PEŠIĆ JE PUZIO PRED NAMA DA POČNEMO DA UJEDAMO! Gurović: Ako si šmeker da izađeš uveče, odradi trening ujutru majstore!

Legendarni srpski košarkaš Milan Gurović prisetio se igranja za reprezentaciju pre 20 godina pod vođstvom aktuelnog selektora Svetislava Pešića.

Govorio je o svojoj ulozi u timu 2002 godine

"Svi smo se podredili timu, iako smo u naše vreme imali neke važnije uloge u timovima u kojima smo igrali. Uglavnom je to bila Evroliga. Ja sam bio u Unikahi, Dejan u Panatinaikosu ili Barseloni... Svi smo bili neki od nosilaca, ali kada dođeš u reprezentaciju, svi se podrede kolektivu, jedan dan ćeš da ubaciš 20, drugi ne moraš, kad je neko drugi raspoložen. To se i desilo. Eto, u četvrtfinalu protiv Amerikanaca je mene htelo, da nije bilo Koturovića u polufinalu, ne verujem da bismo igrali finale sa Argentinom. I naravno, "captain" Bodiroga... Ne bi zlata bilo da nije tog čoveka, to potpisujem", rekao je Gurović za "Sportal"

Jugoslavija je 2001. razbijala sve redom, 2002. je bilo nešto drugačije.

- Ta 2001. je pala u zapećak zbog Indijanapolisa, ali kada smo se okupili, imali smo dobru energiju u ekipi. Od te 2001. smo krenuli sa tri turnira koje smo osvojili. Mislim da su dva bila u Turskoj, jedan u Nemačkoj. Otišlo smo na EP i pobedili sve ubedljivo, svi su prošli dvocifreno. Bilo je 2002. oscilacija, malo smo promenili tim, hemiju, atmosferu, za nijansu. Atmosfera je možda malo bila narušena, ne znam iz kog razloga. Mislim da nas je pritisak prvaka Evrope doterao do toga da budemo u toj nekoj atmosferi. Pored Amerikanaca i Argentine, slovili smo za favorite. To se malo nabijalo na nos, pa smo i imali par poraza, Portoriko i Španiju. Eto, Vlade Divac je uspeo da nas konsoliduje, da poveže redove, opet smo postali kompaktna celina. Odradili smo posle dobar posao.

Dolazak Divca bila je ključna stvar za ekipu.

- Koliko sam ja tada čuo, isprva nije hteo da igra, bio je dosta stariji od nas sa 36, 37 godina. Generacijski nam nije pripadao, ali Kari ga je nekako nagovorio. Vlade je za našu atmosferu bio fenomenalan, a o njemu kao igraču i ne treba da pričamo mnogo. Bio je za ekipu ključ dobre atmosfere.

Svetislav Pešić je u autobiografiji govorio o sastanku igrača koji je on sa terase prisluškivao. Neki igrači su se žalili na njegove metode, što je "presekao" Stojaković. Da li si prisustvovao tom sastanku?

"Prisustvovao sam tome i sećam se da je Peđa to rekao, neki igrači nisu mogli da isprate tu odbranu koju je Kari tražio. Ne mogu da se setim detalja, mislim da je to Peđa rekao i morali smo da ga slušamo. Na kraju je to ispalo dobro. Znaš kako, Kari je nekada znao da stavi visoku petorku koja nije bila nimalo loša. Recimo, Jarić na kecu, pa Bodiroga, Stojaković, ja i Divac. I nas četvorica sve preuzimamo, bila je i ta opcija. Tu protivnik nije imao nikakvu šansu, najniži je Marko Jarić sa 202. I Divac je tu sa 212, kad uđeš u reket, pokriješ reket, teško je da prođe bilo ko."

Kultna je priča o tome kako je Kari u jednom trenutku počeo da puzi pred vama, u očajničkoj želji da vam pokaže šta traži od tima.

- Jeste, na 30. spratu hotela u Indijanapolisu je čovek počeo da puzi. Pokazivao je kako treba da ujedamo... Da ne idem baš u detalje - kroz smeh će Gurović.

Pričalo se da ste mnogo izlazili u to vreme.

" Vidi, da nismo bili prvaci, verovatno bismo bili na giljotini. Izbegli smo je. Da ti kažem, svi smo ljudi, i da nismo izlazili, verovatno bi došlo do faze mentalnog pucanja. Čitave sezone imaš dva puta dnevno trening, putovanja, znaš kakva je Evroliga, aerodromi i hoteli. Nemaš slobodno tokom sezone, u začaranom si krugu, staklenom zvonu. Naravno da se rodila želja da malo izađemo. Jeste tog bilo malo više, što kaže Peđa, ali smo bili toga svesni i bili smo mangupi. Napijali smo se, nismo mi alkoholičari, ali naravno da smo se napijali. Dođemo u 6, u 9 smo bili na treningu, plave usne, muka, alkohol izlazi iz tebe, ali majstore", - ako si šmeker da izađeš uveče, odradi trening, majstore. E, to je bio naš motor, da kažem", zaključio je Gurović

Kurir sport