GRBOVIĆ O SAVOVIĆU, PANKER POD OBRUČIMA: Bio je avangarda u svemu, voleo je rok i Novi talas, vodio me je na Akademiju!

Čuveni as Partizana emotivno priča o svom najboljem prijatelju koji je nedavno preminuo u 61. godini

Goranu Grboviću nije trebalo postavljati pitanja, da bi pričao o Milenku Savoviću.

- Što se tiče Save, tako smo ga zvali, bio je ekstraordinarna ličnost, šmeker, dasa... Pravi simbol Beograda! Bio je ponos grada. Bio je staložen, miran, kapitenski tip. Baš je vodio računa o celom timu, jednostavno, kad pričam o njemu, bude mi teško, jer je njegova smrt veliki gubitak za sve nas. Njegova smrt nije obična vest. Prvo za njegovu porodicu, a onda i za sve nas koji smo ga poznavali - počeo je priču za Kurir Goran Grbović i nastavio:

- Bio je mentor Đorđeviću, Daniloviću, Divcu, Paspalju... Mentor za sve nas, za garderobu, muziku, bioskop, pozorište, zaista za sve. Imao je prefinjen osećaj za umetnost. Ma, bio je svestran, sve je mogao što poželi. Jedan gigant uvek spreman za razgovor, neverovatnog intelektualnog kapaciteta, Njegova shvatanja u to vreme komunizma u kojem smo živeli, bila su liberalna. Bio je idol mladih tog vremena, za razliku od mene koji sam imao imidž antiheroja. Zezali smo se tada, da je Dejvid Bouvi, a ja Brus Springstin.

Muzika je bila nešto, gde se Milenko Savović nalazio, pored košarke.

- Bio je avangarda! Slušao je Novi talas, objašnjavao nam šta ti mladi ljudi žele da kažu. Ja sam živeo u Paviljonima i kad krenem u grad iskoristim celu onu kartu "pantljičaru" dok dođem do Beograda, jer smo mi centar tako zvali. Nisam znao šta je Akademija, dok me Sava nije odveo tamo. Ja se sredim, skockam, obučem košulju, pantalone... A, on dođe u martinkama i pocepanim farmerkama. I pravac Akademija. A, tamo Šarlo Akrobata, Cane i Partibrejkersi, Gile i Električni orgazam... I svi znaju Savu. Krene šutka, polivanje pivom, ja poludim hoću da se bijem, svega me isflekaše... A, Sava me uhvati za ruku i kaže, polako, to je sve normalno. E, takav je bio. Bio je drug iz gimnazije sa Giletom iz Orgazma, sve nas iz ekipe upoznao je sa njima. Ta druženja su bila neverovatna. Sećam se, u to vreme pojavi se u beogradskim bioskopima "Mad Max" sa Melom Gibsonom u glavnoj ulozi. I ko nas je vodio na premijeru filma? Pa, Sava. Sve nas je organizovao, a mi pojam nismo imali šta je sve to u stvari. Sve je stizao.

Beograd je u to vreme bio centar muzičke kulture, mesto gde su nastajali kultni hitovi i bendovi, Grbović nam otkriva kako se Savović pojavio na jednom treningu sa crvenim pramenom u kosi.

- Bio sam šokiran kada je on ušetao sa tim crvenim pramenom. Nosio je nešto dužu kosu, ali ju je tada skratio i ostavio pramen, onako pankerski. Mislim da je Lale Lučić bio trener... Nije na to gledao sa razumevanjem i rekao je Savi da skine taj pramen i tek onda dođe na trening. Sava je naravno bio ljut, nervozan, ali je poslušao trenera. Zamislite da se u to vreme tako pojaviš...

Grbović je nekoliko puta u razgovoru istakao da je Savović bio intelektualac i da se tako ponašao.

