PARTIZAN ŠAMPION ABA LIGE?! Nije lep način, ali je više nego ZASLUŽENO! Trinkijeri stvorio MAŠINU koja melje!

Prvi deo ABA lige trebalo je da završi ovog vikenda, ali je pandemija koronavirusa odložila poslednje kolo

U zavisnosti od trajanja pandemije, nije nemoguće presuditi da nema smisla da se nastavlja, a u ovom scenariju šampioni bi trebalo da postanu samo crno-beli.

Trijumfom nad Megom, Partizan je obezbedio prvo mesto na lestvici uoči poslednjeg kola, a u plej-ofu bi imao prednost domaćeg terena i veliku šansu da osvoji titulu i vrati se u Evroligu posle sedam sušnih godina. Osim kroz ABA ligu, crno-beli su na putu u Evroligu mogu i kroz Evrokup gde bi trebalo da ih čekaju četvrtfinalne utakmice sa Uniksom u kojima će i oni imati prednost domaćina, a treba napomenuti da je mesto u Evroligi zagarantovano obojici. finalisti ovog takmičenja

Trener Andrea Trinkijeri obavlja vrhunski posao u svojoj drugoj sezoni sa Partizanom.

Prošle godine osvojio je Кup Srbije, a ove sezone već je stavio dva trofeja u riznicu(Superkup ABA i Кup Srbije) sa dobrim izgledima da do leta postane malo podebljan.

Italijanski stručnjak odavno je poznat kao jedan od najboljih evropskih trenera, iako u CV-u nema imena najvećih igrača Evrolige. Kantu, Uniks i Brose Bamberg su najslavniji klubovi u kojima je radio, a treba dodati i grčku reprezentaciju, iako se u toj epizodi nije proslavio.

Trinkijerijev Partizan igra atomsku košarku i prati ga ogroman broj pristalica, tako da se zaista mogu žaliti zbog pandemije koja je nastupila upravo u momentu kada su trebali da uberu plodove svog rada.

Ono što mu je donelo dobru reputaciju nije zavidan broj osvojenih trofeja, već činjenica da njegovi timovi uglavnom izgledaju vrlo moćno i tokom velikog dela sezone. Oscilacije koje muče ogromnu većinu timova kod Trinkijerija svedene su na minimum.

Ako njegovi timov ipokleknu u finišu sezone, onda je to zbog toga što je protivnik kvalitetniji, a ne zato što je njegov tim van forme kada je to najvažnije.

Zbog toga je osvojio tri nagrade za trenera sezone u takmičenjima u kojima tada nije pobeđivao (italijanske lige 2010 i 2011, Evrokup 2014).

Upravi kluba je veoma važno da se iz uloženih sredstava izvuče maksimum, da se ne ne ispostavi da je novac bačen u vetar što je često slučaj u najambicioznijim sredinama.

Trinkijeri je velika garancija da se ovako nešto neće dogoditi, jer po pravilu ima veoma ujednačene timove i korristi ravnopravno svih 12 igrača.

Današnji Partizan je takav tim.

Crno-beli su toliko uravnoteženi da su se njihovi obožavaoci na društvenim medijima žalili da ne znaju koga će od igrača Partizana uvrstiti u top pet u ligi na glasanju koje je organizovala ABA.

Tako su čak i strastveni navijači, apriori vrlo subjektivni, shvatili da se statistički malo crno-belih izdvaja od ostatka takmičenja, pa se nemojte iznenaditi ako nijedan igrač Partizana ne bude u prvoj postavi ABA lige, ali budite sigurni. da će Trinkjieri dobiti nagradu za najboljeg trenera

Pa da vidimo kako je Andrea zamislilo i sastavio svoju novu slagalicu.

Zagrebačka publika je mogla da vidi snagu Partizana u Superkupu u septembru, ali od tada se mnogo toga promenilo.

Nakon toliko osrednjih sezona, uprava ne želi ništa prepustiti slučaju, pa je ispunila svaku Trinkijerijevu želju tokom sezone, a bilo ih je prilično. Ali čim je Andrea primetio da njegova mašina počinje da kašlje (povrede, oblik, sistem / stil), nije oklevao previše da interveniše na tržištu.

Superkup su, dakle, u septembru osvojili Ognjen Jaramaz, Rade Zagorac, Nikola Janković, Nemanja Gordić, Rašon Tomas, Zajnis Pejners, Villijam Mozli, Kori Volden, Artjem Parahuski, Stefan Birčević i Novica Velicković.

Međutim, vrlo brzo je račun dostavljen Parahuskom, a Trinkijeri je otpisao i Pejnersa kojem doduše ugovor i dalje važi.

Iskusni strelac Redži Reding povređen je posle samo nekoliko utakmica, ali mesto mu je zauzeo 19-godišnji Uroš Trifunović, koji je sredinom sezone vraćen iz pozajmice iz Mege , gde skoro nikada nije igrao.

Potom su stigli Džejms Mekadu, centar za skokove i pokrete koji je ne tako davno osvojio dva prstena s Golden Stejt Voriorsima, pa još jedan bek, Kolumbijac Brajan Angola koji se priključio pre par nedelja.

Dakle, to je čitava gomila igrača, ali Trinkijeriju je za ispunjenje visoko postavljenih ciljeva potreban baš svako osim, naravno, dvojca kojeg je otpisao. To se odlično vidi kroz informacije da Zagorac, igrač sa najviše minuta u Evrokupu, provede samo 24 minuta na parketu, dok najmanje igra Mekadu, skroz korektnih 11 i po minuta u proseku.

Kad igrate protiv Partizan zaista ne znate gde leži najveća opasnost - bilo da su to blokovi za spoljni ulaz Pejdža i Angole, šutevi Jaramaza i Valdena, Gordićeva odabrana igra sa bilo kojim centrom ili Zagorčeve inspirisane solo minijature.

Naravno, ne smemo zaboraviti iskusnog kapitena Veličkovića na niskom postu

Još veća snaga crno-belih je u odbrani, koja guši najoštrije napade, što se najbolje moglo videti u dve pobede nad Virtusom predvođenih Milošem Teodosićem, jednim od najskupljih timova u Evropi.

Može se reći da Trinkijerijev tim igra samo po ukusu navijača Partizana, na rezultat a ne neku spektakularnu ofanzivnu košarku.

Tako da ne čudi što su u tako savršeno izbalansiranoj ekipi izdvojili Vila Mozlija, koji je čitavu profesionalnu karijeru proveo u drugoj italijanskoj ligi, a potom se, pod stare dane, pokazao na mnogo većem nivou.

Trinkijerijev Partizan igra atomsku košarku i prati ga ogroman broj pristalica pa je u utakmici protiv Budućnosti sa 16.531 gledaocima srušen je desetogodišnji rekord ABA lige, tako da se zaista mogu žaliti što ih je pandemija zaključala taman kada su trebali da pokupe plodove svog rada.

Ostaje nada da će Evrokup i ABA liga uspeti da prođu u prihvatljiv oblik; ako to nije slučaj, verovatno će Partizanu biti dodeljen regionalni naslov na osnovu tabele.

Tako osvojena titula sigurno nije razlog za veliko slavlje, ali prema onome što je do sada prikazano u sezoni, ne može se tvrditi da bi bilo nezasluženo.

Kurir sport