GROBARI ĆE MORATI DA PROGUTAJU GORKU PILULU: Savić od malena navija za Zvezdu, Partizan je zaustavio na putu ka krovu Evrope VIDEO

Legendarni jugoslovenski košarkaš Zoran Savić od narednog utorka biće sportski direktor Partizana, kao naslednik kuma Nikole Lončara.

Boža, koji je upravi Splićana odlazeći u Barselonu rekao da ako žele da ostanu na vrhu doedu Savića i Aramisa Naglića, se i danas seća kako je Savić odigrao finale Evrolige i doprineo pobedi tima sa Gripa.

Maljković je jednom prilikom ispričao, da Savića u Splitu, nisu najbolje dočekali jer je u redove šampiona Evrope stigao iz Druge lige. Sve dok, na jednom meču nije za loptom, koja je išla u aut poleteo preko u to vreme metalnih reklama, gotovo do tribina. Uostalom, kroz celu karijeru, bio je poznat kao beskompromisani borac, snažan i neustrašiv.

Maljković je još pričao, da Savića, kao u ostalom i sve šampione odlikuje velika radna etika. To potvrđuje i priča iz Soluna, kada je nosio dres PAOK-a i kada je zajedno sa Predragom Stojakovićem znao da u salu uđe i posle ponoći. Da trenira.

Dušan Duda Ivković ga je pozvao u reprezentaciju Jugoslavije za Svetsko prvenstvo 1990. godine i Savić sa reprezentacijom postaje svetski šampion.

Kao i u završnici Kupa šampiona, Savić je i u polufinalu i finalu SP odigrao najbolje. Postigao je 14 poena u polufinalu i 11 u finalu. Jugoplastika u sezoni 1990/91 menja ime u POP 84, a Savić postaje prvi centar pošto je Dino Rađa otišao.

Odbranili su prvenstvo i Kup, ali su i ponovo postali šampioni Evrope, pošto su na Fajnal-foru savladali Skavolini i Barselonu. Savić je odigrao fantastično, pošto je ubacio 25 poena Skavoliniju i 27 poena Barseloni.

Posle još jedne titule šampiona Evrope, Savić odlazi na Evropsko prvenstvo sa Jugoslavijom i osvaja ga.

U Barseloni mu 27 poena u finalu nije zaboravila i rešili su da ga dovedu u svoje redove, pa je Savić igrao za španskog giganta od 1991. do 1993. godine.

Igrao je odlično u Barseloni, ali nije osvojio nijedan trofej za dve sezone, pa odlazi u Grčku, gde je igrao za PAOK od 1993. do 1995. godine.

Osvojio je Kup Radivoja Koraća sa PAOK-om u prvoj sezoni, a u drugoj Kup Grčke.

Leta 1995. godine ponovo Jugoslavija dobija priliku da igra na nekom velikom takmičenju, nakon ukidanja sankcija. Jugoslavija je postala evropski šampion pobedom nad Litvanijom u legendarnom finalu, a Savić osvaja drugo evropsko zlato sa reprezentacijom. Ponovo je bio jedan od najboljih defanzivaca.

Nakon tog Evropskog prvenstva, Željko Obradović ga zove u Real Madrid i on odlazi u Španiju.

Kako bi se prilagodio modernoj košarci, Savić je naporno trenirao i vežbao šut sa distance, a kako ga je šut služio videlo se u Realu, gde je odlično gađao sa distance.

Imao je 16,5 poena i 6 skokova u proseku u Realu, ali nije osvojio nijedan trofej.

Ivković je tada predao Željku Obradoviću selektorsko mesto i Željko poziva Savića za Olimpijske igre u Atlanti 1996. godine.

Igrao je odlično tokom čitavih Olimpijskih igara, ali se povredio u polufinalu protiv Litvanije i propustio je finale protiv SAD, koje je Jugoslavija izgubila.

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je još jedno zlato na Evropskom prvenstvu 1997. godine.

Nakon Atlante, prelazi u Kinder, u izuzetno jaku italijansku ligu u drugoj polovini devedesetih godina.

Savić je u sezoni 1997/98 igrao sa Predragom Danilovićem, Rašom Nesterovićem, Antoanom Rigodom i Hugom Skonokinijem i bila je to fantastična ekipa.

Danilović je bio jedan od najboljih igrača u Evropi, a Savić jedan od najboljih centara.

Na Fajnal-foru Evrolige je Savić ubacio Partizanu 23 poena u polufinalu, da bi u finalu pobedili AEK i došli do titule šampiona Evrope. Savić je igrao fantastično i bio je MVP finala Evrolige.

Sa Kinderom je još osvojio titulu u Italiji.

Ponudu koja se ne odbija dobio je od Efesa i iz Kindera prešao u Instanbul. Povrede su ga mučile i nije odigrao mnogo utakmica, a posle jedne sezone u Turskoj morao je da pauzira godinu dana od košarke zbog tri teške operacije kolena.

Posle skoro dve godine od košarke, otišao je u Barselonu, gde je prvo igrao za rezervni tim, a zatim i šest meseci za prvi tim.

Osvojio je titulu sa Barselonom, ali nije bio bitan faktor, pošto je igrao malo minuta i postizao svega tri poena po meču.

Karijeru je završio 2002. godine u Skiperu, nekadašnjem Kinderu.

Nakon završetka karijere, ostaje u Bolonji, koja je želela da mu se oduži za sve što je za njih uradio u igračkim danima, pa je bio generalni menadžer ekipe od 2002. do 2005. godine.

Kao generalni menadžer osvojio je titulu prvaka Italije i tim je igrao finale Evrolige.

Zbog finansijskih problema je tim završio u amaterskoj ligi, pa je Savić otišao 2005. godine u Barselonu i tamo radio kao generalni menadžer do 2008. godine.

Sa Barselonom je kao generalni menadžer osvojio jedan Kup.

Zoran Savić je košarkaški menadžer i agent, a agenciju za zastupanje igrača osnovao je 2008. godine, kada je otišao iz Barselone.

Veliki je humanitarac i jedan je od osnivača Grupe 7, koju čine Zoran Savić, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga i Željko Rebrača. Grupa 7 je neprofitna organizacija čiji je cilj prikupljanje sredstava za pomoć deci u zemljama bivše Jugoslavije.ranije priznanje

Saviću probleme sa delom navijača može da napravi ranije priznanje da od malena navija za Crvenu zvezdu.

- Ja sam uvek navijao za Zvezdu. Pre sam iz Zenice uvek išao, gotovo svakih 15 dana da pratim fudbalere Zvezde. Na košarku nisam često išao, ali na fudbal jesam od malih nogu. Tako da mi je nastup u Zvezdi sigurno jedna od neostvarenih želja u karijeri - rekao je svojevremeno Zoran Savić.

Kurir sport