NIKO ME NIJE TERAO DA IGRAM ZA REPREZENTACIJU! Heroj zlata Srbije na Evropskom prvenstvu povređen vodio saigrače do titule

Nositi dres reprezentacije sa sopstvenim prezimenom je velika čast, koju malo ko doživi, kaže talentovani Bogoljub Marković

- Niko me nije terao da igram za reprezentaciju. Imao sam jaku želju da pomognem ekipi koliko mogu. Imao sam bol tokom celog prvenstva, ali uz pomoć medicinskog dela reprezentacije, koji mi je stvarno pomogao, iz dana u dan mi je bilo bolje. Trenutno ne znam baš u kakvom je stanju noga, ali doktor mi je rekao da bi mi bilo bolje da nisam igrao prvenstvo - kaže hrabri Bogoljub.

Za njega je igranje za reprezentaciju velika čast.

- Nisam hteo da zbog povrede propustim tako veliku stvar kao što je obući dres reprezentacije sa sopstvenim prezimenom. To je čast koju je imalo, eto, samo nas 12 dečaka mog uzrasta u celoj Srbiji - jasan je mladi košarkaš.

Za njega, kao i za sve ostale u timu, sve je novo - atmosfera na terenu, na tribinama...

- Utisci su fantastični. Nisam dosad igrao pred tolikom publikom, bilo je dosta njih koji su navijali za mene. I osvojiti zlato tamo gde na nas nisu gledali kao na favorite osećaj je koji nikad neću zaboraviti u nastavku karijere. Nikad neću zaboraviti to veče. Zanimljivo je koliko je dece htelo da se slika sa mnom, njihov plač, to je s mojih 18 godina nešto sasvim novo - dodao je ovaj dečak.

Bogoljub je košarku počeo da trenira u školici košarke Plej-of u Užicu, a za KK Sloboda iz rodnog grada počeo je da igra 2018. godine. Posle dve godine prešao je u Megu, gde i danas igra.

Sportsku karijeru počeo je kao golman u užičkoj Slobodi.

- Fudbal sam počeo da treniram zato što mi je bilo draže da s drugovima iz odeljenja idem na treninge. Kako smo odrastali, u drugom razredu osnovne škole košarka mi je privukla pažnju, a i moj otac je kao dete igrao košarku. Tako smo često gledali košarkaške utakmice i jednog dana sam otišao na trening u Plej-of - seća se Bogi svojih početaka.

Nakon osvojenog Evropskog prvenstva stiglo mu je dosta poruka i čestitki od drugara iz Užica.

- Bio mi je prioritet da prvo njima odgovorim i jako mi je bilo drago što su oni bili srećni zbog mene, da im je drag moj uspeh, iako se u poslednje vreme ne viđamo često - dodao je on.

A s tribina nije izostala podrška majke i oca.

- Majka se nikad nije bavila sportom, a otac je trenirao košarku, ali nikad ozbiljno, prestao je da igra sa 17 godina, tako da je njima sve ovo novo kao i meni. Imam njihovu punu podršku. Sigurno je lep osećaj za njih i za mene da doživimo reprezentaciju - kaže sa osmehom Bogi.

Pevali smo treneru: Uzmi, Šone, evrotitulu!

Od košarkaša Marković izdvaja Nikolu Jokića.

- Sviđa mi se njegova opuštenost, ljubav s kojom igra košarku. To me nekako motiviše.

Bogoljub i njegovi saigrači su tim za budućnost košarke u Srbiji, a posebno vole svog trenera Nenada Stefanovića.

- Kad smo pobeđivali, stalno smo našem treneru, koga zovemo Šone, pevali: "Uzmi, Šone, evrotitulu." To nam je kao neka pesma s kojom smo proslavljali svaku pobedu - kaže Bogoljub.

Kurir sport/Z.G.