čak i da izguglate, nalazi se u severnoj Srbiji. Shvatio sam tada da bih jednoga dana mogao da živim od košarke. To može da mi bude posao, a i volim da je igram.Znao sam da mogu biti dobar košarkaš, ali nisam znao da mogu da budem NBA igrač. Mislio sam da mogu da igram makar u evropskim klubovima - nije Jokić bio siguran u svoje krajnje domete.

Dok je odrastao gledao je samo nacionalne timove, jer je svakom klincu u Srbiji cilj reprezentacija.

- Nisam mnogo pratio NBA zbog vremenske razlike u odnosu na Srbiju. Kod nas mečevi počinju u 3, 4 ujutro... Kada je Jutjub zaživeo imao sam petnaestak godina. Gledao sam Medžika Džonsona zbog njegovih pasova, Hakima zbog igra na polu-distanci, a Džordana... Jer je Džordan - sa oduševljenjem se seća Nikola.

Potom je Nikola pričao o samim počecima, braći, porodici, odrastanju.

- Kada sam bio mali gledao sam svoju braću koja su isto igrala košarku. Imam pomalo od svakoga: jedan je talentovan, a drugi jak. Ja sam pomalo od obojice. Naš stan je bio vrlo mali. Imali smo dve sobe, kuhinju i kupatilo. Tu su živeli moja mama, tata, ja, dva brata i baka. Bila je to puna kuća. Često su dolazili i rođaci, koje mi u Srbiji takođe zovemo braća. Kuća je uvek bila puna ljudi, a mi smo se stalno zezali. Bili smo "luda deca", uvek smo pravili mnogo buke. Čak smo imali i mali koš u stanu, pa smo moja braća i ja stalno igrali. Komšije koje su živele ispod stalno su dolazile da se žale našim roditeljima kako smo glasni - ispričao je naš košarkaš.

Kurir sport

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: