Miloš Teodosić bio je u planovima selektora da bude učesnik Evropskog prvenstva na početku priprema "orlova" u Staroj Pazovi.

Svetislav Pešić je imao viziju da kapiten dobije svoju ulogu, koja bi bila znatno manja nego u prošlosti, ali je svakako bio među odabranima za put u Češku.

Činjenica da Teo i Vasilije Micić ne funkcionišu baš najbolje (u igračkom smislu) zajedno, jeste bila problem, ali ne i stvar koja ne bi mogla da se reši. Naravno, pod uslovom da Teodosić prihvati svoju ulogu da bude zamena za Micića. Delovalo je da sve ide u tom pravcu, ali...

Pet dana rada u Staroj Pazovi uticali su na to da dođe do obrta. Svetislav Pešić je poznat kao trener koji zahteva disciplinu i da svi poštuju pravila. Miloš Teodosić se oglušio o to. Konkretno, kapiten nije u predviđeno vreme za popodnevni i večernji odmor bio u svojoj sobi. I to se ponavljalo. Pešić preko tih stvari nije želeo da pređe i smatrao je da to predstavlja loš primer za ostatak tima, ali i nepoštovanje njega kao selektora.

Odluku nije naprasno doneo, nego je ona plod kombinacije košarkaških faktora i pomenute nediscipline. Međutim, način na koji je sve odrađeno bacio je veliku senku na selektora, kapitena i ceo državni tim. Umesto da se odmah javno izađe i objasni razlog za precrtavanje Teodosića, svi su se "pravili mrtvi".

Usledile su reakcije saigrača koji su mu pružili podršku i stekao se utisak da je atmosfera u timu i te kako poljuljana.

To je moralo da se izbegne. Uostalom, ćutanjem su jasno stavili do znanja da je pozadina svega problem. Da je drugačije, obratili bi se javnosti. Precrtati kapitena i pritom ne reći ni reč o tome, ne predstavlja karakteristiku ozbiljnih ljudi. Neke stvari ne mogu da se prećute i da se čeka da ih pojede vreme.

Morao je da se oglasi Pešić. Pa, makar i s diplomatskim odgovorima ili nekom dogovorenom pričom koja bi smirila kompletnu košarkašku Srbiju. Ovako se napravio totalni haos i počele su podele kako među navijačima, tako i u samom timu.

Kurir sport / Miloš Bjelinić