- Svi smo mi u to vreme mnogo čitali, ali je Sava bio nešto posebno. Čitao je baš mnogo, bio je posvećen, stalno je radio na sebi. Prve knjige na pripremama koje sam čitao sa užitkom bile su one koje sam dobio od njega, Sećam se i prvog romana koji mi je dao. Bila je to naučna fantastika prvi roman iz trilogije "Kapija" od Frederika Pola. Nas dvojica smo bili cimeri, od juniorskih dana, preko reprezentacije do Partizana.

Milenko Savović bio je obožavan od strane devojaka i Goran Grbović otkriva jednu anegdotu iz perioda kada su igrali za Partizan.

- Hercegovac, lep, moderan, visok... Obožavale su ga žene. Igrali smo u vreme, kada nije bilo interneta, ali jeste pisama. Dođe ponedeljak, a posle treninga, poštar isporuči na hiljade pisama pred nas igrače. I naravno 10.000 mirišljavih pisama sa srcima je za Savu i Saleta Đorđevića, Žoc Obradović i ja dobijemo, dva, ili tri. (smeh) E, i to je bio naš Sava.

Prisetio se Goiran Grbović i kako je Duško Vujošević postao trener KK Partizan.

- Čitao sam to nedavno, taj Savin intervju i sve je tako bilo. Jedino je izostavio da smo Divac, Paspalj, Sale Đorđević i ja bili sa reprezentacijom na pripremama u Americi. Lale Lučić je dobio otkaz na svoju slavu, Svetog Jovana, 20. januara. Izgubili smo utakmicu od Šibenke i Dragan Kićanović je došao na trening. Lale jednostavno nije prepoznao ekipu, njegove stare metode nisu bile delotvorne. Čim smo sleteli u Beograd, uputimo se u Srbobran gde je ekipa bila na mini pripremama. I odemo u lokal "Miš" u Novom Sadu, tamo nas je čekao Kićanović. Pita, koga ćemo za trenera? A, Milenko mu onako kaže - Šta imaš koga da dovodiš, uzmi Duleta, jer on ionako vodi treninge. Pitaj i Željka Obradovića. Ali, uslov pred Duleta je bio da osvojimo titulu. I mi smo je osvojili!

Poseban stav Savović je imao prema košarkašima Crvene zvezde.

- To su bili naši prijatelji! Svaki derbi smo igrali 150 odsto, i mi, i oni, ali smo posle utakmice zajedno odlazili u kafić kod Bobana Petrovića i analizirali utakmice. Tako smo unapređivali odnose i pravili košarku boljom. Mi u Partizanu smo imali Milenka Savovića, a oni u Zvezdi Rajka Žižića. Obojica su bili neverovatni ljudi. Mi smo se družili sa Zokijem Radovićom, Stevom Karadžićom, Zuferom Avdijom... Izlazili zajedno. Nije to bilo kao danas. Bili smo zajedno stubovi srpske košarke, jedan od tih stubova bio je i Milenko Savović. Mi nismo dozvoljavali uvrede, edukovali smo navijače, iako te zle krvi nije bilo kao sada, već u mnogo manjem redu.

Otkriva Grbović i kako je teško primio smrt svoj najboljeg druga.

- Kada sam u ponedeljak saznao da je umro, povukao sam se. Počeo sam da listam albume sa našim fotografijama, gde smo nas dvojica. Svaki detalj tog našeg druženja mi se vratio. Neverovatno, slika po sliku. Bio je specifičan tim, mnogougodan i mio čovek, van terena sa njim si mogao da pričaš o bilo čemu. Bio je avangarda u pravom smislu te reči i zato mi je teško kad pomislim na njega, koliko smo mi Srbi I Beograd izgubili. Multiobrazovan i multitalentovan, nepodnošljivo miran. Ja sam se uvek teško nosio sa porazima, njegov gubitak teško ću moći da podnesem - zaključio je emotivnu ispovest o svom najboljem prijatelju Goran Grbović.

Kurir sport / Aleksandar Radonić