MAJKA GA SA 13 GODINA IZBACILA IZ KUĆE JER JOJ SE NIJE SVIĐALO KAKO IZGLEDA Bio je beskućnik a sada je velika NBA zvezda

Majami Hit je definitivno hit sezone u najjačoj ligi na svetu. Sjajni mladi tim trenera Erika Spelstra pravi čuda u popularnom "mehuru" u Orlandu.

Junak ove neverovatne polufinalne serije je sjajni Džimi Batler, koji je u godinama za nama izrastao u pravog NBA superstara. Džimi je nerešiva enigma za odbranu Baksa, pravi lider na terenu i najzaslužniji za veliku prednost od 3:0 u polufinalu Istoka.

Batler (29) je trenutno najbolji igrač Majamija i jedan od najboljih bekova u čitavoj ligi, a njegov put do zvezda nije bio nimalo lak.

Životna priča ovog NBA asa nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Džimi je rođen 1989. godine u Tombalu, gradiću nedaleko od Hjustona. Otaca nikada nije upoznao, jer ga je napustio kad se rodio, a sa 13. godina je ostao i bez najvećeg oslonca u životu - majke. Međutim, Batlerova mama nije preminula, već ga je izbacila iz kuće. Rekla je da joj se ne sviđa njegov izgled i da mora zauvek da napusti dom.

Ostao je potpuno sam, bez ičega! Imao je samo 13 godina i nije znao šta da radi. Na sreću, odmah su u pomoć priskočili njegovi drugari. Nisu dopustili da ostane na ulici. Išao je od kuće do kuće, boravio u svakoj po nekoliko nedelja... Snalazio se tako prve tri godine u srednjoj školi, a onda je upoznao brucoša Džordana Leslija.

Preko košarke se sprijateljio brzo sa mladim Džordanom, koji je shvatio u kakvom problemu je Džimi, pa je rešio da mu pomogne. Ponudio mu je da živi kod njega u kući dok se ne snađe. Daleko od toga da je Džordanova porodica bila dobro situirana... I oni su jedva sastavljali kraj s krajem. Njegovi roditelji su sa skromnim primanjima odgajali sedmoro dece i mama Mišel Lambert u početku nije bila oduševljena Džimi dolazi u kuću. Džordan joj je objasnio da će njegov drug prespavati tu nekoliko sedmica dok se ne snađe, pa je na kraju pristala. Međutim, nedelje su prolazile, a Džimi je i dalje bio u Džordanovoj sobi. Mišel nije mogla da izdržava još jedno dete, jer nisu imali novca, pa je rešila da popriča sa Džordanom. Rekla mu je da Džimi može da ostane još samo dva dana.

Kada su prošla dva dana Mišel je prišla Džordanu i upitala ga:

"Treća je noć, a Džimi je i dalje tu, šta se dešava Džordane?"

Tada joj je prišao najmlađi sin i rekao da je Džimi sada prespavao kod njega u sobi.

"Tada sam shvatila, pobedili su nas. Džimi je postao deo našeg života", rekla je Mišel.

Mišel je nakon toga razgovarala sa suprugom i odlučili su da usvoje Džimija.

Džimi se trudio na ne smeta nikome. Nikada nije išao u kuhinju da jede, nije želeo da se nameće, plašio se da ne bude napadan, da ne smeta ostalim članovima porodice. Njegov trener u srednjoj školi Bred Bol znao je da ima porodičnih problema, ali nije ni slutio kakva je Džimijeva priča.

"Od svih generacija koje sam ikada trenirao, Džimi je bio igrač koji je najviše vremena provodio uz mene. Bio je tu svakog jutra pre treninga, često me je zvao da pita može li da dođe u salu ili teretanu. Ljudi ga nisu puno primećivali, bio je povučen", rekao je jednom prilikom Bol.

Nakon dve godine na "Texas Junior" koledžu Džimi je privukao veliku pažnju ozbiljnih timova. Ubrzo je potpisao za "Market" gde ga je dočekao strogi trener Baz Vilijams. Bilo mu je jako teško da se prilagodi, ali nova mama Mišel mu je bila ogromna podrška. Govorila mu je da mora da ostane, da sluša trenera i da će se trud i rad isplatiti. Tako je i uradio. Dočekao je svojih pet minuta i maksimalno iskoristio priliku. Čvrstom odbranom kupio je Bulse, koji su ga izabrali kao 30. pika na draftu.

Bio je jako vezan za svoju novu porodicu. Svako leto je provodio kući, ustajao je rano i pratio braću i sestre u njihovim sportskim aktivnostima.

"Ja sam bio podrška njima, ali i oni meni. Gledali su moje utakmice, a kad god bih bio slobodan ja bih išao na njihove mečeve. Nije me zanimalo da li ću jesti u tom trenutku, ako je trebalo, ostao bih celu noć i gledao ih. To je moja porodica i uvek ću biti uz njih", rekao je Batler.

Mišel ga je savetovala tokom cele koledž karijere. Sve odluke koje je donosio, bile su posle konsultovanja sa njom. Govorila mu je da ne veruje previše ljudima, da ne sme da se tetovira jer tako kvari ono što je od Boga darovano. Pomogla mu je da se izgradi kao osoba i to se odrazilo na njegov sportski mentalitet.

I u NBA ligu je ušao tiho, bez svetala reflektora. Borio se kao lav za svaki minut na terenu, vredno je radio i veliki trud se na kraju isplatio.

U Čikagu je proveo šest godina, jednu sezonu predvodio je Minesotu, a pre dolaska u Majami nastupao je i za Filadelfiju.

Sada igra verovatno najbolju košarku u životu i na dobrom je putu da odvede svoj tim u veliko finale Istoka.

Četvrti meč polufinalne serije između Majami Hita i Milvoki Baksa na programu je večeras od 21.30.

Kurir sport