SRPSKA ZASTAVA SA POTPISIMA BOGDANOVIĆA, MILUTINOVA I JOVIĆA NA AUKCIJI: Budimo humani, pomozimo Slobodi i Vjeri da ozdrave

„Brka iz Nevesinja“, Saša Radojičić odlučio je da srpsku zastavu sa natpisom „Nevesinje“ sa kojom je bodrio košarkaše Srbije u Manili, i na koju su se potpisali Bogdanović, Milutinov i Nikola Jović, ponudi na aukcijsku prodaju kako bi pomogao lečenje nevesinjskih devojčica Slobode i Vjere Vukosav.

Najmarkantniji navijač srpske košarkaške reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Manili, bez sumnje, je bio Brka iz Nevesinja, kako su novinari i šira javnost opisali Sašu Radojičića, koji skoro čitavu deceniju odlazi na velika takmičenja kako bi dao podršku sportistima svoje zemlje i promovisao svoj grad Nevesinje, piše portal Slobodna Hercegovina.

Veliku pažnju je izazvala i njegova objava na društvenim mrežama da na aukcijsku prodaju daje zastavu sa kojom je obišao pola sveta, a koju su potpisali Bogdan Bogdanović, Nikola Milutinov i Nikola Jović. Sav prihod od aukcije uplatiće za lečenje nevesinjskih djevojčica Slobode i Vjere Vukosav.

U razgovoru za Slobodnu Hercegovinu Radojičić kaže kako je do ove akcije došlo potpuno neplanirano i spontano.

– Od EP u Berlinu 2015. godine sa grupom svojih prijatelja iz Novog Sada idem na završne turnire u kojima učestvuje naša reprezentacija. Za odlazak u Berlin odlučio sam se dan uoči polaska, kada me je pozvao kolega iz firme – priča Radojičić i objašnjava da je košarkaška publika specifična.

– Tu dolaze veoma normalni ljudi da navijaju za svoje reprezentacije i da se druže. Navijanje na tribinama poprima oblik karnevala i nema bojazni da će doći do nekih nemilih scena.

Za razliku od Berlina gde se za manje od 24 sata obreo na tribinama, put na Filipine je zahtjevao malo složeniju organizaciju.

– Već sam imao iskustva sa odlaskom u Aziju, jer sam sa prijateljima i 2019. godine bio na SP U Kini. Čim smo saznali da se reprezentacija plasirala na završni turnir SP u Manili krenulo se sa planiranjem puta. Da bismo posetili Filipine neophodno je dobiti vizu koju izdaje konzulat na Novom Beogradu. Nakon toga sledi rezervacija avionskih karata i hotela.

Radojičić kaže da se na put za Filipine putnici iz Srbije moraju naoružati strpljenjem.

– Odlazak i nije bio tako komplikovan. Stigli smo na Filipine preko Abu Dabija, u kome smo čekali nekih 4-5 sati za let do Manile. Međutim, povratak je bio mnogo komplikovaniji. Putovali smo najpre u Guangdžou, pa u Dubai, Abu Dabi i tek onda za Beograd. Na svim tim aerodromima imali smo velika čekanja, pa je put do Novog Sada u povratku trajao čitavih 42 sata.

Radojičić je Filipine opisao kao klasičnu zemlju trećeg sveta.

– Centar Manile i poslovni deo izgledaju toliko urbano da bi im na tome pozavidele i neke evropske prestonice, ali svega stotinjak metara dalje su favele u kojima živi jako siromašan narod. Prvih dana sam imao osećaj nesigurnosti i izbegavao sam da odem do prodavnice koja je bila na svega pedesetak metara od hotela.

Ipak, Radojičićeva iskustva govore da su Filipinci veoma pošten narod.

– Jedan od naših navijača je izgubio novčanik sa dokumentima. Onako kako ga je izgubio bio je i vraćen i čekao ga je na recepciji hotela. Bio sam prisutan na bazenu kada je neko izgubio sat koji je potom uručen portiru.

Radojičić nam je otkrio da je hercegovačku nošnju uzeo na revers i uz punu podršku i razumevanje Udruženja Hercegovaca iz Novog Sada.

– Ljudi koji površno prate folklor često mešaju hercegovačku i crnogorsku nošnju. Za mene je hercegovačka nošnja svetinja koju sam brižno čuvao, a planiram da i ubuduće pratim velika takmičenja u njoj. Zahvalan sam i svom dragom prijatelju i zemljaku Bojanu Mileniću koji mi je ukazao kome bi ova pomoć bila najpotrebnija.

Radojičić je istakao da je velika mana što Manila, kao grad koji ima više od 11 miliona stanovnika, nema metro, ali je zato autobuski javni prevoz skoro besplatan.

