BOGDAN TANJEVIĆ ZA KURIR: Plakali smo sedam dana kada je Žućko poginuo!

Pre 52 godine u teškoj saobraćajnoj nesreći život je izgubio jedan od najboljih košarkaša svih vremena Radivoj Korać Žućko.

- Mi smo tu prvu dramatičnu smrt Koraćevu plakali sedam dana. Moja generacija, mlađe kolege... Meni je to bila prva velika tragedija koju sam doživeo i ostao sam strašno vezan za taj datum, za drugi jun. I Trajko (reprezentativac Jugoslavije Rajković, prim. aut.), koji je samo godinu dana posle Koraća, u četiri dana razlike, 28. maja posle Svetskog prvenstva, iznenada otišao. To je sad ovo mesto koji mi kao hodočašće posećujemo kad god smo u prilici - kaže Tanjević, pa nastavlja:

- Gledam sam da sam u to vreme u Beogradu svake godine. Sve nas koji smo ovde veže njihova dobrota, oni su naši revolucionari, koji su napravili jugoslovensku košarku. Mi smo posle napravili živote od toga. Oni su košarku voleli kako se nekad volelo, iz čiste emocije, bez ikakvih očekivanja da ti košarka vrati koliko je nama nekima vratila. Taj njhov prvi uspeh, ovde su dva svedoka Bata Radović i Nemanja Đurić, srebrna medalja 1961. u Beogradu, pa srerbna '63. na SP u Riju, pa srebrna '65. u Moskvi. Raskrčili su put novim generacijama koje su podigli i kvalitet i rezultate, pa smo došli do titule prvaka sveta 1970. Trajko je još bio tu, Korać nažalost nije.

Tanjević kaže da je Korać zbog odgovornosti, vaspitanja i ljubavi prema košarci bio tog kobnog dana na putu iz Sarajeva.

- Ta nesreća, taj njegov život, to je bila žrtva njegove dobrote. Mogao je da preskoči tu utakmicu koja je bila za razvoj košarke u Bosni i Hercegovini, bila je to manifestacija malih olimpijskih igara, četvorogodišnji ciklus osnovne škole. On je podelio medalje. Zbog toga je došao autom u Sarajevo jer kakav je bio fin i skroman, nije tražio od kapetana na aerodromu da ide s njim u kabinu, a svaki bi ga kapetan primio. Nego je seo u auto, lenji folksvagen kojim je došao iz Padove, a tad se putvoalo šest sati do Sarajeva. I opet u povratku, taj nesretni trenutak tog autobusa, tih makazica, sve je to mogao da izbegne da nije obećao sarajevskom novinaru iz Oslobođenja taj veliki, dugčaki intervju.

Gojko Filipović / Kurir sport