ČAROBNJAKOVA SMRT U AUTU: Prošlo je 52 godine od smrti legendarnog Žućka
Najbolji strelac na četiri uzastopna Evropska prvenstva: 1959, 1961, 1963, 1965. i svojom igrom i tragičnim krajem obeležio je jugoslovensku košarku.
Radivoje Korać, od milja zbog riđe kose zvani Žućko, rođen je u Somboru 1938. godine. Košarku je počeo da igra za BSK, docnije OKK Beograd, sa 16 godina. Sa visinom od 193 igrao je krilnog centra, a trener mu je bio Borislav Stanković, docniji dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne košarkaške organizacije (FIBA).
U dresu ovog kluba četiri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964), a tri puta je biran u najbolju evropsku petorku. Na utakmici Kupa evropskih šampiona protiv Alvika iz Stokholma 1965. godine, Korać je postigao 99 poena (utakmica se završila rezultatom 155:57) i zamalo srušio rekord Vilta Čejmberlena koji je 1962. na utakmici između Filadelfija Voriorsa i Njujork Niksa, postigao 100 poena. Ali treba imati na umu da NBA utakmice traju duže.
Sa reprezentacijom je osvojao srebrne medalje dva puta na Evropskim (1961, 1965), dva puta na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i jednom na Olimpijskim igrama (1968), i jednu bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963. godine.
Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3153 poena, sa za ono vreme visokim prosekom od 20,8 poena po utakmici.
Kad je odlučio da karijeru nastavi u inostranstvu, za njega su se otimala četiri italijanska kluba, a bilo je govora da će i u madridski Real. Ali, najbolju ponudu dao mu je Standard iz Liježa u Belgiji.
Bilo je karakteristično njegovo izvođenje slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo - „iz bunara". Dok je igrao u Belgiji, bio je gost u jednom televizijskom šou-programu. Pitali su ga koliko može slobodnih bacanja da pogodi iz sto pokušaja. Na pristojnom francuskom, odgovrio je: “Oko osamdeset puta!”. Prešli su u drugu salu u kojoj je bio postavljen koš i Radivoj Korać, koga su tamo odmila zvali Radi... Od sto šuteva, Korać je pogodio – svih sto!
Van terena je bio običan momak. Apsolvirao je na elektrotehnici, voleo je muziku, knjige, posećivao čak i operu. Sa jednog puta u London, vratio se sa pločom „Bitlsa", za koje niko do tada nije čuo. „Bitlse" je Radio Beograd prvi put pustio u etar zahvaljujući baš Žućku. Bio je jedan od najskromnijih vrhunskih sportista. Kada mu je trener Zvezde Aleksandar Gec ponudio dvosoban stan i „fijat 1300", čuveni „tristać", da pređe iz OKK Beograda, odbio je bez premišljanja.
Kad je bio u Beogradu, slobodno vreme provodio je s drugarima iz detinjstva ispod sata na početku Knez Mihailove ulice. Šezdesetih godina, taj deo ulice su zvali „Žućkovo ćoše".
Od predsednika Standarda dobio je na poklon auto "folksvagen 1600". Novinar Pero Zlatar, koji je Žućka posetio u Liježu, zapisao je: " Njegovi prijatelji kažu da je Korać najveći antitalenat za vožnju i da samo sreći može da zahvali što je nekoliko incidenata koje je izazvao nespretnom vožnjom, prošlo tek sa manjim ogrebotinama."
U tom autu Korać je u Vogošći, u blizini Sarajeva, poginuo 2. juna 1969. godine dok se vraćao s prijateljske utakmice reprezentacija Jugoslavije i BiH.
FIBA je 1971. u njeogou čast pokrenula takmičenje Kup Radivoja Koraća, a pehar koji se dodeljivao pobedniku ovog takmičenja nazvan je „Žućkova levica“. Ovo evropsko takmičenje je ugašeno 2002. godine.
Radivoje Korać bio je prvi sportista koji je sahranjen u Aleji velikana u Beogradu.
Autor: Momčilo Petrović
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana