OVAJ KOŠARKAŠ IMA TEŠKU BOLEST, ALI MU NE SMETA DA POBEĐUJE: Upoznali smo ga protiv Srbije, a steznik na levoj ruci krije tajnu

Košarkaškog reprezentativca Finske Mira Litlea upoznali smo tokom utakmice sa Srbijom na Evropskom prvenstvu. Plejmejker finskog tima odigrao je dobro protiv Jokića i drugova, a detalj na njegovom levom ramenu privukao je našu pažnju.

Miro Litle nosio je flaster, a ispod njega se nalazio skener. Ponekad nosi i steznik oko ruke. Naime, finski košarkaš ima dijabetes tipa 1, od svoje osme godine. Uspeo je da se izbori sa problemom i postane vrhunski košarkaš, što je samo po sebi velika pobeda običnog čoveka nad teškom bolesti.

Miro Litle ima 18 godina, rođen je u Tampereu i član je ekipe Helsinkija. Jedan je od najtalentovanijih košarkaša tog uzrasta u Evropi, a predviđa mu se i NBA karijera. Visok je 196 centimetara i može da igra na pozicijama plejmejkera i beka.

Za specijalizovani časopis o dijabetesu u Finskoj, Miro Litle je pričao o svojoj bolesti i načinu života.

- Košarka je moj život. Počeo sam da treniram kada sam imao četiri godine. Kada sam dobio dijabetes, morao sam da naučim mnogo novih stvari. Od početka sam želeo da sam sebi dajem insulin. Imao sam veliku podršku moje majke. Navikao sam da živim sa dijabetesom. Moram, jer inače ne bih mogao da igram košarku - rekao je Miro Litle i nastavio:

- Koristim tretman sa više injekcija. Ne mogu da koristim insulinsku pumpu jer je košarka kontaktni sport. Može doći do povreda jer se u sportu koristi snaga. Pre nekoliko godina slomio sam ruku.

O tome kakvu volju za životom ima Miro Litle pokazuju i njegove sledeće reči.

- Za dijabetes se kaže da nije prepreka skoro bilo čemu. Istina je, ali samo kada naučite da se nosite sa tim. Obično merim šećer 12 puta tokom dana, a insulin ubrizgavam gde god mogu. Fluktuacije šećera u krvi vezane za trening i igre zahtevale su stalno učenje. Kada se sezona završi i nema treninga svaki dan, morate da ubrizgate više insulina nego inače. Na sreću, lako prepoznajem osećaje svog tela. Ako mi šećer u krvi padne noću, probudim se skoro odmah. Tokom dana primećujem da li su šećeri visoki, a u situacijama igre prepoznajem uticaj adrenalina na šećer u krvi. Napetost nestane kada dođem na teren.

Podrška porodice ključna je u borbi sa dijabetesom.

- Bez roditelja ne bih stigao ovako daleko u košarci. Oboje su sjajni. Mama je zaista srećna i pozitivna i može da podnese mnogo toga. Iako je radila po ceo dan i bila na sastancima, nalazila je vremena da brine o moje dve mlađe sestre i da me vozi na treninge i utakmice. I tata je neverovatan. Može da radi od pet ujutru do pet uveče, a onda da izađe, igra se i zabavlja sa moje dve male sestre. Otac je po prirodi veseo i ima smisla za humor, a takođe nas sve zadirkuje na isti način kao i majka. Tata pažljivo prati moje utakmice. Hvali me ako nešto uradim zaista dobro, ali i interveniše u stvarima koje bih mogao bolje - objasnio je Miro Litle.

Na Evropskom prvenstvu u košarci Miro Litle koristi senzore koji mu pomažu u borbi sa dijabetesom. Zahvaljujući senzoru, ne mora da se bocka najmanje četiri puta na dan. Dovoljno je da prinese aplikaciju na telefonu i vidi koliko mu je visok šećer u krvi.

Kurir sport/A. Radonić