IVON ANDERSON ZA KURIR: Ponosno nosim dres Srbije i sanjam da u njemu postanem šampionka Evrope!

Osećam se ponosnom kad predstavljam tako jaku košarkašku zemlju, kaže za Kurir Amerikanka Ivon Anderson, od prošle godine reprezentativka Srbije

Kako je rekla u intervjuu za naš list, nije se pokajala ni trenutka, naprotiv - s ponosom brani boje naše zemlje, a već u njenim prvim mečevima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo videlo se da je ogromno pojačanje.

Kako je i gde počela vaša ljubav prema košarci?

- Uvek kažem da obožavam košarku od trenutka kad sam došla na svet. Moj otac je kao trener vodio utakmicu u trenutku kad sam se rodila i morao je da se avionom vrati kući. Ipak, moja najranija sećanja vezana za košarku datiraju negde od moje četvrte godine, stalno sam bila u hali sa koledž igračima i želela sam da radim što i oni - priča nam Ivon, koja je pre 30 godina rođena u Arkanzasu.

Da li ste na početku karijere mogli da zamislite da ćete nositi dres neke daleke zemlje kao što je Srbija?

- Nisam mogla ni da sanjam da ću zaigrati za Srbiju. Kada sam bila afirmisana igračica, razmišljala sam o tome, ali sam mislila da je to nemoguće.

Šta ste uopšte znali o našoj zemlji pre nego što ste postali deo reprezentacije?

- Pošto sam luda za košarkom, sve informacije koje su dolazile bile su vezane uglavnom za ovaj sport i na to koliko ste jaka košarkaška zemlja.

Kako je počela vaša saradnja s Marinom Maljković?

- Desilo se to posle moje treće sezone u Evropi. Ona mi je dala šansu nakon što sam odigrala sezonu u Italiji. Tako sam zaigrala za nju u Galatasaraju.

Kako biste je opisali kao trenera?

- Marina je, po mom mišljenju, jedan od najboljih trenera Evrope. Njena košarkaška filozofija je takva da konstantno razmišlja samo o pobedama. Mislim da nije dovoljno cenjena u smislu da svaki trener s dobrim timom može da pobeđuje, a ona može da dođe do uspeha u bilo kojim okolnostima.

Koliko vam je trebalo da odlučite kada vas je pozvala u tim Srbije?

- Iskreno, odmah čim me je Marina pozvala. Ne postoji niti jedan drugi trener ili reprezentacija za koju bih igrala u Evropi.

Šta za vas znači nastupanje u dresu reprezentacije?

- Mnogo. Osećam se ponosnom dok predstavljam tako jaku zemlju i ljude. Čast mi je što sam deo toliko cenjene košarkaške federacije i što sam u istom timu sa sjajnim igračicama i trenerom.

Koliko je teško igrati pred praznim tribinama, posebno zbog toga što su srpski navijači vrlo strastveni?

- Mnogo volim košarku i zato sam se brzo adaptirala na utakmice bez publike, ali definitivno mi nedostaje energija s tribina. Ne mogu ni da zamislim kakav je to osećaj kada navijači Srbije ispune dvoranu i kada nas glasno podržavaju. Nadam se da će i taj dan uskoro da dođe!

Da li možete, poput Danijel Pejdž, da postanete šampion Evrope u dresu Srbije?

- Iskreno se nadam da moje saigračice i ja možemo da ponovimo taj uspeh. Definitivno nam je to cilj i svako od nas mu je posvećen. Marina će nam dati ključ kako možemo da postanemo najbolje u Evropi. Na nama je da damo sve od sebe da to ispunimo.

Videli smo vašu fotografiju na Kalemegdanu, koliko ste imali vremena da upoznate Beograd?

- Ta fotografija je nastala u vreme kada sam nastupala za Galatasaraj i bile smo u Srbiji na pripremama pred sezonu. Bilo je neverovatno da upoznamo i neke stvari vezane za istoriju ove zemlje. Nisam imala mnogo vremena da upoznam Beograd, ali ono što sam videla, fasciniralo me je.

Neke naše reči ste već naučili?

- Samo osnovne, ali nadam se da ću naučiti još. Prvu reč koju sam naučila bila je "hvala". Mnogo ljudi mi pomaže, trudili su se da se što pre uklopim i postanem deo tima. Saigračice su umele često da me zagrle, pa je logično što sam najpre naučila da kažem "hvala".

Kako provodite slobodno vreme?

- Ako ne slušam muziku ili ako ne kuvam, onda igram karte sa saigračicama, najčešće uno. Ko vam je omiljeni košarkaš? - Moj otac, možda zvuči kao fraza, ali je istina. Znam da je moja igra donekle oblikovana njegovom, jer mi je i on bio trener. Mada sam bolji šuter od njega.

Predrag Gajić / Kurir sport