– Išli smo do grada udaljenog 70 kilometara. Nas osam za taksi prevoz u dva automobila platili smo oko 14.000 dinara. Vratili smo se istom relacijom autobusom i osam karata je koštalo svega 300 dinara.

Filipini kao platno sredstvo koriste pezos koji vredi 60 dinara. Prema Radojičićevim rečima cene su značajno niže, a kafići otprilike upola jeftiniji u odnosu na Srbiju.

– U razgovoru sa domaćim stanovnicima zapazio sam da su veoma naklonjeni Amerikancima koje doživljavaju kao svoje oslobodioce. O Srbiji ne znaju skoro ništa, dok im je Jugoslavija bliža, verovatno zbog činjenice što je 1978. godine tadašnja reprezentacija upravo u Manili osvojila SP.

Radojičić je za svako takmičenje kupovao novu zastavu Srbije, tako je bilo i ovoga puta.

– Natpis „Nevesinje“ na zastavi ispisao sam one noći kad je Novak Đoković osvojio turnir u Sinsinatiju. Imao sam neki dobar osećaj dok je trajao taj meč da će i naši košarkaši stići daleko. Oni su zaista ostavili fenomenalan utisak, ne samo na terenu, već i van njega. Imali su veoma korektan odnos prema navijačima. Niko od njih se nije ponašao kao neka nedodirljiva zvezda, već su delovali kao kompaktna grupa. Bio sam u Kini na svetskom prvenstvu i tada je bila specifična situacija, jer je Vasi Miciću preminula majka, a on je ostao sa ekipom, ali mi se čini da je situacija sa Borišom nekako ovu ekipu napravila čvršćom. Videlo se da kipte od energije i žao mi je što su u finalu domaći navijači uglavnom navijali za Nemačku. Objašnjenje za to je možda u činjenici da je za Nemačku igrao veći broj NBA igrača, kao i da su dobili veliki publicitet nakon što su iz borbe za zlato eliminisali američku reprezentaciju.

Objašnjavajući kako je došlo do ideje da preko navijačkog rekvizita napravi humanitarnu akciju Radojičić kaže da je za to bio važan susret sa slovenačkom košarkaškom legendom Peterom Vilfanom.

– U Novom Sadu smo odštampali majicu koja je bila podsećanje na zlatnu medalju koji je na SP 1978. u Manili osvojila Jugoslavija. Na majici smo najavili i 2023. godine sa nadom da će i Srbija stići do zlata. Vilfan je upravo u Manili debitovao za reprezentaciju i osvojio zlato i ta majica mu se jako dopala. Njemu sam jednu poklonio, a drugu mi je potpisao. Tada sam došao na ideju da mi se na tu majicu potpišu svi igrači. a da je potom stavim na aukciju. Da ne bi smetao igračima i remetio njihov mir zamolio sam jednog novinara da prikupi njihove potpise. Nažalost, iako je znao da je u pitanju humanitarna akcija, obećanje nije ispunio.

Radojičić je iz tog razloga odlučio da na aukciju postavi zastavu Srbije sa natpisom „Nevesinje“.

– Na utakmici protiv Dominikanske Republike bio sam u društvu našeg navijača iz Australije koji je, takođe, imao zastavu na koju su mu se potpisali svi naši igrači. Tada sam i ja dobio na mojoj zastavi potpise Bogdanovića, Milutinova i Nikole Jovića. I ma koliko mi je draga ta zastava odlučio sam da je stavim na aukciju. Dok sam bio u Manili nisam znao kome će tačno akcija biti namenjena, ali sam imao zamisao da to bude za neku nevesinjsku decu. Kada sam se vratio u Srbiju i raspitivao kome bi ova pomoć bila najpotrebnija saznao sam za sudbinu Slobode i Vjere Vukosav i tako sam odlučio da akcija bude posvećena njima.

Svi koji žele mogu da pomogni i učesvuju u aukciji mogu da ostave javnu ponudu na FB profilu Saše Radojičića.

– Mnogi učesnici aukcije su mi rekli da će novac uplatiti bez obzira na to da li će na kraju imati najveću ponudu. Želja mi je da se što više ljudi javi i učestvuje u ovoj akciji. Svako dete zaslužuje sreću, a nadam se da će je dobiti Sloboda i Vjera, kao i njihovi roditelji koji se godinama bore za njihovo zdravlje – poručuje Radojičić i dodaje da je SP u Manili promjenilo svijest sportske javnosti u Srbiji:

– Mi Srbi smo nacija koja ne priznaje ništa osim zlata. Kad se završilo finale u Manili, mi, navijači koji smo se tamo našli od srca smo slavili srebro. Niko nije očekivao da će se u Beogradu prirediti doček za osvojeno drugo mesto, ali način na koji su naši košarkaši do njega došli nas je učinio ponosnim. Ne bi bili ništa više srećniji ni da su osvojili zlato.

Kurir sport/Slobodna Hercegovina