JOKIĆEV PUT DO ZVEZDA NAJLEPŠA JE PRIČA O RUŽNOM PAČETU: Ovo je 10 razloga zašto je Nikola NAJBOLJI NA SVETU!

Tako su brzi i skaču visoko... Ja ne skačem, samo igram košarku. Ovako je Nikola Jokić još 2014. godine ukratko sumirao utiske o košarci "preko bare". Nije mu se dopadao stil koji se forsira u NCAA i NBA ligi, a kad je otišao tamo, potpuno drugačijim pristupom počeo je da menja igru pod obručima. Iz korena. Pred našim očima.

Danas je očigledno da je najbolji igrač na svetu, svrstavaju ga u društvo takvih veličina kao što su Majkl Džordan, Medžik Džonson Šakil O'Nil, Vilt Čejmberlen, Leri Bird, Dirk Novicki... Uostalom, mnoge njihove rekorde je i oborio.

Odluka da pre devet godina izađe na draft nikoga nije impresionirala, štaviše, niko od stručnjaka ili novinara nije mu predviđao blistavu budućnost u NBA. Ne samo to, niko nije ni mogao da zamisli da može da bude starter. Tihi momak iz Sombora je mnoge eminentne analitičare naterao da mu se izvinjavaju i priznaju da su pogrešili.

Sama činjenica da je draftovan u drugoj rundi kao 41. pik dovoljno govori sama za sebe, u njega nije verovao ni tim koji ga je izabrao, pa čak ni sadašnji trener Majkl Melon, koji se nedavno slikovito izrazio na tu temu:

- Jedu go*na oni koji sada kažu da su znali će Nikola biti ovako dobar.

Zapravo, Jokićev put do zvezda najlepša je priča o ružnom pačetu, a tek danas možemo da sumiramo utiske i da pokušamo da otkrijemo zbog čega to desilo. Čoveka koji je na prvom treningu Nagetsa hteo da napusti halu jer je smatrao "da ne pripada tu" danas niko ne može da čuva i nijedan trener ne može da pronađe taktiku da ga zaustavi.

Pokušali smo da navedemo bar neke razloge zbog kojih Nikola Jokić dominira najboljom ligom na svetu.

1. TELO

Ako bismo se malo našalili, mogli bismo da kažemo da je Nikola fantastično iskoristio činjenicu da je kao klinac bio gojazan. Priroda ga je častila visinom (211 cm), a njegovo telo, čak i sada kad je koliko-toliko dovedeno u red, odudara od NBA standarda. Posledica je to i dugogodišnjeg konzumiranja bureka i gaziranih pića. Međutim, široka ramena i bokovi Jokiću daju prednost nad rivalima, posebno kad se gradi u reketu ili igra leđima, pa rolingom prosto oduva svakog ko pokuša da ga zaustavi.

2. INTILIGENCIJA

Videli smo često da Jokić tokom tajm-auta "crta" akcije na tabli trenera Majka Melona. Trenutno u NBA ne postoji centar, ali ne samo centar, koji toliko dobro razume timsku igru. Prepoznavanje situacija, čitanje protivničkih postavki u napadu i odbrani centar Nagetsa radi brzo i vrhunski. Nije retkost da na terenu usmerava saigrače koju poziciju da zauzmu, da bi kroz nekoliko sekundi baš ta akcija "prošla".

3. SVESTRANOST

Nikola Jokić igra sve - od plejmejkera do centra. On ponekad i prevodi loptu kako bi rasteretio bekove svoje ekipe, pa se posle nekoliko sekundi spusti na niski post i lako poentira. Zapravo je nemoguće čuvati ga. Ukoliko na njega postavite višeg i snažnijeg igrača, Nikola se izvlači na liniju za tri poena, odakle šutira ili jednostavnom fintom izbaci čuvara iz ravnoteže i lako ga obilazi. Nakon toga se otvaraju mnoge opcije. Ukoliko ga udvojite, "ubiće" vas pasom ka igraču koji je sam. Uostalom tripl-dablovi su njegova specijalnost.

4. DODAVANJA

Jokićeva igra imala bi drugu dimenziju da nema tih njegovih ludih dodavanja. U suprotnom - bio bi samo još jedan solidan NBA centar. Bilo je u istoriji mnogo visokih igrača koji su imali dar za asistencije, poput Vlada Divca, Vilta Čejmbrelena ili Arvidasa Sabonisa, ali Nikolinih 6,6 asistencija po meču čine ga ubedljivo najboljim. Nije bez razloga legendarni NFL kvoterbek Pejton Mening izabrao baš Jokića kao jednog od retkih košarkaša koji bi bez problema mogao da igra američki fudbal na njegovoj poziciji.

5. ŠUT

Nikola ima za nijansu slabiji procenat šuta od Karima Abdula Džabara i Šakila O'Nila, koji su veliki broj akcija završavali zakucavanjem ili ispod samog koša. Za razliku od njih, Jokić je centar koji se mnogo oslanja na šut za tri poena i tu je sjajan. Ali njegova mehanika šuta mu daje još nekoliko prednosti. Kad primi loptu i podigne je iznad glave, gotovo nemoguće je "provaliti" da li će da šutne, doda ili napravi fintu i krene na ulaz. Ovako sličan način šutiranja sa takvim uspehom koristio je još samo Leri Bird. Takođe, Srbin pogađa trojke van balansa i sa jedne noge, pa često rešava pitanje pobednika čak i kad čuvar odigra dobru odbranu.

6. PUT

Jokić je imao jedinstven put ka NBA ligi, možda je neobičniji samo onaj Alena Smailagića. Nikola nikad nije igrao za Partizan ili Crvenu zvezdu, a da jeste, ko zna kako bi izgledala njegova karijera. Jer od kada je otišao u Vojvodinu, počelo je sve da se vrti oko njega, blistao je u juniorskoj ligi, prelaskom u Megu je nastavio da ide istim putem. Dakle, od samog početka je navikao da bude "glavni".

7. KARAKTER

Da se Nikola nije rodio u Somboru, možda ne bi poprimio "lalinski" karakter, koji ga izdvaja od okruženja u kom se nalazi. On je verovatno najnormalnija zvezda i MVP koji se ikada pojavio u NBA ligi. Ne zanima ga glamur, lude žurke ili izlasci na mondenska mesta. Opušten je i najviše uživa u porodici i svojoj velikoj pasiji - konjima. To mu i pomaže da ne bude pod stalnom tenzijom, nije toliko zanimljiv medijima i može da se potpuno koncentriše na svaku narednu utakmicu.

8. BRAĆA

Famozna Nikolina braća Jokić Strahinja i Nemanja su već dobro poznata u NBA ligi. Ne deluju baš prefinjeno sa svim tetovažama i čestim gestikuliranjem s tribine. U žižu su dospeli pre nekoliko dana jer su prozivali slavnog glumca Džeka Nikolsona. Čini se da je Nikola sve što nisu njih dvojica - miran, povučen, bez tetovaža... Nikolina braća su nekada bili košarkaši, svoj talenat nisu iskoristili kako valja baš zbog načina života. Nemanja je priznao da je svojevremeno u Miličićevoj kući u Detroitu pravio najluđe žurke. I onda su se braća, počuena svojim iskusvom, potrudila da Nikolu usmere na sasvim drugačiji put. I uspeli su.

9. MILOJE

Dejan Milojević, nekadašnji centar Partizana, uprkos visini od dva metra bio je jedan od najboljih centara Evrope, trostruki MVP ABA lige. Dakle, imao je hendikep u visini, koji ga nije omeo da bude najbolji. Baš kao što je i Jokić imao hendikep u brzini i skočnosti. Milojević je kao trener Mege bio idealan da mladom Jokiću ulije samopouzdanje i nauči ga kako da na najbolji način sakrije nedostatke i upotrebi sve svoje najjače oružje.

10. MIŠKO

Da poznati košarkaši menadžer Miodrag Ražnatović jednog nedeljnog jutra pre desetak godina nije u Sportskom žurnalu slučajno primetio da je jedan klinac Vojvodine na juniorskom meču imao indeks 50, ko zna šta bi se desilo s Jokićem. Ovako, reagovao je u svom stilu i Nikola Jokić je ubrzo počeo da igra za Megu. Sve ostalo je istorija, Somborac je imao najbolju moguću podršku koju jedna agencija može da pruži svom klijentu.

Predrag Gajić / Kurir sport