Bruka u Estoniji, Duda i košarkaši sve dalje od Eurobasketa

Ne treba osporavati znanje i trenersko umeće čoveka koji se u maju sa Olimpijakosom okitio titulom šampiona Evrolige, ali svakako treba pitati zbog čega ga reprezentativci još od prvog meča sa Islandom kada ih je na tajm autu nazvao šizofreničarima više ne slušaju?

Nema svrhe sada baviti se igrom u Talinu niti učinskom pojedinaca na parketu, kada je posle dosadašnjih mečeva, jasno je da su u košarkaškoj selekciji koja je pod vođstvom selektora Ivkovića u Poljskoj 2009. godine stigla do srebrne medalje poremećeni odnosi na relaciji selektor - igrači. Ko je za to kriv, saznaćemo možda i pre meča sa Izraelom, ali je svakako teško objasniti da su Krstić, Tepić, Savanović, Teodosić, Mačvan, Kešelj i ostali, koji su sa izuzetkom pojedinaca duži vremenski period u sistemu koji Ivković sprovodi, tako krupnim korakom zakoračili unazad. Da li je tome kriva samo činjenica da osim Savanovića, Krstića i Teodosića nemamo nosioce igre u najvećim timovima Evrope ili ima i drugih razloga treba da nam kaže selektor. On dok još nije kasno treba da nam odgovori i na pitanje da li i sada misli da imamo reprezentaciju kadru da se bori za medalje ili je Dražen Dalipagić pre mnogo godina bio u pravu kada je kazao da ćemo se radiovati i četvrtfinalima.

Ne treba osporavati trenersko umeće čoveka koji se u maju sa Olimpijakosom (u koji je otišao posle četvrtog mesta na prvenstvu sveta u Turskoj 2010.) okitio titulom šampiona Evrolige, ali svakako treba pitati zbog čega ga reprezentativci još od prvog meča sa Islandom (pa i tokom Evropskog prvenstva u Litvaniji 2011), kada ih je na tajm-autu nazvao šizofreničarima više ne slušaju?. Ključ nije u igračima, oni imaju kvalitet i limite koji su svima poznati, već u atmosferi koja je narušena, o čemu je selektor govorio još tokom pripremnog Trofeja Beograda. On je tada istakao da igračima mora da menja navike i uči ih boljem i bržem prihvatanju informacija, koje sa klupe dolaze. Posle Talina jasno je da u tome nije uspeo.

Ovo verovatno nije najbolji tim koji Ivković može da sastavi, jer nedostaje na primer Novica Veličković, visina Koste Perovića (videlo se u mečevima koje Krstić nije igrao da Mačvan i Štimac ne mogu da ga odmene) ili odbrambeni kvaliteti Stefana Markovića... O igračima koji je selektor želeo, a oni se nisu pojavili na okupljanju pred početak priprema, koje su trajale možda i pretuga dva meseca, sada je izlišno govoriti.

Pitanje je, šta dalje? Hoćemo li nastaviti da se zavaravamo kako i dalje pripadama evropskom vrhu ili ćemo početi da mislimo na to, kako sve manje dece igra košarku, a još ih manje zna da je pre tačno jedne decenije, baš na današnji dan selekcija naše SR Jugoslavije u Indijanapolisu osvojila zlatnu medalju. Kao što smo se uverili od američkog zlata do estonskog blata put je dug i često neprohodan, ali ga je naša košarka uspešno prešla.